Svaka cetvrta zena porodi se carskim rezom

Carski rez je ušao u modu i u porodilištima Srbije. Nekada se porođaj hirurškim putem završavao samo u izuzetnim situacijama, ukoliko bi bio ugrožen život porodilje ili novorođenčeta, a danas je ovo metoda koju žene vrlo često biraju same, uverene da je to sigurniji i bezbolniji način da rode zdravo dete, piše "Politika".

Od 19.606 porođaja (koliko je u Srbiji obavljeno od jula do decembra 2007. godine, po poslednjim statističkim podacima iznetim na Četvrtoj nacionalnoj konferenciji o unapređenju zdravstvene zaštite), 22,8 odsto završeno je carskim rezom. Primera radi, Svetska zdravstvena organizacija smatra da takvih porođaja u ukupnom broju ne bi trebalo da bude više od 15 odsto.

U nekim razvijenim zemljama, carski rez je u potpunosti pitanje izbora žene. Kod nas, nije tajna, žena koja to naumi uspeće da nađe doktora s kojim će se dogovoriti da se za hiljadu ili malo više evra porođaj završi carskim rezom. Akušeri kažu da, takoreći po nepisanom pravilu, upravo kod žena koje od početka trudnoće insistiraju na carskom rezu na kraju se stvarno i pojave opravdane indikacije, odnosno razlozi da se uradi ova intervencija.

Danas žene u sve poznijoj dobi rađaju prvo dete, pa je i to mogući medicinski razlog. Takođe je to slučaj i kad je reč o deci začetoj veštačkom oplodnjom ili o visokorizičnim trudnoćama. Međutim, ne treba zanemariti i uticaj medija. Ne prođe ni nedelja da neka od estradnih pevačkih ili glumačkih zvezdi na svet ne donese zdravu i lepu bebu, naravno, carskim rezom. Ružičaste bebe i nasmejane starlete deluju ubedljivije od uveravanja lekara da je prirodni, spontani porođaj ipak najzdraviji za ženu.

U Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije broj porođaja završenih carskih rezom je veći od proseka i iznosi – 35,7 odsto. Dakle, svaku treću ženu ovde porode carskim rezom. U GAK "Narodni front" procenat porođaja koji su završeni carskim rezom iznosi 25,6, a u KBC "Zemun" samo 6,5.

"Sadašnji prosek od 22 odsto obavljenih carskih rezova u ukupnom broju porođaja je korektan i nije prevelik, naročito za velike, referentne ustanove u Beogradu i Novom Sadu, jer tu iz unutrašnjosti šalju najkomplikovanije i rizične trudnoće – trudnice s visokim pritiskom, sa zastojem u razvoju ploda... Pre desetak godina taj procenat je bio manji – 15 do 18, ali treba imati u vidu i da smo mi mala zemlja, s malim brojem porođaja, pa je opravdano preduzeti sve kako bi smrtnost novorođenčadi bila što manja", kaže za "Politiku" dr Aleksandar Jurišić, ginekolog iz GAK "Narodni front" i načelnik Odeljenja za preoperativnu ginekologiju.

Dr Jurišić, međutim, naglašava kako mnoge žene nisu svesne da je carski rez izuzetno ozbiljna operacija, koja može da bude praćena brojnim komplikacijama – od ozbiljnih krvarenja do dugotrajnih infekcija. Lekari po zakonu statistike i velikih brojeva, jednom u dva meseca, dakle pet, šest puta godišnje, budu svedoci i najtežih komplikacija kada posle carskog reza porodiljama mora da bude izvađena cela materica. Recimo, zato što nije bilo drugog načina da se teška infekcija pobedi i zaustavi njeno širenje u stomaku. Naravno, oporavak posle ove intervencije je duži i naporniji nego posle prirodnog, spontanog porođaja.

Nema potrebe da ijedna žena unapred insistira na carskom rezu i plaća za ovu intervenciju, smatra dr Jurišić, jer je to pre svega pitanje dobre procene lekara, odnosno odmeravanja onoga što je najbolje za dva bića – i za majku i za novorođenče. Sa ženama koje se odlučuju za prvi porođaj u sve kasnijim godinama, ili kod rizičnih trudnoća gde su žene primorane da preleže i po osam meseci u krevetu, ili u slučaju kad se težina bebe procenjuje na pet i više kilograma, iskusni akušeri će, ako postoji rizik po novorođenče, uvek odlučiti da porođaj završe operativno, odnosno brzo, objašnjava dr Jurišić.

Dr Paja Momčilov iz Ginekološko-akušerske klinike KCS u Višegradskoj koji sebe naziva klasičnim akušerom, smatra da je procenat porođaja koji se završavaju carskim rezom ipak neopravdano visok.

"Svetska zdravstvena organizacija smatra da broj porođaja završenih carskim rezom ne sme preći 15 odsto. To je idealan procenat, jer sa većim, tvrdi se u izveštajima SZO, ne dobijate ni zdraviju decu, ni manju smrtnost na porođaju. Međutim, sa 22 procenta porođaja završenih carskim rezom mi sledimo svetski trend povećanja korišćenja ove procedure. I u svetu se vodi velika rasprava da li ovu proceduru treba odobravati samo na zahtev porodilje. S druge strane, žene su često nedovoljno obaveštene, pa pogrešno misle da je ovaj način porođaja bezbedniji. Ova intervencija, u stvari, predstavlja rizičnija način završavanja porođaja. Međutim, i u svetu, kao i kod nas, zbog sve češćih sudskih procesa i optužbi za lekarski nehat u slučajevima koji se tragično završe, doktori koji žele da izbegnu loš ishod, sudsko gonjenje i eventualna velika obeštećenja koja bi klinika morala da plati, lakše se odlučuju za carski rez", kaže za "Politiku" dr Momčilov.

(MONDO)