h1n1 cinjenice

Cinjenice koje bi svi trebali da znamo.

Skinuto sa sajta svetske zdravstvene organizacije:

Sta ja mogu da uradim?

Updated 11 June 2009
Sta je sa koriscenjem maske? Sta WHO preporucuje?

Ako nisi bolestan nema potrebe da nosis masku.
Ukoliko si u kontaktu sa obolelom osobom (brines o njoj), mozes da nosis masku za vreme dok si u bliskom kontaktu sa bolesom osobom i bacite je posle kontakta. Takodje operite detaljno ruke posle kontakta.

Kada i kako se koristi maska?

Ukoliko ste bolesni a morate da putujete ili da budete u blizini drugih osoba, prekrite usta i nos maskom.

Najvaznije je da se maska koristi pravilno u svim situacijama. Nepravilna upotreba maske moze da dovede do sirenja infekcije.

Kako da znam da sam oboleo od gripa tipa A(H1N1)?

Bez adekvatne medicinske pomoci je jako tesko razlikovati sezonski grip od gripa tipa A(H1N1). Tipicni simptomi na koje treba obratiti paznju su slicni simptomima sezonskog gripa a to su: temperatura, kasalj, glavobolja, malaksalost, nadrazeno grlo i curenje nosa. Potvrdu o zarazenosti virusom gripa tipa A (h1n1) moze da vam da iskljucivo medicinsko osoblje.

Sta da radim ukoliko sumnjam da sam se razboleo?

Ukoliko se ne osecate dobro. imate visoku temperaturu, kasljete i boli vas grlo:

* ostanite kuci i nemojte da idete na posao, u skolu ili uopste u guzvu;
* odmarajte se i uzimajte dosta tecnosti;
* pokrijte usta i nos kada kasljete i kijate, a ukoliko koristite maramice pazite na koji nacin ih odlazete. Operite ruke odmah posle toga sa sapunom i vodom ili ih ocistite vlaznim maramicama na bazi alkohola;
* ukoliko nemate maramicu pri kijanju i kasljanju pokrite usta unutrasnjom stranom svog lakta;
* kada ste u blizini drugih koristite masku koja ce vam pomoci da ne sirite viruse ali se potrudite da je koristite pravilno;
* obavestite porodicu i prijatelje o vasem stanju i pokusajte da izbegnete kontakte sa drugim osobama;
* ukoliko je moguce kontaktirajte zdravstvenog radnika pre nego sto se uputite kod lekara da bi ustanovili da li je potrebno da dolazite na pregled ili ne.

Da li da koristim terapiju protiv virusa sada za svaki slucaj ako se razbolim?

Ne. Antivirusna terapija (oseltamivir ili zanamivir) se uzima samo ako vam to kaze vas lekar. Ne bi trebalo da kupujete i uzimate antivirusne lekove da bi sprecili pojavu ili se lecili protiv novog gripa na svoju ruku, bez recepta. Nemojte da nabavljate antivirusnu terapiju preko interneta.

Warning on purchase of antivirals without a prescription [pdf 35kb]

Sta je sa dojenjem? Da li da prestanem sa podojima ako sam bolesna?

Ne, osim ako vam to lekar ne kaze. Istrazivanja ostalih tipova gripa ukazuju da dojenje ima efekat zastite za bebu - ono prenosi bebi mamine celije koje se brane protiv infekcije i snizava rizik po bebino zdravlje. Dojenje pruza najbolju hranu za bebu i povecava faktore koji uticu na bebinu odbranu od bolesti.

Kada je potrebno da se potrazi medicinska pomoc?

Osoba koja ima problema sa plitkim disanjem, koje imaju problem sa disanjem uopste ili ako temperatura traje duze od tri dana. Roditelji malog deteta koje ima problema sa ubrzanim ili teskim disanjem, upornom temperaturom ili gubljenjem svesti treba odmah da se jave lekaru.

Kucna nega - odmarajte se, pijte dosta tecnosti, koristite lekove za bolove - ovo je dovoljno za oporavaku najvecem broju slucajeva. (Za decu i mladje osobe se preporucuje da uzimaju analgetike koji nisu na bazi aspirina zbog rizika od pojave Raye sindroma. )

Da li da idem na posao ako imam grip i osecam se dobro?

Ne. Bez obzira koji tip gripa imate (sezonski ili grip tipa A (h1n1)) potrebno je da ostanete kuci svo vreme dok imate simptome. Ovo je predostroznost kojom stitite svoje kolege i sve ostale iz vase okoline.

Mogu li da putujem?

Ukoliko se ne osecate dobro ili imate simptome gripa ne bi trebalo da putujete. Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu potrazite savet lekara.

Dojenje i lekovi

Dojilje često prekidaju dojenje, privremeno ili trajno, zbog terapije lekovima, no gotovo uvek bez stvarne potrebe. Idealno bi bilo u razdoblju dojenja ne uzimati nikakve lekove, ali nekad je to neophodno. Tada riziku delovanja leka na dete treba suprotstaviti sledeće: dokazane rizike uzimanja adaptiranog mleka (od mogućih alergijskih reakcija do povećanog rizika za razvoj nekih bolesti), realnu mogućnost da dete nakon privremenog prestanka dojenja ne želi prihvatiti dojku i opasnost da majka izmlazanjem nece uspeti zadržati potrebnu količinu mleka.
Samo lekar može dojilji prepisati ili preporučiti lek i dati informaciju o delovanju određenog leka na nju i njeno dete putem majčinog mleka.

Nijedna informacija koju ćete ovdje naći ne sme se koristiti kao zamena za savjet lekara. Svrha ovog teksta je da, kad sldeći put izađete iz ordinacije vašeg lekara sa prepisanim lekom, nijedno pitanje ne ostane otvoreno: kako lek djeluje na dete, kako deluje na dojenje, postoji li i neka druga terapija, da li je prekid dojenja stvarno potreban, koji su rizici privremenog odvikavanja za nastavak uspešnog dojenja, koji su rizici, zdravstveni i emocionalni, naglog prestanka dojenja?

U današnje doba, za gotovo sve bolesti i stanja postoje lekovi koji idu uz dojenje i svaki bi lekar koji vjeruje u prednosti dojenja, a prednosti dojenja su poznate i neosporne, trebao često obnavljati svoja znanja o lekovima i uticaju na dojenu decu i uložiti dodatne napore kako bi istražio i druge mogućnosti terapije za majke koje doje.


Šta vi kao majka možete učiniti?

Obavezno recite lekaru da dojite i da želite nastaviti dojiti. Ponekad majke zaborave reći ili prećute lekaru informaciju da doje, čak i zbog neprijatnosti, npr. ako je dete starije i lekar je već ranije savetovao prekid dojenja. Nekad misle da bi ih lekar sam pitao o dojenju da je to bitno. Uvijek je bitno! Čak i kod jednokratnog uzimanja leka, i kod leka koji se kupuje u slobodnoj prodaji, kod korištenja homeopatskih i biljnih lekova (biljne kapi, razni čajevi za čišćenje, smirenje i sl.), uvek je bitna informacija da dojite, jer gotovo svi lekovi, iako u izuyetno malim količinama, ubrzo se nađu u majčinom mleku. Budite otvoreni i sarađujte sa lekarom, dojenje je vaš izbor i vaše pravo i lekar to mora uzeti u obzir kada bira lek za vas.

Evo i spiska pitanja za vašeg lekara:

• Da li je lek neophodan?

Može li se stanje spontano povući i bez korištenja leka? Važno je znati da za najveći broj hroničnih bolesti postoje lekovi koje majka po savetu svog i detetovog lekara bez straha može koristiti dok doji.

• Može li se uzimanje leka odgoditi?

Ponekad stanje majke dopušta odgađanje terapije do prestanka dojenja ili dok dete malo ne naraste. Koliko je dete staro? Što je dete mlađe, slabija mu je sposobnost razgradnje lijeka: organizam deteta rođenog u terminu može razgraditi lek brže od organizma prerano rođenog deteta, ali sporije od starijeg dojenčeta. Koliko je dete teško? Što je dete teže, manje će na njega uticati lijek (doziranje lekova za decu najčešće se određuje po težini). Koliko često dete doji? Dojenče koje je isključivo dojeno dobivat će više leka od deteta koje se dohranjuje adaptiranim mlekom ili starijeg deeteta koje uz dojenje jede i ostale obroke čvrste hrane.

• Kako lek iz majčinog mleka deluje na dete?

Prepisuje li se inače taj lek i deci? Obično je lek koji se prepisuje i bebama dobar izbor i za majku koja doji. Koliko brzo se lek razgrađuje? Može li dete iz organizma izbaciti lijek? Neki lekovi se talože u organizmu deteta i mogu dostići toksičan nivo. Među lekovima iste grupe ne apsorbuju se svi u jednakim količinama u majčino mleko, tražite od lekara najsigurniji lek za vaše dete. Kakvo je opšte stanje deteta, je li dijete rođeno u terminu, ima li ikakvih zdravstvenih problema, koristi li dete neke lekove? U tom bi slučaju u izboru leka trebalo uključiti i lečnika koji prati dete.

• Kada uzimati lek, pre ili nakon dojenja?

Pošto se lekovi izlučuju u majčino mleko ubrzo nakon uzimanja, jako je bitno što je moguće više povećati vremenski razmak između uzimanja leka i sledećeg podoja. Dogovorite s lekarom raspored terapije koji je usklađen s dojenjem kako bi najmanje štetno delovao na djete.

• Koji je za bebu najmanje štetan način uzimanja leka?

U majčino mleko ne izlučuje se jednako lek uzet inhaliranjem, oralno, intravenozno ili intramuskularno. Provjerite sa lekarom koji je način uzimanja leka u vašem slučaju najpogodniji i za vaše dete.

• Kako lek koji majka uzima deluje na dojenje?

Neki ljekovi smanjuju proizvodnju mleka ili utiču na hormone koji otpuštaju mleko, blokirajući ih, što može otežati ili onemogućiti dojenje ukoliko majka nije unaprijed upoznata s tim nuspojavama i prirodnim načinima povećanja količine mleka.

Gornja pitanja pomoći će lekaru u određivanju najbolje terapije za vas i najsigurnije za vaše dete. Zato je izuzetno važno da sve odgovore koje tražite saznate u ordinaciji vašeg lekara. Ukoliko vam lekar bez objašnjenja prepiše lek zbog kojeg je potrebno prekinuti s dojenjem, obratite se za mišljenje drugom lekaru i lekaru vašeg deteta. Zapamtite da su prednosti dojenja za dete i majku tako velike da s dojenjem treba prekinuti samo ako postoje dokazi da će lek kojeg uzimate štetiti detetu.

Kad majčino stanje zahteva privremenu terapiju ili dijagnostičku obradu koja je nespojiva s dojenjem, probajte je unaprijed planirati kako bi izmlazanjem i adekvatnim čuvanjem mleka osigurali vašoj bebi potrebne količine vašeg mleka. Izdojeno mleko detetu dajte kašičicom ili šoljicom kako upotreba flašica ne bi dodatno otežala povratak dojenju. Proizvodnju mleka održavajte redovnim izmlayanjem prema rasporedu sličnom onom kojim je dojilo vaše dete. Mleko izdojeno za trajanja terapije bacajte.
U slučaju potrebe liječenja hemoterapijom ili zračenjem, nužno je prekinuti dojenje kako bi se majka mogla izlečiti, a lekovi koje treba uzimati mogu štetno djelovati na dete.

Zapamtite, bilo bi idealno koristiti što je moguće manje lekova dok dojite. Poseban oprez potreban je kod kombinacije lekova. Nikako ne smete samovoljno određivati dozu leka koju vam je propisao lekar. Nijedan lek, čak ni biljni i homeopatski , ne biste smeli uzeti bez saveta s vašim ili detetovim lekarom.

Prehlada, grip i lake infekcije - da li da dojim?

Kada je mama izlozena bolestima kao sto su prehlada ili grip njeno telo pocinje da stvara antitela koja stite njenu bebu. Do trenutka kadamama pocne da oseca simtome bolesti njena beba je vec bila izlozena istoj bolesti. Nastavljanjem dojenja mozete da pomognete bebi da bude otpornija na virus koji napada mamu.Ukoliko se mama i razboli beba ce sigurno imati mnogo blazi oblik iste bolesti jer kroz mamino mleko vec dobija antitela (lek) protiv tog virusa.

Mnoge mame su dosle do zakljucka da im za vreme prehlade mnogo vise prija da leze u krevetu i da u njemu i doje svoju bebu. Ovo je narocito prakticno mamama koje su u tim trenutcima same sa bebom u kuci. Dojenje je u ovom slucaju spas. Nema potrebe da se ide u radnju po adaptirano mleko, da se stelirisu flasice i da se sve to sprema i pere. Ukoliko imate nekoga sa vama u kuci zamolite ga da vam donosi bebu u krevet da je podojite, da je presvuce i zabavlja dok se oporavljate.

Dojenje je u ovoj situaciji jedina ali i najveca stvar koju mama moze da uradi za svoju bebu. Dojite bebu jer joj na taj nacin pomazete da lakse preboli eventualnu prehladu ako je dobije. Da napomenem da beba nemoze dobiti prehladu preko vaseg mleka. Respiratorne infekcije (prehlada, grip...) se prenose putem vazduha, preko sekreta iz nosa ili usta. Dobra higijena moze svesti mogucnost prenosa virusa. Najjednostavnije pranje ruku, ogranicavanje kontakta lice u lice (disanja ka bebinom licu) je dovoljno da beba bude zasticena. U ekstremnim slucajevima jake prehlade majka moze radi predostroznosti za vreme dojenja nositi zastitnu masku preko usta i nosa mada nije neophodna.

Temperatura moze da smanji kolicinu tecnosti u maminom organizmu i to povecava sanse da mama ima problem sa zatvorom (tvrdom stolicom) i dehidratacijom. Zato mame nemojte da zaboravite da u vreme kada imate temperaturu pijete dosta tecnosti.

Sta je sa malokrvnim zenama? Da li dojenje iscrpi njihovu snagu?

Ne. Malokrvne zene mogu sasvim normalno da doje, ali zbog svog zdravlja one treba sto pre da pocnu da se lece. Pijenje caja uz obroke smanjuje mogucnost iskoriscavanja gvozda iz hrane. Dojenje stiti zenu od anemije jer odlaze povratak menstruacije. Kolicina gvozda koja iz vase krvi prelazi u mleko je manja od kolicine koja se izgubi u toku men­struacije.

Da da li svaka zena moze da doji?

Velika vecina zena moze da doji, ali na zalost postoje mnogi ustaljeni obicaji koji ugrozavaju dojenje. Dvadeseti vek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao sto je dojenje izgubi u velikoj meri. Pogresne ideje su dospele cak i u medicinske udzbenike. Medju te metode su svakako najpoznatije:

razdvajanje majke i bebe posle porodaja,
ishrana po utvrdenoj semi,
davanje na flasicu vestackog mleka, cajeva ili neke druge tecnosti,

Sve ovo je bila ustaljena praksa koja je neminovno dovela do poremecaja dojenja i smanjenja zaliha majcinog mleka. Sto se tice toga ko nemoze da doji evo jednog clanka u kom je to opisano...

Kontraindikacije za dojenje

(preuzeto sa sajta http://www.pedijatrija.org/default.asp?ru=148)

Iako je dojenje optimalan način prehrane dojenčadi, postoji nekoliko kontraindikacija kojih se je potrebno pridržavati u interesu djeteta. Dojenje je kontraindicirano u djece oboljele od klasične galaktozemije (nedostatak galaktoza-1-fosfat uridil transferaze), majke koje su oboljele od aktivne neliječene tuberkuloze ili su HTVL (Human T-cell Lymphotropic Virus) 1 ili 2 virus pozitivne, te majke koje dobivaju radioaktivne izotope bilo u dijagnostičke ili terapijske svrhe ili su izložene djelovanju radioaktivnih materijala (onoliko dugo koliko se nalazi radioaktivnost u mlijeku), majke koje se liječe antimetabolitima ili kemoterapeuticima ili malobrojnim ostalim lijekovima dok se ne izluče iz mlijeka, majke ovisnice o drogama («ulične droge»), te majke koje imaju herpes simpleks lezije na dojkama (dojenče se može hraniti iz druge dojke ako na njoj nema lezija). Majkama koje boluju od zaraznih bolesti treba dati odgovarajuće pravilne informacije o mjerama protiv infekcije.
U SAD se majkama inficiranim virusom humane imunodeficijencije (HIV) savjetuje da ne doje svoju djecu. U zemljama u razvoju u kojim postoji povećana opasnost od zaraze drugim zaraznim bolestima te zbog nutritivnih nedostataka zbog kojih postoji povećana opasnost od dojenačke smrtnosti, rizik obolijevanja povezan s umjetnom prehranom može biti veći od rizika obolijevanja od HIV-a. U jednom istraživanju u Africi koje je objavljeno u obliku dvaju radova, nađeno je da isključivo dojenje tijekom prvih 3 do 6 mjeseci po porodu majki inficiranih HIV-om, nije povećalo rizik prijenosa HIV-a na dijete, dok je dojenčad koja je hranjena dvovrsnom prehranom (dojenje uz ostalu hranu ili mlijeka) imala veću učestalost HIV infekcija u usporedbi s djecom koja su bila hranjena isključivo dojenačkim pripravkom. Žene u SAD koje su HIV pozitivne ne smiju dojiti svoje dojenče. Potrebna su dodatna istraživanja prije promjena sadašnjih preporuka.

Ili ovako ukratko:

(sa sajta http://www.biofarm.hr/)

KONTRAINDIKACIJE ZA DOJENJE
Dojenje je kontraindikovano:
•kod djece koja boluju od nekih rijetkih naslednih bolesti (galaktozemija, aminoacidopatije)
•kod majke oboljele od aktivne tuberkuloze
•kod majke koje se leče izotopima, antimetabolitima
•HIV (virus humane imunodeficijencije) infekcija u majke /ova se ne odnosi se na zemlje u
razvoju/
•majke ovisne o drogama