Upravo sam pri proveri maila na koji mi se javljate ostala bez maila koji mi je neka od mama poslala. Nisam stigla da ga otvorim tako da neznam o cemu se radilo u njemu. Posto je zavrsio u junk folderu htela sam da ga oznacim kao safe da bi ga otvorila i on se obrisao. Nestao je bez traga. Jedino sto znam je da je sigurno poslat danas i da je u subject liniji bilo nesto kao: problem u vezi dojenja.
Izvinjavam se mami koja ga je poslala i molim je da svoj mail posalje jos jednom da bi mogla da ga procitam i odgovorim na njega.
Majčino mleko je najbolja hrana za bebe
Dojenje je najbolji način ishrane za zdravlje, rast i razvoj deteta. Majčino mleko je mnogo vrednije od bilo kojeg drugog proizvoda koji se daje kao zamena za majčino mleko. Ono sadrži uravnotežen odnos hranljivih materija i sastojaka za odbranu od infekcija, idealno pšrilagođen potrebama vašeg deteta. Beba koja je dojena dobija najvredniju hranu i koja joj najviše odgovara. Zato, ne čudo što se u celom svetu posebna pažnja poklanja promociji i podršci dojenja. Ovo su neka od najčešćih potanja vezana za dojenje koje mlade majke postavljaju pedijatrima:
Da li je veštačko mleko za bebe podjednako dobro kao i dojenje? Veštački proizvedena mleka za bebe (koja se još nazivaju i formula z aodojčad, zamena za majčino mleko) nikada ne mogu da se porede sa majčinim mlekom, čak i ako su napravljena uz pomoć najrazvijenijih naučnih metoda.
Šta ugrožava dojenje?
- Razdvajanje majke i bebe tokom boravka u porodilištu i kasnije,
- zakasneli prvi podoj,
- smanjivanje učestalosti podoja,
- pranje bradavica pre i posle podoja,
- ishrana po utvrđenom rasporedu,
- odvajanje bebe od dojke pre nego što se zasiti,
- davanje nekih drugih tečnosti pre prvog podoja,
- davanje dodatnih obroka ili veštačkog mleka.
Ova mleka ne sadrže sastojke koji služe za zaštitu od infekcija. Čak i ako bi proizvođač uspeo da prekopira ljudsko mleko, ono nikada ne može da bude dobro za svako dete, jer se majčino mleko menja u skladu sa potrebama deteta. Kolostrum, prvo majčino mleko koje je gusto i žuto deluje kao prva imunizacija i sadrži super dozu antitela i vitamina. Kolostrum pomaže pri eliminaciji prve stolice kod deteta. Kolostrum se menja u zrelo mleko prateći potrebe novorođenčeta. Majčino mleko staln prilagođava svoj sastav uzrastu deteta.
Da li svaka žena može da doji?
Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi ustaljeni običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje izgubi u velikoj meri. Pogrešne ideje su dospele čak i u medicinske udžbenike. Razdvajanje majke i beb eposle porođaja, ishrana po uvrđenoj šemi, davanje na flašicu veštačkog mleka, čajeva ili neke druge tečnosti, postali su ustaljena praksa koja j eneminovno dovela do poremećaja dojenja i smanjenja zaliha majčinog mleka.
Kada je bebama potrebno nešto više od majčinog mleka?
Kada beba napuni 6 meseci treba postepeno uvoditi čvrstu hranu, ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem. Vaše dete i dalje ne treba da pije zaslađene napitke ili čajeve. Ove tečnosti ne sadrže nikakve hranljive materije i uništavaju zube. Čaj smanjuje apsorbovanje gvožđa imože da dovede do anemije.
Da li bebe koje se doje manje obolevaju?
Da definitivno. Dojenje štiti od čestih infekcija, posebno proliva (dijareje) i bolesti respiratornih organa. Čak i u najboljim higijenskim uslovima bebe koje se hrane veštačkom hranom su 5 puta podložnije dijereji. Kada je poremećeno snabdevanje vodom i gorivom, infekcije se šire neerovatnom brzinom. Dojenje smanjuje mogućnost d abeba dobije infekciju urinarnog trakta, što može dovesti do bolesti bubrega ili ušnu infekciju koj amože dovesti do gubitka sluha.
Dojenje kao lek?
Dojenje sprečava razvoj bolesiti u kasnijem dobu. Dojenje umanjuje rizik razvoja dečijeg dijabetesa (šećerne bolesti). Dojenje na zahtev deteta može da odloži alergije kao što su astma ili ekcem. Deca koja su dojena imaju bolju inteligenciju. To jenaročito izraženo kod nedonoščadi koja su dobijala samo majčino mleko. Bebe koje su dojene imaju mnogo bolji imunitet.
Studije pokazuju da dojenje smanjuje mogućnost formiranja loših zuba, lošeg vida, nekih dečijih kancera, povišenog krvnog pritiska i nekih srčanih oboljenja kasnije u životu.
Neka proučavanja pokazuju da što duže žena doji svoje dete smanjuje se mogućnost za tumor na jajnicima i rak dojke u premenopauzi i za oboljenje kostiju (osteoporosis) i za prelome kuka u starosti. Majkama dijabetičarima je potrebno manje insulina za vreme dok doje svoje bebe.
Da li je veštačko mleko za bebe podjednako dobro kao i dojenje? Veštački proizvedena mleka za bebe (koja se još nazivaju i formula z aodojčad, zamena za majčino mleko) nikada ne mogu da se porede sa majčinim mlekom, čak i ako su napravljena uz pomoć najrazvijenijih naučnih metoda.
Šta ugrožava dojenje?
- Razdvajanje majke i bebe tokom boravka u porodilištu i kasnije,
- zakasneli prvi podoj,
- smanjivanje učestalosti podoja,
- pranje bradavica pre i posle podoja,
- ishrana po utvrđenom rasporedu,
- odvajanje bebe od dojke pre nego što se zasiti,
- davanje nekih drugih tečnosti pre prvog podoja,
- davanje dodatnih obroka ili veštačkog mleka.
Ova mleka ne sadrže sastojke koji služe za zaštitu od infekcija. Čak i ako bi proizvođač uspeo da prekopira ljudsko mleko, ono nikada ne može da bude dobro za svako dete, jer se majčino mleko menja u skladu sa potrebama deteta. Kolostrum, prvo majčino mleko koje je gusto i žuto deluje kao prva imunizacija i sadrži super dozu antitela i vitamina. Kolostrum pomaže pri eliminaciji prve stolice kod deteta. Kolostrum se menja u zrelo mleko prateći potrebe novorođenčeta. Majčino mleko staln prilagođava svoj sastav uzrastu deteta.
Da li svaka žena može da doji?
Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi ustaljeni običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje izgubi u velikoj meri. Pogrešne ideje su dospele čak i u medicinske udžbenike. Razdvajanje majke i beb eposle porođaja, ishrana po uvrđenoj šemi, davanje na flašicu veštačkog mleka, čajeva ili neke druge tečnosti, postali su ustaljena praksa koja j eneminovno dovela do poremećaja dojenja i smanjenja zaliha majčinog mleka.
Kada je bebama potrebno nešto više od majčinog mleka?
Kada beba napuni 6 meseci treba postepeno uvoditi čvrstu hranu, ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem. Vaše dete i dalje ne treba da pije zaslađene napitke ili čajeve. Ove tečnosti ne sadrže nikakve hranljive materije i uništavaju zube. Čaj smanjuje apsorbovanje gvožđa imože da dovede do anemije.
Da li bebe koje se doje manje obolevaju?
Da definitivno. Dojenje štiti od čestih infekcija, posebno proliva (dijareje) i bolesti respiratornih organa. Čak i u najboljim higijenskim uslovima bebe koje se hrane veštačkom hranom su 5 puta podložnije dijereji. Kada je poremećeno snabdevanje vodom i gorivom, infekcije se šire neerovatnom brzinom. Dojenje smanjuje mogućnost d abeba dobije infekciju urinarnog trakta, što može dovesti do bolesti bubrega ili ušnu infekciju koj amože dovesti do gubitka sluha.
Dojenje kao lek?
Dojenje sprečava razvoj bolesiti u kasnijem dobu. Dojenje umanjuje rizik razvoja dečijeg dijabetesa (šećerne bolesti). Dojenje na zahtev deteta može da odloži alergije kao što su astma ili ekcem. Deca koja su dojena imaju bolju inteligenciju. To jenaročito izraženo kod nedonoščadi koja su dobijala samo majčino mleko. Bebe koje su dojene imaju mnogo bolji imunitet.
Studije pokazuju da dojenje smanjuje mogućnost formiranja loših zuba, lošeg vida, nekih dečijih kancera, povišenog krvnog pritiska i nekih srčanih oboljenja kasnije u životu.
Neka proučavanja pokazuju da što duže žena doji svoje dete smanjuje se mogućnost za tumor na jajnicima i rak dojke u premenopauzi i za oboljenje kostiju (osteoporosis) i za prelome kuka u starosti. Majkama dijabetičarima je potrebno manje insulina za vreme dok doje svoje bebe.
Slika za banner
U gornjem delu strane umesto naslova dodata je slicica koju bi trebalo da koristim kao banner na drugim sajtovima. Nadam se da vam se svidja :)
Venčanje preče od porođaja
Uprkost snažnih kontrakcija i porođaja koji je počeo, Ema Loudon (36) iz mesta Ešingtona u Engleskoj po svaku cenu želela je da se venča sa Šonom Alumom (35).
Nevesta je odbila da se venčanje odloži, iako joj je vodenjak pukao nekoliko sati pre tog čina.
I pored jakih kontrakcija, venčanje je nastavljeno.
Nakon sklopnjenog braka, na sopstveno insistiranje Loudonova je ostala sa gostima, a potom je hitno prebačena u porodilište.
"Nakon pucanja vodenjaka, umalo da otkažemo venčanje. Međutim, bila sam apsolutno rešena da se venčam i postanem gospođa Alum pre nego što stigne beba", objasnila je ona.
Novorođenče teško 2 kilograma i 300 grama, došlo je na svet četiri nedelje ranije.
Anketa
Postavljena je nova anketa u koloni sa desne strane.
Baci pogled i glasaj, glasanje je anonimno :)
Baci pogled i glasaj, glasanje je anonimno :)
Dati cuclu varalicu dojenoj bebi ili ne?
Majčinstvo je veliki, zahtevan posao koji traje 24 sata dnevno, svih 7 dana u sedmici. Ako pritom dojite iskljucivo na zahtev deteta, prirodno je da se ponekad osećate iscrpljeno, da vas stalni plač bebe neizdrživo iritira, a možda vam se događa da ponekad ne možete podneti bol koju vam stvara dodir bebinih usta na vašim bradavicama. Ako ste na samom početku svog dojećeg "staža" i svakako želite dojiti svoje dete, dobro je naučiti da su bolne bradavice u najvećem broju slučajeva posledica nepravilnog položaja na dojci, a ne duzine vremena koje vam dete provodi na dojci. Da bi davanje dude varalice bilo "spas" za majčine bradavice, potpuno je pogrešno uverenje!
U nastavku teksta upoznajte se s nekim manje znanim činjenicama zašto je bolje NE DATI dojenoj bebi dudu varalicu:
Bebe dojenjem ne zadovoljavaju samo nutritivne potrebe (potrebe za hranom i tecnoscu).Dojenje radi utehe ili nenutritivno dojenje sastavni je, premda zanemarivani i podcenjivani, deo dojenja. Malim bebama je nagon za sisanjem urođen – one na taj način osiguravaju često hranjenje, ali i bliskost i fizički kontakt sa majkom koji su im tako potrebni za život. Ako dojenje svedete samo na "hranjenje", a nenutritivno sisanje pokušate zameniti povremenom ili čestom upotrebom cucle varalice, trebate biti svesni da se time direktno uplićete u prirodne procese dojenja i rizikujete neke od mogućih posledica:
* veći rizik od ranog odvikavanja od dojenja (Istrazivanjima je dokazano da bebe koje svoj prirodni nagon za sisanjem zadovoljavaju sisanjem cucle pokazuju manju potrebu za dojenjem i daleko ranije završavaju svoj period dojenja).
* upale uha (Istrazivanjima je ustanovljena veza između sisanja cucle i čestih upala uha. Postoji nekoliko različitih teorija zašto je to tako: neki naucnici kažu da se čestim sisanjem cucle varalice povećava količina pljuvacke i tako se prenosi više mikroorganizama u Eustahijevu trubu, dok drugi tvrde da beskorisno sisanje menja normalnu funkciju Eustahijeve trube i tako omogućuje bakterijama da prelaze iz usta u srednje uho).
* slabo napredovanje u težini (U ranim nedeljama, kad se dojenje tek uhodava, sisanje cucle varalice utiče na kvalitet sisanja dojke. Manje kvalitetno pražnjenje dojke dovodi do smanjene proizvodnje mleka, a time i direktno utiče na napredovanje u težini. Sa druge strane, dete koje je mirno, može se zadovoljiti sisanjem cucle bez pokazivanja interesa za dojenjem, čak i ako je gladno. Tako će dojiti kraće i ređe, što će neposredno dovesti do slabog napredovanja u težini, te posredno primorati majku da nadohranjuje bebu nekim oblikom adaptiranog mleka).
* Mlečac-sor (Gljivicama koje uzrokuju mlečac-sor odgovara sobna temperatura i vlažnost. Zato je cucla varalica potencijalni izvor gljivične infekcije. Mlečac se može lako preneti od deteta do deteta i ako stave istu cuclu u usta).
* karijes zuba (Redovno korištenje cucle varalice utiče na rast zubića i formiranje usne šupljine. Istrazivanja pokazuju da sisanje cucle povećava i količinu bakterija u ustima koje uzrokuju dentalni karijes).
* nepravilno sisanje dojke, što uzrokuje ranice na bradavicama (Tehnika sisanja cucle ili bočice potpuno je drugačija od tehnike koja se koristi prilikom dojenja. Za većinu beba je ova različitost vrlo zbunjujuća. Za sisanje cucle varalice (ili cucle na bočici) potrebni su daleko manji pokreti jezikom i mnogo manje energije. Ako beba jednake pokrete počne koristiti na dojci, vama će time prouzrokovati bolne i oštećene bradavice. Ne zaboravite da većina problema u dojenju započinje upravo nepravilnim položajem na dojci, nepravilnim zahvaćanjem dojke, dakle - nepravilnom tehnikom sisanja!)
* mastitis (Razvoj upale dojke – mastitisa, usko je povezan sa smanjenim vremenom provedenim na dojci, nezadovoljavajucim sisanjem te poremećajem između prirodne ravnoteže između proizvodnje mleka i bebinih potreba za sisanjem. O tome sam vec vise puta pisala).
Na kraju, korištenje cucle u retkim prilikama i u kratkom vremenu može zaista pomoći majci. Sisanje može smiriti dete, a duda će vam svakako pomoći ako ste u situaciji da nikako ne možete podojiti dete. Možda će ona biti od pomoći tatama, bakama ili drugoj osobi koja čuva vašu bebu kada vi niste u blizini. No uplakanoj bebi daleko kvalitetnije pomažu brižne ruke koje su je spremne maziti, nositi, ljuljati
Ako se ipak odlučite da date svojoj bebi cuclu varalicu, nikako to nemojte učiniti zato što su vam rekli "da dete nikako ne sme zameniti dojku za dudu varalicu", jer su vas uverili da ćete čestitim dojenjem uništiti bradavice i da će dete postati preterano zavisno o vama. Ništa od navedenog jednostavno - nije tačno! I svakako pričekajte da vaša beba zaista dobro ovlada tehnikom dojenja i da dođe do uspostave ravnoteže između proizvodnje i potražnje mleka. Za to će vam biti potrebno nekoliko meseci uspešnog dojenja.
Pitanje pristiglo mailom: Razne teme
pozdrav tea
imam bebu od 2 meseca i 19 dana
zanimama me da li je u redu sto ona u proseku doji 20 min. ili malo krace ,jednu dojku izcuka za 10 tak min.
i trazi jos i obicno izvuce i drugu celu ,ruca u proseku na 3;4 sata ili 2,5 satau toku noci se budi jednom pa onda drugi put rano ujutru,brineme da li ce njenim razvojem biti potrebno vise mleka a ja ga necu imati????????
ponekan mi se desava da cesce bljucka
Odovor:
Cao J
tvoja beba je jedna prava dobrica. Ukoliko je ona sam auhvatila takav ritam onda to moze da znaci samo jedno a to je da joj je dovoljno.
Jedno malo uputstvo za naredni period. Uskoro negde oko bebinog treceg meseca ce vam naici jedan skok u razvoju kada ce poceti cesce da trazi da sisa i moze se desiti da dodje do poremecaja u ritmu sisanja ali tada samo treba imati vere u svoje telo i strpljenja nekoliko dana. Grudi ce ti izgledati praznije i mekse. Treba je pustiti da sisa uvek kada bude zelela jer ce na taj nacin isprovocirati tvoje telo da pocne da stvara vise mleka koje ce joj trebati uskoro.
Nadam se da cete nastaviti sa dojenjem uspesno kao i do sada. Javite se slobodno ako naidjes na bilo kakvu nedoumcu.
Poljubac za bebu.
Pitanje:
Odovor:
Cao J
tvoja beba je jedna prava dobrica. Ukoliko je ona sam auhvatila takav ritam onda to moze da znaci samo jedno a to je da joj je dovoljno.
Jedno malo uputstvo za naredni period. Uskoro negde oko bebinog treceg meseca ce vam naici jedan skok u razvoju kada ce poceti cesce da trazi da sisa i moze se desiti da dodje do poremecaja u ritmu sisanja ali tada samo treba imati vere u svoje telo i strpljenja nekoliko dana. Grudi ce ti izgledati praznije i mekse. Treba je pustiti da sisa uvek kada bude zelela jer ce na taj nacin isprovocirati tvoje telo da pocne da stvara vise mleka koje ce joj trebati uskoro.
Nadam se da cete nastaviti sa dojenjem uspesno kao i do sada. Javite se slobodno ako naidjes na bilo kakvu nedoumcu.
Poljubac za bebu.
Pitanje:
Hvala Tea
Tvoja podrska cemi puno znaciti,
poljubac
od M. I MAME
Pitanje pristiglo mailom: Razne teme
Draga Tea,
tvoj sajt me odusevio,sve pohvale.Mnoge majke ce imati koristi citajuci sve one interesantne teme.Bicu kratka:porodila sam se osmog septembra, sincic znaci ima dvanaest dana (na porodjaju je bio tezak 4,550kg. a dug 55cm).Prvi dan nakon porodjaja su mi ga doneli i on je instiktivno uhvatio dojku i krenuo da sisa kolostrum koji je potekao (sto je super, jako sam se obradovala).Brine me to sto kad sam izasla iz bolnice (sedmog dana, jer je bio u inkubatoru zbog malo tezeg disanja, i fizioloske zutice), mleko kao da mi se smanjilo.U bolnici je bio na dohrani, jer je bio u inkubatoru, a ponekad su mi ga donosili na podoj.Sada moja beba sisa po pet minuta svaku dojku, i brzo se uspava na njoj (neki kazu da je to normalno jer i dalje ima zuticu).Ne pomaze ni stipkanje da se beba probudi.Spustim ga u krevetic, pa se tek onda probudi i cini mi se kao da je i dalje gladan, stavlja prstice u usta i sisa ih.Tada pokusam da istisnem malo mleka i nema ga.Prodje pet-deset minuta, mleko se ponovo javi, pa onda opet podojim sina, sve u krug, sto znaci da nam se dojenje oduzi i po sat vremena.Mislim da mi mleko slabo nadolazi, malo ga ima.
Dobro se hranim, pijem dosta tecnosti, izmuzavam kap po kap mleko (po nekoliko sitnih mlazeva bude i to je to) i pitam se sta dalje da radim da bi mi mleko nadoslo???
Molim te ako mozes da mi pomognes, odgovori mi.Nestrpljivo cekam odgovor.
Hvala
Odgovor:
Draga T,
prvo da ti cestitam rodjenje sina! Dobrodosla u svet nas mama.
Tvoja beba je tek rodjena i nemoj ocekivati da je u stanju da se nasisa odjednom koliko joj treba i da bude mirna satima. 5 minuta sisanja je sasvim dovoljno ali isto tako ce se desavati da napravi kratku pauzu da se malo odmori pa ponovo da trazi da sisa. Na ovaj nacin tvoja beba cesto stimulise tvoje grudi i vezba svoje misice na duze i jace sisanje koje ce joj tek trebati kako raste. Veruj mi kada ti kazem da se prvih mesec dana a mozda i nesto duze maltene sve mame koje doje osecaju bas tako kao da nista drugo ne rade osm sto doje svoju bebu. Sve ce se to polako promeniti vremenom.
Trenutno sam u guzvi pa cu ti samo jedno reci o tome sto mislis da nemas dovoljno mleka:
Postoje skokovi u razvoju bebe i to su periodi kada sve mame pomisle da nemaju dovoljno mleka. Beba cesto trazi da sisa, grudi su mekane i deluju prazno, a to je sve zbog toga sto beba tera mamino telo da pocne da proizvodi vise mleka. Ti skokovi se desavaju:
treceg dana od rodjenja, sstog dana, negde oko trece nedelje starosti pa oko seste nedelje, zatim kada beba bude imala oko tri meseca.
Lako je zapamtiti jer je sve u znaku brojeva 3 i 6. To je jednostavno tako.
Da bi imala dovoljno mleka nudi bebi da sisa uvek kada mislis da je gladna, nemoj da joj uskracujes ni jedan jedini podoj i nemoj da gledas na sat kada je jela i koliko dugo. Ukoliko zelis mozes posle podoja da izmlazas mleko koje je ostalo u dojkma da bi na taj nacin stimulisala vecu potrosnju i proizvodnju. Odmaraj se uvek kada mozes i preko dana. Nocni podoji su takodje vazni.
Normalno se hrani, raznovrsno, nema potrebe da preterujes ni sa hranom ni sa vodom. Tvoje teo je za vreme trudnoce napravilo izvesne zalihe koje su potrebne za prve mesece dojenja.
Ovo je bilo najduze sto sam u ovom trenutku nabrzinu napisala. Javi kako napredujete i slobodno pitaj sve sto te zanima. Nemoj da se ustucavas da pitas sve. Ljubi tvoju bebicu.
Pitanje:
Odgovor:
Draga T,
prvo da ti cestitam rodjenje sina! Dobrodosla u svet nas mama.
Tvoja beba je tek rodjena i nemoj ocekivati da je u stanju da se nasisa odjednom koliko joj treba i da bude mirna satima. 5 minuta sisanja je sasvim dovoljno ali isto tako ce se desavati da napravi kratku pauzu da se malo odmori pa ponovo da trazi da sisa. Na ovaj nacin tvoja beba cesto stimulise tvoje grudi i vezba svoje misice na duze i jace sisanje koje ce joj tek trebati kako raste. Veruj mi kada ti kazem da se prvih mesec dana a mozda i nesto duze maltene sve mame koje doje osecaju bas tako kao da nista drugo ne rade osm sto doje svoju bebu. Sve ce se to polako promeniti vremenom.
Trenutno sam u guzvi pa cu ti samo jedno reci o tome sto mislis da nemas dovoljno mleka:
Postoje skokovi u razvoju bebe i to su periodi kada sve mame pomisle da nemaju dovoljno mleka. Beba cesto trazi da sisa, grudi su mekane i deluju prazno, a to je sve zbog toga sto beba tera mamino telo da pocne da proizvodi vise mleka. Ti skokovi se desavaju:
treceg dana od rodjenja, sstog dana, negde oko trece nedelje starosti pa oko seste nedelje, zatim kada beba bude imala oko tri meseca.
Lako je zapamtiti jer je sve u znaku brojeva 3 i 6. To je jednostavno tako.
Da bi imala dovoljno mleka nudi bebi da sisa uvek kada mislis da je gladna, nemoj da joj uskracujes ni jedan jedini podoj i nemoj da gledas na sat kada je jela i koliko dugo. Ukoliko zelis mozes posle podoja da izmlazas mleko koje je ostalo u dojkma da bi na taj nacin stimulisala vecu potrosnju i proizvodnju. Odmaraj se uvek kada mozes i preko dana. Nocni podoji su takodje vazni.
Normalno se hrani, raznovrsno, nema potrebe da preterujes ni sa hranom ni sa vodom. Tvoje teo je za vreme trudnoce napravilo izvesne zalihe koje su potrebne za prve mesece dojenja.
Ovo je bilo najduze sto sam u ovom trenutku nabrzinu napisala. Javi kako napredujete i slobodno pitaj sve sto te zanima. Nemoj da se ustucavas da pitas sve. Ljubi tvoju bebicu.
Pitanje:
Zdravo, Tea,
hvala ti na brzom odgovoru.Bilo mi je malo lakse kad sam procitala mail.Viktora smo vodili juce kod pedijatra da ga malo pogleda i sve je bilo u redu.Pupak malo krvari,ali nije nista strasno, samo treba da ga negujemo.Sto se tice mleka, cini mi se da ga malo vise izmuzavam sad, mozda vise nadolazi.Nadam se da je stvarno tako i da ce biti bolje. Dohranjujemo ga sa Humanom, ali mu prvo dam da sisa.Polako se uhodavamo.
Hvala ti jos jednom na savetu i lepim recima.Javicu se ponekad.
Pozdrav od V. i mame !
Pitanje pristiglo mailom: Razne teme
Zdravo Jas sum od Bitola i kako iskusna mama sakam da te prasam nesto vo vrska so doenjeto. Imam kerka od 8 meseci i postepeno i vovedov cvrsta hrana so sto nemav problem no veke ne saka da cica osven noke koga se budi ( stanuva samo ednas) Sakam da te prasam, nekade procitav deka dokolku ne mu se daj na bebeto da cica 24 saati deka ne smee poveke da mu se dava bidejki bilo stetno mlekoto. Dali ova e vistina i dali da ja odbijam skroz? Se nadevam ke razberis makedonski, i ke mi odgovoris pobrzo. Fala odnapred.
Golem pozdrav od Bitola,
A
Odgovor:
Cao Ana,
nadam se da sam dobro razumela: pitas me da li je ukoliko se napravi pauza i dete (beba) ne sisa 24 sata da li se moze nastaviti sa dojenjem tojest da li se mleko na ovaj nacin moze pokvariti?
Ukoliko sam te dobro razumela evo i odgovora:
Pravljenje pauze u dojenju od 24 sata ili cak i vise od toga nemoze da pokvari mleko. Mleko koje se nalazi u maminim dojkama je sterilno mleko. Slobodno mozes da nastavis sa dojenjem.
Saljem poljubac tvojoj cerkici.
Golem pozdrav od Bitola,
A
Odgovor:
Cao Ana,
nadam se da sam dobro razumela: pitas me da li je ukoliko se napravi pauza i dete (beba) ne sisa 24 sata da li se moze nastaviti sa dojenjem tojest da li se mleko na ovaj nacin moze pokvariti?
Ukoliko sam te dobro razumela evo i odgovora:
Pravljenje pauze u dojenju od 24 sata ili cak i vise od toga nemoze da pokvari mleko. Mleko koje se nalazi u maminim dojkama je sterilno mleko. Slobodno mozes da nastavis sa dojenjem.
Saljem poljubac tvojoj cerkici.
Pitanje pristiglo mailom: Razne teme
Zdravo Tea,
Procitala sam tvoj blog za dojenje i stres i moram ti se zahvaliti da si me malo ohrabrila. Naime sta se desilo, imam bebu od tri mjeseca i uredno i redovno sam je dojila i vec do sad svaki mjesec dobije po kilogram. Medjutim prije par dana imala sam stresnu situaciju i desilo se da mi se mlijeko prestalo obilno luciti i da mi bebac sad trazi samo jednu tj. desnu dojku.
U svom postu ti si navela da ce se mlijeko vratiti kad se pocnem opustati i ja se tome nadam, mada sam danas pocela da izdajem tu lijevu dojku da bih podstkla jos vise lucenje miljeka, cak sam dosla na ideju da uzmem sprej oxitocin, medjutim kad sam vidjela side effects malo me strah jer nekad znam dobiti aritmije srca pa se plasim da ih ne bih dobila opet.
Imas li neki savjet za mene ili prijedlog kako da povratim kolicinu mlijeka koja se ranije lucila vise, a sad je smanjenog intenziteta, jer se bojim da ne bi prestalo skroz da se luci. Desna dojka za sada proizvodi mlijeko i veca je od lijeva, dok lijeva je kao sto sam rekla usporila svoju produkciju.
Unaprijed hvala,
H
Odgovor:
Cao H,
jako mi je drago kada vidim da moj blog nekome pomaze.
Kazi mi koliko je stara tvoja beba? Ovo mi je vazno.
Da li ti se mozda vrati mesecni ciklus?
Nudis li i dalje dojku koju beba nece?
Dojis li nocu?
Da li beba spava sa tobom u toku noci ili ne?
Odlicno je sto izmlazas mleko iz nje, nastavi da odrzavas kolicinu mleka. Maltene sve bebe imaju svoje trenutke kada danima odbijaju da sisaju iz jedne od dojki vec se vezu samo za jednu a drugu uporno nece.
Cekam tvoje odgovore da bi nastavile dalje.
Pitanje:
Zdravo Tea
Hvala velika na svemu, ja sam ti bila uporna sa dojenjem te druge dojke i sad je ok, bila sam ti na odmoru u Turskoj pa je sve bilo i vise nego dobro s nadolaskom mlijeka jer sam bila i opustenija i nekako je tamo bolje papao. Recimo da kuci je spavao od 9 do 6 am, znaci u tom vremenu se nie budio za dojenje, dok je tamo to bilo oko 12 navecer sto je pospjesilo proizvodnju mlijeka, a ja ti draga sva sretna. Sad planiram da ga u toku spavanja dojim navecer nekad oko 10h i 12h, ali da ga ne budim, jer mi je ovo nekako veliki razmak.
Nego reci mi sta pospjesuje stvaranje mlijeka vise, ja pijem caj za dojilje, uz rucak obavezno supu i trudim se jesti da djete ima dovoljno mlijeka. Ja sam ti od drugog mjeseca dojenja dobila 5 kg dok u trudnoci nisam dobila nista i bas sam bila super, bebac je imao 3900 kg i dug 53 cm, a sad skoro ima 4 mjeseca. Zanima me da li trebas vise jesti i kad da pravim zadnji obrok za sebe da li moze biti oko 6 navecer ili mozda da jedem i nekad kasnije. Pomozi mi pls jer sam u prvoj trudnoci prije 8 godina poslije poroda isto dobila oko 10 do 15 kg, pa se sad bojim da ne bude isto s tim da sam tad koristila dohranu i nisam bas znala sve ovo sto znam danas, a sad samo dojim i planiram tako do 6 mjeseca, a onda bih Denisu uvela kasice i sokove.
Molim te daj svoje misljenje, komentare i savjet, jer sam radila sve kao si napisala na svom blogu i dosta si mi pomogla za dojenje, oprosti sto ti se nisam javila kasnije.
LP
H
Odgovor:
Procitala sam tvoj blog za dojenje i stres i moram ti se zahvaliti da si me malo ohrabrila. Naime sta se desilo, imam bebu od tri mjeseca i uredno i redovno sam je dojila i vec do sad svaki mjesec dobije po kilogram. Medjutim prije par dana imala sam stresnu situaciju i desilo se da mi se mlijeko prestalo obilno luciti i da mi bebac sad trazi samo jednu tj. desnu dojku.
U svom postu ti si navela da ce se mlijeko vratiti kad se pocnem opustati i ja se tome nadam, mada sam danas pocela da izdajem tu lijevu dojku da bih podstkla jos vise lucenje miljeka, cak sam dosla na ideju da uzmem sprej oxitocin, medjutim kad sam vidjela side effects malo me strah jer nekad znam dobiti aritmije srca pa se plasim da ih ne bih dobila opet.
Imas li neki savjet za mene ili prijedlog kako da povratim kolicinu mlijeka koja se ranije lucila vise, a sad je smanjenog intenziteta, jer se bojim da ne bi prestalo skroz da se luci. Desna dojka za sada proizvodi mlijeko i veca je od lijeva, dok lijeva je kao sto sam rekla usporila svoju produkciju.
Unaprijed hvala,
H
Odgovor:
Cao H,
jako mi je drago kada vidim da moj blog nekome pomaze.
Kazi mi koliko je stara tvoja beba? Ovo mi je vazno.
Da li ti se mozda vrati mesecni ciklus?
Nudis li i dalje dojku koju beba nece?
Dojis li nocu?
Da li beba spava sa tobom u toku noci ili ne?
Odlicno je sto izmlazas mleko iz nje, nastavi da odrzavas kolicinu mleka. Maltene sve bebe imaju svoje trenutke kada danima odbijaju da sisaju iz jedne od dojki vec se vezu samo za jednu a drugu uporno nece.
Cekam tvoje odgovore da bi nastavile dalje.
Pitanje:
Zdravo Tea
Hvala velika na svemu, ja sam ti bila uporna sa dojenjem te druge dojke i sad je ok, bila sam ti na odmoru u Turskoj pa je sve bilo i vise nego dobro s nadolaskom mlijeka jer sam bila i opustenija i nekako je tamo bolje papao. Recimo da kuci je spavao od 9 do 6 am, znaci u tom vremenu se nie budio za dojenje, dok je tamo to bilo oko 12 navecer sto je pospjesilo proizvodnju mlijeka, a ja ti draga sva sretna. Sad planiram da ga u toku spavanja dojim navecer nekad oko 10h i 12h, ali da ga ne budim, jer mi je ovo nekako veliki razmak.
Nego reci mi sta pospjesuje stvaranje mlijeka vise, ja pijem caj za dojilje, uz rucak obavezno supu i trudim se jesti da djete ima dovoljno mlijeka. Ja sam ti od drugog mjeseca dojenja dobila 5 kg dok u trudnoci nisam dobila nista i bas sam bila super, bebac je imao 3900 kg i dug 53 cm, a sad skoro ima 4 mjeseca. Zanima me da li trebas vise jesti i kad da pravim zadnji obrok za sebe da li moze biti oko 6 navecer ili mozda da jedem i nekad kasnije. Pomozi mi pls jer sam u prvoj trudnoci prije 8 godina poslije poroda isto dobila oko 10 do 15 kg, pa se sad bojim da ne bude isto s tim da sam tad koristila dohranu i nisam bas znala sve ovo sto znam danas, a sad samo dojim i planiram tako do 6 mjeseca, a onda bih Denisu uvela kasice i sokove.
Molim te daj svoje misljenje, komentare i savjet, jer sam radila sve kao si napisala na svom blogu i dosta si mi pomogla za dojenje, oprosti sto ti se nisam javila kasnije.
LP
H
Odgovor:
Super!
Drago mi je da se sve stabilizuje. Sto se tice tvoje ishrane nemoj da jedes zbog dojenja. Sto se tice veze izmedju tvoje ishrane i dojenja ona je sledeca:
Potrebno je da jedes u sasvim normalnim kolicinama, raznovrsne, preporucuje se da mama jede cesto ali male obroke, sto vise voca i povrca a tecnosti onoliko koliko joj organizam trazi, nema potrebe da se pije na silu. Potpuno je svejedno sta se pije. mame obicno hvale cajeve za dojilje, bozu i sl ali i sama voda je sasvim dovoljna. Poenta je da se uvek kada mama oseti zedj popije casa vode. Meni se redovno desavalo da kako stavim dete da sisa osetim nenormalnu zedj tako da sam uvek pri ruci imala casu vode. Sam cin stvaranja mleka trosi oko 500 kalorija na dan a to nije uopste mnogo (pogledaj na raznim stvarcicama na kojima ima opis kaloriske vrednosti i videces) tako da se mame uglavnom ugoje jer misle da im treba mnogo hrane da bi imale vise mleka. Cak sto vise, mame koje su se dosta ugojile i ostao im je veliki visak posle porodjaja taj isti visak ce normalnom ishranom bez preterivanja dobrim delom da se istopi jer ce organizam da taj visak koristi za stvaranje mleka.
Znaci:
raznovrsna ishrana
cesti mali obroci
tecnosti koliko telo trazi
Sve sto unosis a nije potrebno tvom organizmu odrazice se kao visak kilograma. Hrani se zdravo. Sto se tice kasne vecere moja ti je preporuka da veceras oko 18 kao sto kazes a ako ti se jede kasnije neka to bude sveze voce niposto jos jedna vecera ili slatkisi. Meni je pomoglo. Drzim ti palceve za dalje dojenje.
Tu sam ako te jos nesto bude interesovalo.
Pitanje:
Tea,
Molimte da mi pomognes oko vakcinisanja beba. Denisu ej sada 4 mjeseca za koji dan i kod nas za koji dan trebaju doci neke nove vakcine, ali en pantax 5u1. mene je strah dati ove stare jer imaju bas puno rekacija, pomozi mi. Deni je primio bcg u bolnici i drugu dozu hep b u drugom mjesecu. ostale nije jer cekamo te nove u bolnici, ali opet ne te nove accelularne negpo neke opet stare nisu sigurno koje, smijesno zar ne.
Hvala velika
H
Odgovor:
Ja jedino sto mogu je da ti prenesem svoje iskustvo. Imam troje dece i svo troje je dobijalo ''stare'' vakcine. Znam da se sada uglavnom kupuju novije vakcine 5u1. Najbolje je da se oko primanja vakcina posavetujes sa pedijatrom jer je on najupuceniji po tom pitanju.
Drago mi je da se sve stabilizuje. Sto se tice tvoje ishrane nemoj da jedes zbog dojenja. Sto se tice veze izmedju tvoje ishrane i dojenja ona je sledeca:
Potrebno je da jedes u sasvim normalnim kolicinama, raznovrsne, preporucuje se da mama jede cesto ali male obroke, sto vise voca i povrca a tecnosti onoliko koliko joj organizam trazi, nema potrebe da se pije na silu. Potpuno je svejedno sta se pije. mame obicno hvale cajeve za dojilje, bozu i sl ali i sama voda je sasvim dovoljna. Poenta je da se uvek kada mama oseti zedj popije casa vode. Meni se redovno desavalo da kako stavim dete da sisa osetim nenormalnu zedj tako da sam uvek pri ruci imala casu vode. Sam cin stvaranja mleka trosi oko 500 kalorija na dan a to nije uopste mnogo (pogledaj na raznim stvarcicama na kojima ima opis kaloriske vrednosti i videces) tako da se mame uglavnom ugoje jer misle da im treba mnogo hrane da bi imale vise mleka. Cak sto vise, mame koje su se dosta ugojile i ostao im je veliki visak posle porodjaja taj isti visak ce normalnom ishranom bez preterivanja dobrim delom da se istopi jer ce organizam da taj visak koristi za stvaranje mleka.
Znaci:
raznovrsna ishrana
cesti mali obroci
tecnosti koliko telo trazi
Sve sto unosis a nije potrebno tvom organizmu odrazice se kao visak kilograma. Hrani se zdravo. Sto se tice kasne vecere moja ti je preporuka da veceras oko 18 kao sto kazes a ako ti se jede kasnije neka to bude sveze voce niposto jos jedna vecera ili slatkisi. Meni je pomoglo. Drzim ti palceve za dalje dojenje.
Tu sam ako te jos nesto bude interesovalo.
Pitanje:
Tea,
Molimte da mi pomognes oko vakcinisanja beba. Denisu ej sada 4 mjeseca za koji dan i kod nas za koji dan trebaju doci neke nove vakcine, ali en pantax 5u1. mene je strah dati ove stare jer imaju bas puno rekacija, pomozi mi. Deni je primio bcg u bolnici i drugu dozu hep b u drugom mjesecu. ostale nije jer cekamo te nove u bolnici, ali opet ne te nove accelularne negpo neke opet stare nisu sigurno koje, smijesno zar ne.
Hvala velika
H
Odgovor:
Ja jedino sto mogu je da ti prenesem svoje iskustvo. Imam troje dece i svo troje je dobijalo ''stare'' vakcine. Znam da se sada uglavnom kupuju novije vakcine 5u1. Najbolje je da se oko primanja vakcina posavetujes sa pedijatrom jer je on najupuceniji po tom pitanju.
Pitanje pristiglo mailom: Razno vezano za dojenje
Cijenjena Tea,
Ovim putem vam se obraćam sa jednom molbom,u svezi moje devetomjesečne bebe.
Dojila sam ga isključivo 6 mjeseci,nakon teškog carskog reza,i teške trudnoće,koja
je uslijedila 6 mjeseci nakon spontanog pobačaja koji je završio operacijom,predseptičnim šokom
i dugim ležanjem u bolnici. U dvije godine imala sam spontani,operaciju,
novu i jako tešku trudnoću,i porod carskim rezom i još komplikacija nakon toga uzrokovanih
rezistentnim,tkz. tvrdokornim bakterijama. Unatoč tome dojim bebu isključivo 6 mjeseci.
Dojim i sada sa 9 mjeseci. Moj sinčić nije još nikad prespavao noć,noću se
budi stalno i doji. Ja trebam ići u rujnu na jedan zahvat u bolnicu,
koji sam odgodila ipak do djetetove prve godine jer želim ga do tada dojiti,iako fizički sam jako
iscrpljena,pijem antibiotike zbog jakih upala,itd...
Psihički želim dojiti,ali svjesna sam da mogu do djetetovog 12-tog ,najkasnije 13-tog mjeseca.
Sad kad je bebi 9 mjeseci,želim pokušati postepeno ukidati podoje,tako da beba ne doživi šok.
Imam tri,četiri mjeseca do operacije,i molim vas ljubazno za savjet kako do tada dijete naviknuti
na bocu,i na adaptirano mlijeko,ili već koje preporučujete, da ga prihvati bar po okusu.
Bočicu neće,samo ciku,i vodu pije na žlicu,sokove i čajeve mu ne dajem.
Da li da uvodim sokove i čajeve?
Kako polako početi ukidati bar jedan,po jedan noćni podoj,da li imate savjet?
Napominjem da imam u svemu tome punu pomoć od muža,koji je spreman bebu paziti po noći.
Hvala vam na vašem odogovoru,i puno pozdrava vama,vašem suprugu i troje dječice.
Srdačan pozdrav,od I
sve najbolje želim
Odgovor:
Draga I,
Ja prvo zelim da Vam cestitam na uspesnom dojenju do sada. Mnogim majkama je najlakse reci ja
nemam mleka i odustajem od dojenja, a Vi ste pregurali razne stvari a i dalje dojili uspesno vasu
bebu. Bravo! Ono sto je sada presudno je da mi kazete o kakvoj vrsti intervencije (zahvatu) je
rec. U zavisnosti od tezine zahvata bice mi lakse da vas posavetujem jer iako imate zdravstveni
problem za koji se nadam da cete ga uspesno prevazici, mozda postoji mogucnost nastavka dojenja.
Iz prakse mi je poznato da jedan deo mama koje moraju da urade zahvat ipak uspevaju da zadrze
dojenje i nastave sa njim kada se oporave. Da li ste o tome razgovarali sa lekarom? Pominjete da
je zahvat odlozen. Da li je odlozen bas zbog dojenja ili je nesto drugo u pitanju? Ukoliko
nastavak dojenja stvarno nije moguc potpuno ste upravu da je dojenje i zbog vas i zbog vaseg
deteta potrebno postepeno prekinuti. O detaljima kada i kako to odraditi bi ipak kada mi prvo
odgovorite na predhodna pitanja. Iz vaseg maila se vidi da ste dobra i brizna majka i jako mi je
drago kada me neko kao vi kontaktira. Na vreme smo stupile u kontakt. Saljem poljubac vasem malom
sisavca od devet meseci i ocekujem sledeci mail da bi uspeli do kraja da resimo najpovoljnije po
vas vas problem.
Pitanje:
Tea,poštovanje iz Zagreba!
Puno hvala na lijepim riječima za dojenje,i u potpunosti se slažem s vama za priče mnogih
majki kao su misteriozno izgubile mlijeko,jer nisu se ravnale prema djetetovim potrebama,već
prema svojim.
Uvijek sam govorila: Dojiti je žrtva,ali većina majki jednostavno su sebične,eto možda sam bila
prekritična i preslobodna,ali tako mislim. Na stranu majke koje su bolesne i koje ne mogu
dojiti ali takvih je 5 posto...
Nikada neću zaboraviti patronažnu sestru ,koja mi je došla pomoći nakon poroda.
Rekla je: Ivana,beba se osjeća kao da je transportirana iz svemira miljama daleko,uplašena je,
u šoku je...
Daj joj dojku kada želi,ne ravnak se prema satu prvih 6 mjeseci,ne daji dudu varalicu prvih 4
mjeseca dok dijete ne usavrši dojenje,i svoje potrebe,i dok se ne stvori ponuda i potražnja...
I naravno da ću tom malom biću pružiti sve što mogu,i da ga neću ostavljati da plače svirepo,
i da ću ga paziti i maziti...
Kako je vama isto blagoslovljen život sa troje dojene dječice...To je draga Tea predivno,to
je uistinu takvo bogatsvo,sreća,ispunjenje sna . Ja isto želim bar troje,a ako Bog da i više
dječice...
Sad sam se raspisala...
Moja operacija,zahvat se odnosi na uklanjanje madeža sa lijeve dojke,koji su mi u klinici
za tumore u 7 mjesecu ove godine gledali i rekli da moram skinuti...
Ustravljena sam rekla: Ali ja dojim,beba,i to, dojim bebu...
Oni su rekli: Onda u 9 mjesecu sada 2008g.
Ja sam odlučila da ću ići u 11 mjesecu ili 12 mjesecu,jer tad će beba preći godinu dana.
Uz taj zahvat,nažalost morati ću,ako ne uspijem homeopatskom terapijom i čajevima koje mogu
piti 3-4 mjeseca riješiti tvrdokornu Ešerihiju coli bakteriju zbog koje 2 goine stalno pijem
antibiotike.
U trudnoći sam da spasim bebu popila 9 kutija novocefa i gomilu vaginaleta,jer mi je radilo
jake probleme i na bubrege.
Ona mi je i u urinu i na cerviksu,odnosno grliću maternice.
Imunitet mi je oslabljen od antibiotika,i od nje mi se stalno spava,i iscrpljena sam,a antibiotike
više ne mogu piti svaki mjesec dana. Ako mi terapija homeopatskim pripravcima ne pomogne
biti ću prisiljena ići u bolnicu primiti intravenozno antibiotike jakog spektra,ravno
u krv,i tijelo.
To su inače antibiotici,koje dobiju teški slučajevi poput mene.
Pokušavam,borim se da ne dođe do toga,a želim imati još djece,i riješiti ešerihiju prije
toga,koju je sa još dosta bakterija stanovnik moga tijela nakon spontanog pobačaja.
Ispričavam se,ako sam bila predugačka,i opširna Željela sam vam sve detaljno obajsniti.
Ugodan dan,i srdačan pozdrav draga Tea vama i vašoj dječici i suprugu želim od srca.
Puno hvala na vašem odgovoru,i želim vam svako dobro!
Poljubac,I
Odgovor:
Draga I,
Niste uopste preopsirni. Koja slucajnost za mladez. Ja sam prosle godine isla skinuti poveci
mladez koji sam imala od rodjenja iznad leve dojke. Tada vise nisam dojila. Primetila sam da je
poceo da raste i da se menja pa sam ga operisala. Takva operacija ne bi trebalo da pravi probleme
dojenju osim ako je na nekom bas nezgodnom mjestu. Iz zdrave dojke je sasvim moguce nastaviti
normalno dojiti. Moja operacija je radjena sa lokalnom anestezijom tako da sam bila u bolnici
svega par sati i vratila sam se kuci. Znate li koju anesteziju ce koristiti vas hirurg (lokalnu
ili opstu), da li cete lezati u bolnici i koliko, da li su vam vec radili histopatoloski nalaz
mladeza? Koliki je mladez u precniku?
Koliko cesto beba sisa?
Koliko obroka u toku dana ima?
Da li i koliko uzima nemlecne hrane?
Da li ste probali da joj nudite neku tecnost iz solje obicne ili one sa piskom (kljunom)?
Pitanje:
Draga Tereza!
Mladež na istom mjestu,odnosno dojci...Sigurno bi bila lokalna anesetzija,nisam radila nikakv
nalaz,ama baš ništa...
Samo taj mladež je nastao ima 4 godine i sad počeo mijenjati boju ,tamniti i bubriti...
Doktorica me poslala na kirurgiju,gdje su mi rekli da to trebam skinuti(Nije kancerogeno,ali
kirurg je za to da se skine)
Kad sam rekla: Ne mogu,sad dojim,on je rekao:Onda u 9 mjesecu... Pa zbog toga ne znam
zašto je to rekao,kao da neću moći dojiti. Inače moja mama je sa lica skidala mladež ,i
naravno da je pod lokalnom anestezijom i također je ostala par sati u bolnici,pa mi je čudno
zašto mi je kirurg rekao,da vadim kad prestanem dojiti...
Ali ja neću još uvjek ići doktorici,bar ne do 11 mjeseca,dok beba ne napuni godinu dana.
Da li je bolilo to skidanje mladeža?
Ja se jako bojim igala,pa me zanima gdje ubodu za lokalnu anesteziju ha ha...
Inače moj strah od igli vodi još od djetinjstva kad sam stalno bila na pretragama...itd..
Prije 4 godine moja sestra mlađa godinu dana (ja imam 31 godinu) je dobila Hodkingovu
bolest(rak limfnih čvorova).
Tad sam se isto užasavala igle i kemoterapija...Sad je sestra dobro.
Zato i ja moram taj madež skinuti,genetski smo skloni toj bolesti.
Nažalost njena bolest,je uzrokovala meni spontani pobačaj jer sam bila u velikom šoku i
tuzi za njom...Tijekom kiretaže,nestručna doktorica u Petrovoj bolnici( koja glasi kao najbolja
u Zagrebu,stručna) mi je načinila uživo perforaciju(rupturu,puknuće),maternice. Sve mi je to
učinila naživo ,jer štede na lokalnoj anesteziji.
Dobila sam samo malo apaurina...Tad sam se borila za život...i imala tešku operaciju,i onda
zbog sepse bila na pragu smrti...
Ali 6 mjeseci nakon toga ostala sam trudna,i sad imam zdravog dječačića Ivana Pavla.
Tako se zove.Hrabro sam išla na trudnoću.
Pozdravljam vaše anđele.
Imam još pitanja:
Da li smijem trudna dojiti? Molim da uzmete u obzir i jedan spontani već, vezano za ovo pitanje?
Da li dojenje može izazvati spontani?
Želim ići brzo opet na novu trudnoću,bez obzira na carski,ja želim još beba.
Ako sve prođe za operaciju dobro,ja bi nastavila dojiti,i ako riješim ešerihiju coli,a isto tako
želim godinu i pol dana nakon ove trudnoće ići na novu.
Što mi vi savjetujete?
Moja beba ima 3 obroka krute hrane: doručak,ručak,večera.
Sve joj dajem neslano,bez šećera,kuhano,i nekad između voće iz eko uzgoja.
Doji 6 puta dnevno.Inače je dojio ima 8 dana skoro stalno, pa sam shvatila da se nekad igra
sa cikom,i da nekad grize ha ha,zbog zubića,pa sam mu ima eto skoro 8 dana uvela neku
rutinu.Sad doji malo duže,i smirenije.Do sada je sa mojom cikom radio što je htio,ali ne žalim ni
sekunde.Ima 9 i pol mjeseci,9,5 kg,i visok je 76 cm.
Počeo je sa kljunaste čaše(tkz. čarobna čaša),piti vodu i malo je gucnuo po prvi put i razvodnjenog
soka.
Čim je pio soka odmah je imao jučer proljev,jer nije naviknuo na šećer u soku,bez obzira što
sam pomiješala sa vodom i što u soku nema dodanog šećera...
Ali na kljun ja mislim nikad ne bi srknuo izdojeno moje mlijeko,a o adaptiranom da ne govorim...
Nikad nije htio izdojeno iz boce.
A kad bi mu i morala uvesti adaptirano uzela bi najkvalitetnije,a ne ove sa puno šećera.
Imam još pitanja: Da li se recimo prizna da je beba popila 150 ml mlijeka ,ako joj se ta količina
umiješa u 4 žlice rižinih pahuljica recimo od milupe?
Pitam to jer sam čitala da bebi kad napuni 1 godinu i dalje treba do druge godine davati dnevno
400-500 ml mlijeka dnevno.
Pa sam u nedoumici kako da dam bebi 400 ml mlijeka ako neće bocu?Us lučaju da prestanem
sa dojenjem.
DA li se prizna jogurt? i mlijeko pomiješano sa kašicom?
Puno sam vas izgnjavila,vi što stignete i kad stignete odgovorite.
PUNO HVALA NA STRPLJENU.
POZDRAV OD SRCA.I SVAKO DOBRO VAM ŽELIM.
Odgovor:
To sto je hirurg rekao tako kako je rekao meni najpre lici na to da se ne razume mnogo u dojenje.
Meni je sama operacija pre bila nezgodna nego da boli. Iskreno i ne secam se da me bolelo. Ukoliko
ste nekada bili od zubara i popravljali zub ili vadili pod dejstvom anestezije osecaj je isti. Dr
nesto radi ali to ne boli. Inekcija je malena kao zubarska i daje se sa par uboda u okolini
mladeza. Ceo predeo utrne i nista ne boli.Koliko sam do sada uspela da se informisem lokalna
anestezija nema uticaj na dojenje. Jedino sto sam na par mesta saznala je da su mamama savetovani
posle dobijanja lokalne anestezije izmlazanje mleka u narednih 24 sata od dobijanja anestezije a
posle toga normalan nastavak dojenja. Po svemu ovome dojenje nemora da se prekida. U attachmentu
je slika mog mladeza pre operacije.
Dojenje je u vreme trudnoce dozvoljeno ukoliko je trudnoca zdrava tj nije rizicna, to je nesto sto
ginekolog moze znati u toku vodjenja trudnoce. On ce naglasiti ako je nastavak dojenja rizik za
odredjenu trudnocu. U normalnim uslovima dojenje starijeg deteta i trudnoca su moguci. Sto se tice
toga da ste vec imali spontani on je prica za sebe zbog svega sto se tada izdesavalo i sta ga je
prouzrokovalo. U sustini svaka trudnoca je prica za sebe. Do vremena kada budete opet trudni i
podoji nece biti cesti tako da ne bi trebalo da uticu na tok trudnoce. Desava se da ukoliko je
beba (dete) vec relativno veliko u toku trudnoce samo pocne da prestaje sa sisanjem. Zbog promene
hormonskog statusa kod mame mleko pocne da se menja i neke bebe odustaju. Naravno ima i onih
kojima nista nesmeta pa nastavljaju da sisaju cak i u vreme kada na svet dodje nova beba. To je
takozvano tandemsko dojenje. Nadam se da cete uspesno savladati bakterije i sacekati da se vase
telo sto bolje oporavi pre druge trudnoce. Kada zena u trudnocu udje sa jakim organizmom to je
najveci podstrek da sve prodje u najboljem redu i za mamu i za bebu. Moj savet je ojacati prvo
organizam pa onda krenuti u novu trudnocu.
Bravo za obroke. To sto je nekoliko dana trazio cesce da sisa je zato sto sa 9 meseci beba nailazi
na skok u razvoju i tada sve bebe nekoliko dana postaju malo nervoznije i cesce sisaju da povecaju
kolicinu mleka u maminim sikama. Sada kaa vec ima i cvrste obroke kroz raznovrsnu hranu unosi u
svoj organizam osta novih preko potrebnih vitamina, minerala...
U milupinim pahuljicama koliko se secam ima adaptirano mleko tako da se ono naravno racuna.
Ukoliko se beba hrani raznovrsno, a pogotovo ukoliko u svojoj ishrani ima mlecne proizvode (jogurt
, pavlaku, mladi sir...), ona na taj nacin u svoj organizam unosi dosta materija koje bi dobila
kroz mleko (kalcijum, proteini, belancevine...). Nije potrebno strogo se drzati kolicine mleka.
Mnogo je bolje voditi racuna o raznovrsnosti i kvalitetu hrane koja se daje bebi. Npr ranije kada
se u bebinu ishranu rano uvodilo kravlje mleko postojalo je ogranicenje da se ne daje vise od
500ml kravljeg mleka bas zbog toga da bi dete jelo i drugu hranu. Unosenjem velike kolicine mleka
beba se goji a ne dobija sve sto joj treba za pravilan rast. I ako ne bude nikada hteo da pije
mleko iz flasice uvek ce kroz drugu hranu (mlecne kasice napravljene sa kravljim ili adaptiranim
mlekom npr) unositi dovoljno mleka. Postoji takodje trik za malo stariju decu a to je da piju
mleko slamcicom. Potrebno je samo malo strpljenja dok nauce i pr vi put povuku kroz nju. Najbolje
je ako je slamcica uska i nije mnogo dugacka. Deca se oduseve samim pijenjem tako da im nesmeta
sto piju mleko na ovaj nacin.
Ako sam nesto preskocila i nisam odgovorila recite mi.
Pitanje:
Potpuno ste u pravu u vezi doktora,sigurno ne zna mnogo o dojenju.
Ja sigurno neću prestati dojiti još dosta. Hvala na slici mladeža,vaš je dosta veći i dobro je da
ste ga skinuli,jer tko zna u što se ti mladeži u budućnosti mogu pretvoriti, iako po znastvenim
studijama smo mi dojilje zaštićene bar od karcinoma dojke i jajnika itd...
Puno hvala na vašim odgovorima u vezi dojenja i trudnoće.
Potpuno ste u pravu da trebam ojačati organizam,što i činim.
I da krenem u sljedeću trudnoću ipak puno zdravija.Prethodnu sam ležala 3 mjeseca nepomično
u krevetu,suprug me prao i hranio koliko je bila teška.Zbog ešerihije,antibiotika i mučnina jakih.
Kratko:Cijela trudnoća je bila teška.Kao i porod carskim.
Ovo za prehranu ste mi savršeno objasnili,ja sam mislila da mora beba popiti tekućeg mlijeka
toliko(500 ml).
Moj mališa hoće pavlake sa kruhom (pomalo mu dam toga),koji mu ispečem bez soli.Hoće i
jogurt,ukiselim mu nekad i sama domaće mlijeko. Hoće kašice.Voli i palentu sa jogurtom.
Voli voće.
Sad sam mirnija.Ovo za slamčicu je jako dobar savjet.Jako dobro,,to nisam znala.
Želim vam još reći da sam oduševljena vašim promicanjem dojenja,i time što radite,to jeste
educirate druge majke o tom pitanju,vodite ih na pravi put.Borite se za dojenje. Neki možda nisu
svjesni vašeg pravog djelovanja u svemu tome,ali ja jesam. Sigurna sam da jedna osoba poput
vas da bi to radila tako požrtvovno i sa ljubavlju i strpljenjem,i odricanjem,mora jako voljeti djecu,
bebe.
Vi volite sve bebe,jer malo je osoba koje će činiti to što vi činite.
To je jako plemenito.Prekrasno.Ja volim isto svu dječicu i bebe svim srcem.
Ja bi voljela da sve majke doje svoju djecu,jer djeca su mala,ona što je najžalosnije nemaju pravo
glasa ili izbora.
Ona se sa prvim danom života prirodno bore za opstanak i nažalost moraju prihvatiti bočicu
silom prilika,a znam da bi sve bebe svijeta uvjek prije prihvatile dojku(osim u slučaju bolesti), i
majčino mlijeko.
Ja sam uistinu sretna što postojite,iako vas ne poznajem osobno puno mi znači to što radite.
Neka Bog blagoslovi vas i vašeg supruga i dječicu,ja ću vas imati u svojim molitvama,i želim vam
svako dobro i uspjeha u svemu čega se dotaknete.I u svemu što radite.
Srdačni pozdravi i najiskrenije želje,iz sunčanog Zagreba
želi vam I.
Pitanje:
Poštovana Tereza,htjela sam još upitati u svezi noćnih podoja.Beba doji noću od prvog dana,stalno.
Budi se nekad i po 7 puta.Moj suprug je svaki put donosi iz krevetića k meni da doji.Pa je vrati.
Beba je s nama u sobi.Nismo je htjeli navikavati da spava sa nama,iako bi bilo lakše tako.
Ovako već skoro 10 mjeseci,kronično smo neispavani.Sad smo počeli polako ukidati te noćne
podoje,
iako već 7 dana ,nema rezultata,on se budi u vrijeme kad je naučio sisati.
Krenuli smo da mu pokušamo izbjeći 1 obrok pa kad nauči na to onda drugi i tako.
Ništa silom,i ništa stresno.
Moj muž ga kad se probudi nina,i ljulja,znamo da nije gladan,to je čisto maženje,loš san, i naučen
je spavati uz ljuljanje.
Još je problem jer kad se tako probudi u noći,onda ne zna sam zaspati.
Da li imate kakav savjet u vezi toga,i koliko treba vremena da se nauči spavati po noći.
Inače dam mu da doji u 22h,pa u 2 h poslije pola noći,a u 4h i u 6h pokušamo to izbjeći,i u 5 h se
nekad isto budi.I onda mu dam u 7h ujutro.
PUNO HVALA,DRAGA TEREZA
Odgovor:
Sto se tice dojenja njemu je nocno dojenje jos uvek vazno
ali ne toliko da vas svako malo budi tako da vas podrzavam u tome da postepeno
pocnete da ukidate odredjene podoje. Bilo bi dobro kada bi imao podoj u vreme
kada idete da spavate kao sto radite oko 22, opet oko 02 ako mora, a jutarnji
oko 6 je ok jer ce ga drzati do dorucka.
Evo ovde link ka mom blogu gde ima opisan nacin
uspavljivanja. Ili ovako ili da ga prebacite u svoj krevet.
http://babyandchild.blogspot.com/2008/04/nekoliko-metoda-za-uspavljivanje-bebe.html
Evo mog iskustva. Zajednicko spavanje i nije toliki bauk:
Neprospavane noci su nesto sto je sastavnideo roditeljstva. Tako bar kazu neke mame koje nisu
uspele da dodju do adekvatni informacija i koje nisu verovale sebi i svojim instinktima.
Nemojte da mislite da Vas kritikujem. Nazalost mnogo je mama koje se muce nocu.
Kazete da
niste zeleli da naviknete bebu da spava sa vama u krevetu. OK mogu to da
razumem jer niste ni prva ni poslednja mama (i tata) koji misle da to tako
mora. Medjutim i sa spavanjem se desilo isto kao i sa hranjenjem. Najnormalnija
i najprirodnija stvar za sve male bebe je da po izlasku iz mame budu uz nju sve
dok ne budu u stanju da se odvoje od nje i postanu samostalne. Na to ukazuje i
cinjenica da nema bolje hrane od najprirodnijeg maminog mleka pa tako i sa
spavanjem. Sve bebe i mame najbolje spavaju kada su jedni pored drugih, dok
osecaju mamin dah, toplotu tela i cuju njeno disanje i otkucaje srca.
Nazalost i ja sam gresila dosta sa svojim prvim detetom jer nisam imala adekvatne
informacije. Htela sam da ga uobrocim da jede onda kada ja to zelim, da spava u
svom kreveticu i da se budi bas kada ja mislim da treba. Po celu noc je svetlo
bilo ukljuceno jer ``tako treba``. Kasnije kada sam rodila drugo dete pocela
sam malo vise da slusam sebe i svoje instinkte. Pustili smo drugo dete u nas
krevet. Ja se ne secam neprospavanih noci iz tog vremena. Negde sa dve godine
nasa ''beba'' je presla da spava u svoj veliki krevet. Bila je presretna.
Desavalo se ponekad da nam se vrati u toku noci i uvuce u nas krevet ali se to sve redje
desavalo. Kasnije je dosla na red i treca beba koju nismo ni osetili. Od prvog
dana je bila izmedju nas nocu ali to nije smetalo ni meni ni mom suprugu. Nas
intimni zivot nije patio zbog toga jer smo bili odmorniji u toku dana, a kada
su mama i tata odmorni i naspavani onda je sve lako i mnogo lepse, nema
napetosti.
Uh sva sam zbrkana, nadam se da sam napisala razumljive odgovore.
Pitanje:
Haj,Tereza!
Opet ste mi dali savjete zlata vrijedne.I sad ćemo i ja muž
shvatiti da trebaju tjedni da se beba nauči spavati,odnosno
da je prije svega bitno proučiti sve ove savjete sa linka ,koji
ste nam poslali.
U svezi spavanja sa nama u krevetu nisam htjela iz straha.
Ja sam proučavala sve u vezi iznenadne dojenačke smrti u
kolijevci..To sad zvuči pretjerano,ali kako sam izgubila
već
jednu bebu,onda sam u trudnoći čitala o Američkim najnovijim
istarživanjima,i znanstvenim sumnjama kako može doći do toga.
Najnovije studije su pokazale da spoj znoja ili recimo urina
koji prođe na bebin madrac ,jer pelENE kod malih beba propuste,mogu izazvati trenutnu smrt.
Kako?
Beba recimo primi vakcinu,i dobije temperaturu,pa onda neki spojevi
iz madraca koji su unutra zbog znoja(sad se ne sjećam detaljnih naziva),
trenutnim isparavanjem zbog djetetove vrućice usmrte bebu.
Naravno iz zbog slabog,srca,i srčane anomalije dolazi do smrti
u kolijevci.
Tako da sam ja draga Tea naručila posebne bolničke ,plahte iz
Hospitalije ne žaleći novca da bebi stavim na madrac,i da
prekrijem svoj madrac isto,da je bebi ugodno dok noću doji.
Znam da je nemjerljiv osjećaj da beba čuje mamin dah,srce,
toplinu,sigurnost,ali strah je bio jači,vjerujte mi.
Ja sam se u vrijeme babinja znojila kao SLON,a moj suprug
se znoji prestrašno.Tako da je bio jači strah od dojenačke smrti u kolijevci.
Tako da smo kinderbet primakli tik uz krevet naš,ali na kraju
je beba praktički i sama hitala u krevet nama,jer se budila minimalno
7 puta...
Ja sam bila prestravljena u tom razdoblju.Evo tek sa 9 mjeseci
od bebe,ja sam počela normalno disati,i izaći po danu van,kupiti
nešto,popiti kavu sa prijateljicom.
Do tad sam samo 24 h za bebom hodala,i nisam se usudila
pomisliti da bi joj nešto bilo ne Daj Bože,jer sam
od prošlog gubitka prepadnuta.
Vjerujte mi ja sam od bebina rođenja činila sve da ugodim
njemu,a ne sebi i mužu.
Sad sam i ja htjela ga staviti ka nama u krevet,muž kaže:
A zašto?-kad je već naviknuo ovako...A JA BI GA SAD STAVILA.
Ja mu dam u 2 h dojiti pa kidnem u drugu sobu,muž ga onda
ljulja,u 4h kad se ponovno budi,pa u 5h,i donese mi ga u 6
i 30 ili 7 h,kad se ponovno budi.
Sad ću mu dati da pročita ove metode uspavljivanja sa linka
pa da ga pokuša šuškanjem uspavati,a ne da ga uzima iz krevetića
i ljuljuška,jer beba će se naviknuti na to i buditi da je se
ljulja...
Sad sam se počela evo kad će napuniti 10 mjeseci ravnati
malo kako se kaže prema satu.Do 9 mjeseca mi je visio
stalno na sisi.Kao kad se rodio.Ja bi njemu nudila kad
nije ni tražio pa su me svi na to gledali kao da sam
luda.
Sad sam odlučila i zbog zdravstvenih razloga ipak noćne
podoje pokušati rijediti,a dnevne svesti na 3 do 4 kvalitetna
(pod tim mislim da doji mirno i opušteno 10 minuta,a ne kao
prije cugne,pa ništa,pa sve u nedogled).
Ja sam njemu sa 9 mjeseci nudila dojku svako sat i pol,svako
sat,pola sata,tako punih 9 mjesc.,misleći:Uh da dijete
nije gladno,da ovo,da ono,a plus jede krutu hranu fino...
Sad sam vidila da po danu ne plače ako mu nije dojka stalno
u ustima,i dojim ga kad on hoće.Sam dođe i uhvati dojku i
počne nešto govorit...
Sad sam se raspisala ...
SVE VAŠE SAVJETE ĆU OSTAVITI DA IMAM I ZA DRUGU TRUDNOĆU.
PUNO STE MI POMOGLI.
ČUJEMO SE,I SVAKO DOBRO ŽELIM DRAGA TEA,VAMA I VAŠOJ
OBITELJI...
Pitanje pristiglo mailom: Dojenje i anticelulit kreme
Draga Tea,
hvala puno na savetima i podršci.Još jednom izvini što te deranžiram na odmoru, ali sam htela još nešto da te pitam.Da li znaš da li je u toku dojenja dozvoljeno korišćenje bilo kakvih anticelulit krema i ako jeste, kojih?
Unapred hvala
DOdgovor:
Zao mi je ali nemam podatke o tome. Posto je tvoja beba jos uvek mala mozda je najbolje da ipak sacekas sa kremama protiv celulita. Da sam na tvom mestu sacekala bih jos par meseci da beba malo poraste. Imaces posle toga vremena za razne kozmeticke tretmane.
Pitanje pristiglo mailom: Dojenje i menstruacija
Draga Tea,
oduševljena sam tvojim sajtom i mislim da ima stvarno puno korisnih informacija za mame koje doje svoju decu. Ja sam mama koja doji svoju dvoipomesečnu devojčicu, za sada veoma uspešno. Nikada nisam imala problema sa količinom mleka(bilo ga je u početku i previše) al poslednjih dva dana moja beba stalno traži da jede.Moram da napomenem da sam ja izgleda dobila nešto što liči na menstruaciju( količinski je mnogo manje, krv je mnogo svetlija).Interesuje me kako menstruacija utiče na količinu i kvalitet mleka? Da li je moguće da se količina smanjila zbog tog krvarenja?Da li to krvarenje mogu uopšte posmatrati kao menstruaciju?
Unapred zahvalna,
DC
Odgovor:
Draga DC
najpre izvinjenje sto cu biti kratka. Naime na odmoru sam i sam sa porodicom pa samo kratko da ti cestitam na dosadasnjem uspesnom dojenju. Nastavi da dajes bebi da sisa uvek kada hoce i pusti je da ona odredi kada joj je bilo dovoljno. Nailazi vam skok u razvoju u vreme kada beba ima sest nedelja. Kod nekoga dodje malo ranije a kod nekoga malo kasnije. Samo budi uporna da dojis i dalje. Nemora da znaci da je zbog tvog ciklusa, cak sto vise ubedjena sam da je skok.
Krvarenje koje je pocelo je naravno ciklus ali bebe nastavljaju da sisaju i dalje. Neke se malo pobune jer mlekce moze malo da promeni ukus ali se brzo prilagode i nastavljaju dalje.
Izvini jos jednom na kratkom odgovoru.
Tea
Odgovor:
Draga DC
najpre izvinjenje sto cu biti kratka. Naime na odmoru sam i sam sa porodicom pa samo kratko da ti cestitam na dosadasnjem uspesnom dojenju. Nastavi da dajes bebi da sisa uvek kada hoce i pusti je da ona odredi kada joj je bilo dovoljno. Nailazi vam skok u razvoju u vreme kada beba ima sest nedelja. Kod nekoga dodje malo ranije a kod nekoga malo kasnije. Samo budi uporna da dojis i dalje. Nemora da znaci da je zbog tvog ciklusa, cak sto vise ubedjena sam da je skok.
Krvarenje koje je pocelo je naravno ciklus ali bebe nastavljaju da sisaju i dalje. Neke se malo pobune jer mlekce moze malo da promeni ukus ali se brzo prilagode i nastavljaju dalje.
Izvini jos jednom na kratkom odgovoru.
Tea
Novi skandal u porodici Spirs
Zaposleni u fotografskoj radnji iskopirali su slike Britnine sestre, i mogli bi da odgovaraju za kršenje federalnih zakona o pornografiji.
Džejmi Lin Spirs (17) i njen dečko Kejsi Oldridž (18) slikali su se digitalnim aparatom sa svojom ćerkicom Medi Brijen Oldridž. Kako pišu američki tabloidi, na nekima od slika, vidi se "tinejdž mama", kako doji bebu.
Njen dečko odneo je memorijsku karticu aparata u fotografsku radnju, kako bi razvio slike. Međutim, neko od zaposlenih napravio je kopije slika za sebe, verovatno u nameri da ih proda tabloidima.
Pored sramotnog ataka na privatnost, ta osoba izvršila je i federalni zločin - Džejmi Lin je maloletna, a slika njenih grudi tokom dojenja spada u kategoriju dečje pornografije. Američke vlasti pokrenule su istragu o celom slučaju.
(MONDO)
"Proizvođač" bezbednog mleka
(RTS)
Jedna Kineskinja, smislila je način da zaradi nakon problema koji je njenu zemlju zadesio zbog zaraženog mleka u prahu. Ponudila je svoje "majčino" mleko drugoj deci uz odgovarajuću novčanu nadoknadu.
Jedna Kineskinja, smislila je način da zaradi nakon problema koji je njenu zemlju zadesio zbog zaraženog mleka u prahu. Ponudila je svoje "majčino" mleko drugoj deci uz odgovarajuću novčanu nadoknadu.
Tridesetdvogodišnja Kineskinja Huang, kaže da ima više mleka nego što je njenom tromesečnom sinu potrebno, pa je odlučila da višak prodaje za 44 dolara dnevno.
Majka je dala oglas na Internetu, koji je izazvao pravu buru negodovanja, ali se ona zbog toga ne sekira mnogo.
"Muž me apsolutno podržava u tome", kaže ova preduzetnički nastrojena mama.
Četiri bebe umrle su od posledica trovanja zaraženim mlekom u prahu, a hiljade se razbolelo nakon što su pile mleko u kome je bila supstanca melamin, toksična supstanca koja se dodaje da bi se lažno prikazalo postojanje proteina.
Pisma - mailovi
Vec neko vreme dobijam mailove sa vasim pitanjima ali zbog nedostatka vremena nisam stizala da ih objavim. Prioritet mi je bilo da na njih odgovorim to sam i radila. Uskoro cu ih objaviti sve sa svojim ogovorima kao sto sam ranije radila naravno bez vasih podataka (anonimnost zagarantovana :-))
Edit:
Upravo sam pogledala kada sam objavila poslednje pismo... cak u aprilu... Nije ih bilo mnogo od tada ali ipak... au ala sam se ulenila... sramota...
Edit:
Upravo sam pogledala kada sam objavila poslednje pismo... cak u aprilu... Nije ih bilo mnogo od tada ali ipak... au ala sam se ulenila... sramota...
Pod staklenim zvonom
Izvor: poslovna zena
Da li ste i vi jedan od roditelja koji se svakoga dana pita gde su granice razumne brige za bezbednost sopstvenog deteta, a gde počinje preterivanje i prezaštićenost? Jeste li na muci kada treba da odlučite sme li vaše klinče samo u park, u školu, u gradski prevoz? Neka vam za utehu bude činjenica da ovih roditeljskih iskušenja nije pošteđen niko, a da će vaše odluke, ma kakve one bile, uvek naići kako na odobravanje jednih, tako i na kritiku drugih. Ova tema u stalnoj je žiži interesovanja medija, naročito tokom poslednje decenije, otkako moderno društvo sve više počinje da liči na društvo paranoje.
Koliko je današnje društvo duboko uronjeno u strahove kada su u pitanju granice dečjih sloboda, pokazuje i slučaj njujorške novinarke Lenore Škenazi, koja je nedavno podigla mnogo medijske prašine objavivši članak o tome kako je svog devetogodišnjeg sina pustila da se sam vozi metroom. „Iziju sam dala voznu kartu, dvadeset dolara, mapu podzemne železnice i sitninu za telefon. Verovala sam svom sinu da će umeti da se popne na pravi voz i da izađe na pravoj stanici. Verovala sam i da će, u sličaju da se ne snađe, umeti da upita nekog stranca za pomoć. A verovala sam i da taj stranac neće odmah posmisliti: „Hej, hajde da zlostavljam ovog dečaka!“, izjavila je ona u jednom od nebrojenih intervjua koji su usledili. Iako se Izi odlično snašao, i prezadovoljan je sopstvenom samostalnosću, Škenazijeva je od strane mnogih momentalno proglašena „najgorom mamom na svetu“, pa čak i zlostavljačicom sopstvenog deteta.
Međutim, mada su mediji i roditeljska udruženja pokušali da je stave pod unakrsnu vatru, Škenazijeva je brzo uvidela da, i pored toga što je mnogo onih koji je osuđuju, postoji i ogroman broj ljudi koji odobrava njenu odluku. Kao neko ko se usudio da prizna ono o čemu mnogi nemaju hrabrosti da progovore, ona iz celog sveta dobija pisma čitalaca-istomišljenika, koji su izludeli od stalnog pritiska uspaničene okoline koja ih primorava da svoju decu drže pod staklenim zvonom. Iako smatraju da njihova deca uveliko smeju i mogu da budu mnogo samostalnija nego što jesu, prinuđeni su da ih preterano štite, upravo da ne bi zaradili grdnje komšiluka, slučajnih prolaznika ili nadležnih.
Pitate se zbog čega se danas čak i potpuni stranci osećaju dužnim da vam popuju o bezbednosti vaše sopstvene dece? Škenazijeva smatra da je glavni krivac – zatrpanost medija strašnim pričama o zločinima i nesrećama koje se dešavaju najmlađima. Iako je, na primer, Njujork danas daleko bezbedniji grad nego ikada tokom proteklih pet decenija, ljudi su pod stalnim utiskom zastrašujućih novinskih naslova, koji, zarad privlačenja čitalaca šokantnim sadržajima, u prvi plan stavljaju priče o zlostavljanoj, otetoj i ubijenoj deci, šireći neopravdanu histeriju. Statistike zapravo pokazuju da su slučajevi seksualnog zlostavljanja veoma retki, čak i ređi nego ranije – šanse za takvo nešto su jedan prema milion – ali to ne sprečava ljude danas da u svakom drugom prolazniku vide potencijalnog silovatelja i ubicu. Najzad, svako drugo lice sa naslovnice to jeste. U Britaniji, paranoja je još izraženija – svako ko radi ili volontira sa decom danas mora imati proveren policijski dosije – od božićnjeg Deda Mraza pa do roditelja koji pomažu pri školi ili baka koje poslužuju na rođendanu unucima u igraonici.
Takođe, osim gubitka vere u druge ljude, kao i u svoju decu, današnje roditelje karakteriše i veliki gubitak poverenja u sopstvenu sposobnost da decu pripreme za iskušenja koja su, u svojoj mladosti, sami prirodno prevazišli. Kako je primetio Kristofer Laš u svojoj knjizi „Opkoljena porodica“ (The Family Besieged), savremeni roditelji izgubili su veru u autoritet nad sopstvenom decom, a društvo u celini izgubilo je želju da veruje roditeljskoj kompetentnosti kada je u pitanju socijalizacija dece, što je sve zajedno rezultiralo invazijom socijalnog inženjeringa na tradicionalni porodični život.
Odrastanje u četiri zida
Tužna posledica nestanka poverenja među odraslim stanovnicima današnjih otuđenih zajednica, jeste okončanje nekadašnje ere dečje samostalnosti. Mnogi današnji roditelji sa nostalgijom se sećaju svojih detinjstava, i vremena kada pojam „seksualnog predatora“ još nije bio ušao u javnu svest. Roditelji bi mlađariju obično „izbacili“ iz kuće odmah posle doručka, poručivši im da se ne vraćaju do ručka. Deca su se slobodno kretala po svom komšiluku, pentrala uz telefonske stubove, preskakala zidove, zavlačila se u mračne podrume. Prihvatala su slatkiše koje su im kupovale bakice iz susedstva. No, iako su svesni koliko su takva iskustva njima bila dragocena, oni sami ipak se ne usuđuju da takve slobode dozvole svojoj deci. A osnovna razlika jeste u tome što njihovi roditelji nisu svakoga dana zaplašivani jezivim slučajevima koji su se desili negde, nekome, iako su takvi slučajevi i tada postojali. Čak ih je bilo i više nego sad.
Kao posledica opšte proliferacije paranoje, deca u Americi danas odrastaju uglavnom u zatvorenim prostorima, igrajući igrice ili surfujući po internetu. Kada i izađu napolje, to se odvija na strogo organizovan način, kao trening ili takmičenje. Samo 6% američke dece bejzbol danas igra „na svoju ruku“, tj. van škole ili kluba. Pored grupnih sportova, i vožnja bicikla, plivanje i pecanje sve više izumiru - u poslednjih deset godina opali su za jednu trećinu. Prodaja bicikala samo od 2000. do 2004. opala je za 21%, a bazeni se sve brže zatvaraju širom SAD-a.
Kako bi pružila podršku drugima koji se osećaju kao ona, Škenazijeva je napravila blog pod nazivom Free Range Kids (Deca bez ograničenja), na kome brojni roditelji ostavljaju svoja iskustva i ideje koje mogu pomoći u borbi protiv paranoidnog roditeljstva, šireći stav da pružanje malo sloboda deci, ne znači isto što i njihovo zapostavljanje. Takođe, da prezaštićivanje dece vama možda može umiriti savest, ali će njima definitivno naškoditi, budući da je osamostaljivanje nužan i prirodan deo odrastanja.
Deca bez prava na igru
Fenomen prezaštićenog deteta nije aktuelan samo u Sjedinjenim državama. Situacija je slična i u Britaniji, gde je tokom poslednjih decenija zabeleženo drastično smanjenje trajanja dečjeg boravka na otvorenom prostoru, kao i igre bez roditeljskog nadzora. Sračunato je čak, da je areal na kome se današnje prosečno devetogodišnje dete može kretati samostalno, devet puta manji nego što je bio 1970. godine. Krivci za to, prema studijama, na prvom mestu su roditeljski strah od stranaca i saobraćaja. Oko 80% roditelja veruje da današnja deca odrastaju u mnogo nesigurnijem okruženju nego ranije. Međutim, uprkos tom vladajućem utisku, čini se da deca zapravo nikada nisu bila sigurnija nego što su sada – bezbednost dece danas je na mnogo višem nivou nego, na primer, 1970: ekstremni slučajevi kao što su otmice i ubistva, otprilike su iste učestalosti kao i pre pedeset godina, dok je broj su saobraćajnih nesreća sa dečjim žrtvama prepolovljen. I pored toga, pritisak povodom pitanja dečje bezbednosti stalno raste. Uticajni „Britanski medicinski žurnal“, na primer, pre nekoliko godina je u potpunosti zabranio upotrebu reči „nesreća“, budući da je prevladalo mišnjenje da se svaki neželjeni događaj može i mora izbeći, te da uvek postoji neko ko je za to odgovoran. Slučajne povrede koje ni Supermen ne bi mogao da spreči, pretvaraju se tako u „roditeljski nemar“, pa postaje, na primer, sasvim normalno da mame daju prvi zalogaj čvrste hrane svojoj bebi u prisustvu lekara zbog opasnosti od gušenja, sve češće se mogu videti tek prohodala deca kako nose kacige, a jedna trećina američkih đaka u školu ne polazi bez antibakterijskog gela.
Predškolske ustanove i škole postaju dežurni krivci za sve što se desi dok su deca pod njihovim nadzorom – pa bio to i slučajni sudar glavama dvoje nepažljivih vršnjaka koji se igraju „šugice“. To ih, sa jedne strane, tera da budu krajnje odgovorni u svom poslu. Sa druge, takav pritisak tera ih da uvode neka radikalna rešenja, koja su u suštini mnogo štetnija po decu nego mogućnost povremenog zadobijanja čvoruge, a koja se obično svode na izbacivanje svih onih aktivnosti koje bi eventualno mogle da budu rizične, od baratanja ekserima na časovima tehničkog obrazovanja, pa do korišćenja tiganja na času domaćinstva. Odmori između časova sve više se provode sedeći u klupama – 40.000 američkih škola ukinulo je odmore između časova, i zamenilo ih aktivnostima poput „razgibavanja“ pod nadzorom nastavnika. Mnoge škole su u tom duhu čak potpuno zabranile dečje trčanje na igralištu, o izazovnijim stvarima da i ne govorimo. Jedna od najvećih državnih škola u Britaniji koja je nedavno sagrađena, ostavljena je u potpunosti bez igrališta, upravo iz razloga dečje bezbednosti.
Petljanje u dečja posla
Odrasli ne guše decu samo preteranom brigom o njihovoj fizičkoj bezbednosti. Psihički život mališana takođe je konstantno pod lupom, naročito onaj njegov segment koji bi trebalo da bude i najslobodniji – odnosi sa vršnjacima. U strahu da dete ne doživi neku vrstu traume ili neprijatnosti od strane druge dece, danas se uvode striktni kodeksi ponašanja među decom. Anti-nasilnička politika, koja se bazira na stalnom mešanju odraslih u sve dečje sukobe, pretvorila je roditelje i vaspitače u nadzornike i policajace koji se mešaju i kontrolišu sve sfere dečjeg društvenog života. Odrasli su uvereni da moraju uvek sprečiti svaki konflikt među decom, počev od običnog začikavanja, plaženja jezika i ruganja, pa do gurkanja i dečje tuče. Nema tih „dečjih posla“ koja nisu i roditeljska posla u savremenoj eri „intenzivnog roditeljstva“, „invazivnog roditeljstva“, „helikopter roditeljstva“ ili „hiper-roditeljstva“ kako ga sve nazivaju stručnjaci i mediji.
Nastavnici, sportski treneri i psiholozi ujedinjeni su u mišljenju da današnji roditelji ne mogu da podnesu da se njihova deca muče ili naiđu na odbijanje. Zbog toga uskaču u svaki aspekt dečjeg života i bune se zbog odluka u ocenjivanju, zbog toga što njihovo dete nije dobilo poziciju u fudbalskom timu koju je želelo, zbog nedostatka razumevanja vršnjaka za želje njihovog zlata. Ovog poslednjeg svestan je i svaki ovdašnji roditelj koji na igralištu stalno doživljava intervencije tipa: „Jao, jel može vaše dete da siđe sa ljuljaške, vidite da moje plače!“.
Kako beleži Hara Estroff Marano, američki psiholog, urednica časopisa „Psychology Today“ i autorka knjige „Nacija kilavaca: visoka cena invazivnog roditeljstva“ (A Nation of Wimps: The High Cost of Invasive Parenting), današnja deca odrastaju u „psihološkom stakleniku“. Roditelji idu čak dotle da traže od škola da se njihovoj deci odobri polaganje testova bez vremenskog limita zato što navodno pate od „teškoća sa Geštalt razmišljanjem“.
Kao rezultat isuviše kontrolisanih, takoreći dezinfikovanih međusobnih odnosa, deca danas odrastaju bez prilike da nauče kako da sami biju svoje bitke, a stalno mešanje odraslih poručuje im i da za takvo nešto uostalom nisu ni sposobni. Nenadzirana igra zapravo je od ključne važnosti za dečji emocionalni i socijalni razvoj. Ona pomaže da dete savlada društvena pravila, kao i da nauči da stvara svoja. Smanjenje učešća igre u detinjstvu, odražava se na našu sposobnost građenja odnosa sa ljudima kada odrastemo – kroz igru mi učimo da dajemo i uzimamo, da razumemo tuđa osećanja, da rešavamo konflikte – što je osnova svake veze, upozorava psiholog Bernardo Karduči (Bernardo J. Carducci) sa univerziteta Indijana.
Deci je neophodno da nauče da se samostalno nose sa rizicima i izazovima društvenog života – počev od najobičnije činjenice da ih niko neće voleti samo zato što postoje, kao što su verovatno navikli kod kuće, pa sve do neprijatnih susreta sa bezobraznim i zlonamernim osobama – upravo zato što će ih takve situacije pratiti čitavog života, a roditelji i vaspitači neće večno biti tu da rešavaju probleme umesto njih.
Iako svi, naravno, želimo da poštedmo svoju decu od bilo kakve vrste patnje, bilo da je u pitanju oderan lakat ili povređena sujeta, loša iskustva i neuspesi neophodan su deo procesa učenja i sazrevanja, pa bez njih deca ostaju potpuno nepripremljena za život koji ih čeka. „Staklenik“ roditeljstvo, gde su deca pod stalnim nadzorom i gde im se poklanja previše pažnje, smatra dečji psiholog David Anderegg, čini decu previše samosvesnom, i previše opreznom. „Ako svaki vaš crtež završi na frižideru vaših roditelja, vi nećete biti slobodni da se glupirate i pravite greške“, dodaje Andereg.
Izgubljeni u odrastanju
Ali, kada bi se trend suvišnog štićenja okončao zajedno sa detinjstvom, još bi bilo dobro. „Intenzivno roditeljstvo“, međutim, nastavlja se danas sve dok mamina i tatina čeda debelo ne zađu u tridesete. Na studijama, deca se javljaju roditeljima preko mobilnog nekoliko puta dnevno, izveštavaju šta su jeli, šta su učili. Sve normalnije postaje, kako vlasnik jedne njujoške pi-ar agencije primećuje – da roditelji upućuju žalbe šefovima zato što misle da njihova deca previše rade. A ako ste odlučili da primite nove radnike i zakazali razgovor sa kandidatima, takođe se nemojte iznenaditi ako se oni pojave u pratnji brižnih roditelja – najzad, u pitanju je traumatična situacija, i bilo bi zaista strašno da siroto dete stoji samo dok ga šibaju vetrovi tržišta radne snage.
Statistike pokazuju da je i čuveno rano osamostaljivanje dece, karakteristično za protestanske kulture Zapadne Evrope i Amerike, danas sve više stvar prošlosti. Umesto u ranim dvedesetim, deca danas napuštaju roditeljski dom skoro deceniju kasnije, sa tendencijom da se vrlo brzo vrate u toplo porodično gnezdo – skoro 30% mladih u Britaniji pripada ovoj „bumerang“ generaciji koja je spremna da uživanje u sopstevnoj nezavisnosti vrlo lako žrtvuje zarad maminih kolača i plaćenih računa, pa se samostalnog života odriču čim im posao dosadi i prestane da ih „ispunjava“ ili ih stan kakav mogu da priušte početničkom platom više ne zadovoljava konforom. Dvadesete godine života danas su čak prerasle u jednu posebnu etapu u odrastanju, pod nazivom „postadolescencija“, a prema klasičnim parametrima, samo 31% muškaraca i 46% žena danas se sa trideset godina može smatrati odraslim. To je više nego duplo manje u odnosu na 1960. godinu.
Projekat „dete“
Dakle, čini se da je ideja, da biti roditelj pre svega znači – podići nezavisno ljudsko biće, danas potpuno zaboravljena. Umesto da izlože sopstvenu decu životu, kako bi ona nizanjem uspona i padova izrasla u sposobne odrasle jedinke, roditelji danas očajnički pokušavaju da prekroje čitav svet po meri svojih čeda, ćineći im tako najgoru moguću uslugu. Ni roditelji, niti društvo, ne mogu svet večno da pridržavaju, kako ne bi pao na pleća sirotog potomstva.
Za početak, morali bismo da poradimo i na sebi samima – to što roditeljstvo shvatamo kao arenu za treniranje sopstvenog savršenstva a decu kao svoj najvažniji „projekat“ – činimo upravo zato što i sebe same shvatamo previše ozbiljno. Sa druge strane, prezaštićeno i hipernadzirano dete na početku može da deluje kao manja briga, ali zaštita jednog dana neminovno počne da pada. Kad-tad, vaš mališa zaboraviće svoju kacigu i antibakterijski gel – pa makar to bilo i u četrdesetoj – i ode vaše stakleno zvono u paramparčad.
Autor: Jovana Papan
Da li ste i vi jedan od roditelja koji se svakoga dana pita gde su granice razumne brige za bezbednost sopstvenog deteta, a gde počinje preterivanje i prezaštićenost? Jeste li na muci kada treba da odlučite sme li vaše klinče samo u park, u školu, u gradski prevoz? Neka vam za utehu bude činjenica da ovih roditeljskih iskušenja nije pošteđen niko, a da će vaše odluke, ma kakve one bile, uvek naići kako na odobravanje jednih, tako i na kritiku drugih. Ova tema u stalnoj je žiži interesovanja medija, naročito tokom poslednje decenije, otkako moderno društvo sve više počinje da liči na društvo paranoje.
Međutim, mada su mediji i roditeljska udruženja pokušali da je stave pod unakrsnu vatru, Škenazijeva je brzo uvidela da, i pored toga što je mnogo onih koji je osuđuju, postoji i ogroman broj ljudi koji odobrava njenu odluku. Kao neko ko se usudio da prizna ono o čemu mnogi nemaju hrabrosti da progovore, ona iz celog sveta dobija pisma čitalaca-istomišljenika, koji su izludeli od stalnog pritiska uspaničene okoline koja ih primorava da svoju decu drže pod staklenim zvonom. Iako smatraju da njihova deca uveliko smeju i mogu da budu mnogo samostalnija nego što jesu, prinuđeni su da ih preterano štite, upravo da ne bi zaradili grdnje komšiluka, slučajnih prolaznika ili nadležnih.
Pitate se zbog čega se danas čak i potpuni stranci osećaju dužnim da vam popuju o bezbednosti vaše sopstvene dece? Škenazijeva smatra da je glavni krivac – zatrpanost medija strašnim pričama o zločinima i nesrećama koje se dešavaju najmlađima. Iako je, na primer, Njujork danas daleko bezbedniji grad nego ikada tokom proteklih pet decenija, ljudi su pod stalnim utiskom zastrašujućih novinskih naslova, koji, zarad privlačenja čitalaca šokantnim sadržajima, u prvi plan stavljaju priče o zlostavljanoj, otetoj i ubijenoj deci, šireći neopravdanu histeriju. Statistike zapravo pokazuju da su slučajevi seksualnog zlostavljanja veoma retki, čak i ređi nego ranije – šanse za takvo nešto su jedan prema milion – ali to ne sprečava ljude danas da u svakom drugom prolazniku vide potencijalnog silovatelja i ubicu. Najzad, svako drugo lice sa naslovnice to jeste. U Britaniji, paranoja je još izraženija – svako ko radi ili volontira sa decom danas mora imati proveren policijski dosije – od božićnjeg Deda Mraza pa do roditelja koji pomažu pri školi ili baka koje poslužuju na rođendanu unucima u igraonici.
Takođe, osim gubitka vere u druge ljude, kao i u svoju decu, današnje roditelje karakteriše i veliki gubitak poverenja u sopstvenu sposobnost da decu pripreme za iskušenja koja su, u svojoj mladosti, sami prirodno prevazišli. Kako je primetio Kristofer Laš u svojoj knjizi „Opkoljena porodica“ (The Family Besieged), savremeni roditelji izgubili su veru u autoritet nad sopstvenom decom, a društvo u celini izgubilo je želju da veruje roditeljskoj kompetentnosti kada je u pitanju socijalizacija dece, što je sve zajedno rezultiralo invazijom socijalnog inženjeringa na tradicionalni porodični život.
Odrastanje u četiri zida
Tužna posledica nestanka poverenja među odraslim stanovnicima današnjih otuđenih zajednica, jeste okončanje nekadašnje ere dečje samostalnosti. Mnogi današnji roditelji sa nostalgijom se sećaju svojih detinjstava, i vremena kada pojam „seksualnog predatora“ još nije bio ušao u javnu svest. Roditelji bi mlađariju obično „izbacili“ iz kuće odmah posle doručka, poručivši im da se ne vraćaju do ručka. Deca su se slobodno kretala po svom komšiluku, pentrala uz telefonske stubove, preskakala zidove, zavlačila se u mračne podrume. Prihvatala su slatkiše koje su im kupovale bakice iz susedstva. No, iako su svesni koliko su takva iskustva njima bila dragocena, oni sami ipak se ne usuđuju da takve slobode dozvole svojoj deci. A osnovna razlika jeste u tome što njihovi roditelji nisu svakoga dana zaplašivani jezivim slučajevima koji su se desili negde, nekome, iako su takvi slučajevi i tada postojali. Čak ih je bilo i više nego sad.
Kao posledica opšte proliferacije paranoje, deca u Americi danas odrastaju uglavnom u zatvorenim prostorima, igrajući igrice ili surfujući po internetu. Kada i izađu napolje, to se odvija na strogo organizovan način, kao trening ili takmičenje. Samo 6% američke dece bejzbol danas igra „na svoju ruku“, tj. van škole ili kluba. Pored grupnih sportova, i vožnja bicikla, plivanje i pecanje sve više izumiru - u poslednjih deset godina opali su za jednu trećinu. Prodaja bicikala samo od 2000. do 2004. opala je za 21%, a bazeni se sve brže zatvaraju širom SAD-a.
Kako bi pružila podršku drugima koji se osećaju kao ona, Škenazijeva je napravila blog pod nazivom Free Range Kids (Deca bez ograničenja), na kome brojni roditelji ostavljaju svoja iskustva i ideje koje mogu pomoći u borbi protiv paranoidnog roditeljstva, šireći stav da pružanje malo sloboda deci, ne znači isto što i njihovo zapostavljanje. Takođe, da prezaštićivanje dece vama možda može umiriti savest, ali će njima definitivno naškoditi, budući da je osamostaljivanje nužan i prirodan deo odrastanja.
Deca bez prava na igru
Fenomen prezaštićenog deteta nije aktuelan samo u Sjedinjenim državama. Situacija je slična i u Britaniji, gde je tokom poslednjih decenija zabeleženo drastično smanjenje trajanja dečjeg boravka na otvorenom prostoru, kao i igre bez roditeljskog nadzora. Sračunato je čak, da je areal na kome se današnje prosečno devetogodišnje dete može kretati samostalno, devet puta manji nego što je bio 1970. godine. Krivci za to, prema studijama, na prvom mestu su roditeljski strah od stranaca i saobraćaja. Oko 80% roditelja veruje da današnja deca odrastaju u mnogo nesigurnijem okruženju nego ranije. Međutim, uprkos tom vladajućem utisku, čini se da deca zapravo nikada nisu bila sigurnija nego što su sada – bezbednost dece danas je na mnogo višem nivou nego, na primer, 1970: ekstremni slučajevi kao što su otmice i ubistva, otprilike su iste učestalosti kao i pre pedeset godina, dok je broj su saobraćajnih nesreća sa dečjim žrtvama prepolovljen. I pored toga, pritisak povodom pitanja dečje bezbednosti stalno raste. Uticajni „Britanski medicinski žurnal“, na primer, pre nekoliko godina je u potpunosti zabranio upotrebu reči „nesreća“, budući da je prevladalo mišnjenje da se svaki neželjeni događaj može i mora izbeći, te da uvek postoji neko ko je za to odgovoran. Slučajne povrede koje ni Supermen ne bi mogao da spreči, pretvaraju se tako u „roditeljski nemar“, pa postaje, na primer, sasvim normalno da mame daju prvi zalogaj čvrste hrane svojoj bebi u prisustvu lekara zbog opasnosti od gušenja, sve češće se mogu videti tek prohodala deca kako nose kacige, a jedna trećina američkih đaka u školu ne polazi bez antibakterijskog gela.Predškolske ustanove i škole postaju dežurni krivci za sve što se desi dok su deca pod njihovim nadzorom – pa bio to i slučajni sudar glavama dvoje nepažljivih vršnjaka koji se igraju „šugice“. To ih, sa jedne strane, tera da budu krajnje odgovorni u svom poslu. Sa druge, takav pritisak tera ih da uvode neka radikalna rešenja, koja su u suštini mnogo štetnija po decu nego mogućnost povremenog zadobijanja čvoruge, a koja se obično svode na izbacivanje svih onih aktivnosti koje bi eventualno mogle da budu rizične, od baratanja ekserima na časovima tehničkog obrazovanja, pa do korišćenja tiganja na času domaćinstva. Odmori između časova sve više se provode sedeći u klupama – 40.000 američkih škola ukinulo je odmore između časova, i zamenilo ih aktivnostima poput „razgibavanja“ pod nadzorom nastavnika. Mnoge škole su u tom duhu čak potpuno zabranile dečje trčanje na igralištu, o izazovnijim stvarima da i ne govorimo. Jedna od najvećih državnih škola u Britaniji koja je nedavno sagrađena, ostavljena je u potpunosti bez igrališta, upravo iz razloga dečje bezbednosti.
Petljanje u dečja posla
Odrasli ne guše decu samo preteranom brigom o njihovoj fizičkoj bezbednosti. Psihički život mališana takođe je konstantno pod lupom, naročito onaj njegov segment koji bi trebalo da bude i najslobodniji – odnosi sa vršnjacima. U strahu da dete ne doživi neku vrstu traume ili neprijatnosti od strane druge dece, danas se uvode striktni kodeksi ponašanja među decom. Anti-nasilnička politika, koja se bazira na stalnom mešanju odraslih u sve dečje sukobe, pretvorila je roditelje i vaspitače u nadzornike i policajace koji se mešaju i kontrolišu sve sfere dečjeg društvenog života. Odrasli su uvereni da moraju uvek sprečiti svaki konflikt među decom, počev od običnog začikavanja, plaženja jezika i ruganja, pa do gurkanja i dečje tuče. Nema tih „dečjih posla“ koja nisu i roditeljska posla u savremenoj eri „intenzivnog roditeljstva“, „invazivnog roditeljstva“, „helikopter roditeljstva“ ili „hiper-roditeljstva“ kako ga sve nazivaju stručnjaci i mediji.
Nastavnici, sportski treneri i psiholozi ujedinjeni su u mišljenju da današnji roditelji ne mogu da podnesu da se njihova deca muče ili naiđu na odbijanje. Zbog toga uskaču u svaki aspekt dečjeg života i bune se zbog odluka u ocenjivanju, zbog toga što njihovo dete nije dobilo poziciju u fudbalskom timu koju je želelo, zbog nedostatka razumevanja vršnjaka za želje njihovog zlata. Ovog poslednjeg svestan je i svaki ovdašnji roditelj koji na igralištu stalno doživljava intervencije tipa: „Jao, jel može vaše dete da siđe sa ljuljaške, vidite da moje plače!“.
Kako beleži Hara Estroff Marano, američki psiholog, urednica časopisa „Psychology Today“ i autorka knjige „Nacija kilavaca: visoka cena invazivnog roditeljstva“ (A Nation of Wimps: The High Cost of Invasive Parenting), današnja deca odrastaju u „psihološkom stakleniku“. Roditelji idu čak dotle da traže od škola da se njihovoj deci odobri polaganje testova bez vremenskog limita zato što navodno pate od „teškoća sa Geštalt razmišljanjem“.
Kao rezultat isuviše kontrolisanih, takoreći dezinfikovanih međusobnih odnosa, deca danas odrastaju bez prilike da nauče kako da sami biju svoje bitke, a stalno mešanje odraslih poručuje im i da za takvo nešto uostalom nisu ni sposobni. Nenadzirana igra zapravo je od ključne važnosti za dečji emocionalni i socijalni razvoj. Ona pomaže da dete savlada društvena pravila, kao i da nauči da stvara svoja. Smanjenje učešća igre u detinjstvu, odražava se na našu sposobnost građenja odnosa sa ljudima kada odrastemo – kroz igru mi učimo da dajemo i uzimamo, da razumemo tuđa osećanja, da rešavamo konflikte – što je osnova svake veze, upozorava psiholog Bernardo Karduči (Bernardo J. Carducci) sa univerziteta Indijana.
Deci je neophodno da nauče da se samostalno nose sa rizicima i izazovima društvenog života – počev od najobičnije činjenice da ih niko neće voleti samo zato što postoje, kao što su verovatno navikli kod kuće, pa sve do neprijatnih susreta sa bezobraznim i zlonamernim osobama – upravo zato što će ih takve situacije pratiti čitavog života, a roditelji i vaspitači neće večno biti tu da rešavaju probleme umesto njih.
Iako svi, naravno, želimo da poštedmo svoju decu od bilo kakve vrste patnje, bilo da je u pitanju oderan lakat ili povređena sujeta, loša iskustva i neuspesi neophodan su deo procesa učenja i sazrevanja, pa bez njih deca ostaju potpuno nepripremljena za život koji ih čeka. „Staklenik“ roditeljstvo, gde su deca pod stalnim nadzorom i gde im se poklanja previše pažnje, smatra dečji psiholog David Anderegg, čini decu previše samosvesnom, i previše opreznom. „Ako svaki vaš crtež završi na frižideru vaših roditelja, vi nećete biti slobodni da se glupirate i pravite greške“, dodaje Andereg.
Izgubljeni u odrastanju
Ali, kada bi se trend suvišnog štićenja okončao zajedno sa detinjstvom, još bi bilo dobro. „Intenzivno roditeljstvo“, međutim, nastavlja se danas sve dok mamina i tatina čeda debelo ne zađu u tridesete. Na studijama, deca se javljaju roditeljima preko mobilnog nekoliko puta dnevno, izveštavaju šta su jeli, šta su učili. Sve normalnije postaje, kako vlasnik jedne njujoške pi-ar agencije primećuje – da roditelji upućuju žalbe šefovima zato što misle da njihova deca previše rade. A ako ste odlučili da primite nove radnike i zakazali razgovor sa kandidatima, takođe se nemojte iznenaditi ako se oni pojave u pratnji brižnih roditelja – najzad, u pitanju je traumatična situacija, i bilo bi zaista strašno da siroto dete stoji samo dok ga šibaju vetrovi tržišta radne snage.
Statistike pokazuju da je i čuveno rano osamostaljivanje dece, karakteristično za protestanske kulture Zapadne Evrope i Amerike, danas sve više stvar prošlosti. Umesto u ranim dvedesetim, deca danas napuštaju roditeljski dom skoro deceniju kasnije, sa tendencijom da se vrlo brzo vrate u toplo porodično gnezdo – skoro 30% mladih u Britaniji pripada ovoj „bumerang“ generaciji koja je spremna da uživanje u sopstevnoj nezavisnosti vrlo lako žrtvuje zarad maminih kolača i plaćenih računa, pa se samostalnog života odriču čim im posao dosadi i prestane da ih „ispunjava“ ili ih stan kakav mogu da priušte početničkom platom više ne zadovoljava konforom. Dvadesete godine života danas su čak prerasle u jednu posebnu etapu u odrastanju, pod nazivom „postadolescencija“, a prema klasičnim parametrima, samo 31% muškaraca i 46% žena danas se sa trideset godina može smatrati odraslim. To je više nego duplo manje u odnosu na 1960. godinu.
Projekat „dete“
Dakle, čini se da je ideja, da biti roditelj pre svega znači – podići nezavisno ljudsko biće, danas potpuno zaboravljena. Umesto da izlože sopstvenu decu životu, kako bi ona nizanjem uspona i padova izrasla u sposobne odrasle jedinke, roditelji danas očajnički pokušavaju da prekroje čitav svet po meri svojih čeda, ćineći im tako najgoru moguću uslugu. Ni roditelji, niti društvo, ne mogu svet večno da pridržavaju, kako ne bi pao na pleća sirotog potomstva.
Za početak, morali bismo da poradimo i na sebi samima – to što roditeljstvo shvatamo kao arenu za treniranje sopstvenog savršenstva a decu kao svoj najvažniji „projekat“ – činimo upravo zato što i sebe same shvatamo previše ozbiljno. Sa druge strane, prezaštićeno i hipernadzirano dete na početku može da deluje kao manja briga, ali zaštita jednog dana neminovno počne da pada. Kad-tad, vaš mališa zaboraviće svoju kacigu i antibakterijski gel – pa makar to bilo i u četrdesetoj – i ode vaše stakleno zvono u paramparčad.
Autor: Jovana Papan
Prehlade i virusi
| Dječja otpornost dolazi sa vremenom
Kako dijete stari, stječe "repertoar" antitijela koja povećavaju imunitet na prehlade. Nakon šeste godine, dijete već može solidno odolijevati prehladama. Kako ulazi u odraslu dob, frekvencija prehlada obično staje na tri do pet godišnje. Nisu sve prehlade iste Dječje iskustvo prehlade razlikuje se od odraslih iz nekoliko razloga: Djeca više obolijevaju od prehlada Dječji simptomi prehlada mogu biti izraženiji Dječj eprehlade češće dovode do nekih drugih infekcija, kao što je npr. upala uha. "Prehlade su "ubačene" u prvi dio života," kaže Jay L. Hoecker, M.D., pedijatar specijalist za zarazne bolesti pri Klinici Mayo u SAD" i kada su djeca nagurana u vrtićima ili igraonicama, ne peru baš ruke koliko bi trebalo, pa to još više potiče širenje virusa. Kombinacija okolnosti daje pregršt prehlada." Više od 200 virusa prehlada Prehlade su poznate kao infekcije gornjeg respiratornog sustava. One mogu biti rezultat više od 200 različitih virusa, koji se obično dijele kako napadaju - prema godišnjim dobima.
Simptomi prehlade variraju, ovisno o tipu prehlade. Za djecu predškolske dobi, tipični simtomi mogu uključivati upaljeno grlo, visoka temperatura, nemir, kihanje i curenje nosa, kašalj, glavobolju, bolne mišiće i smanjeni apetit. Ti simptomi različito traju. Naprimjer, visoka temperatura obično traje 1 do 3 dana. Curenje nosa i upaljeno grlo obično prolaze za tjedan do 10 dana. Kašljanje se može odupirati 2 do 3 tjedna i ta činjenica dovodi do toga da neki roditelji zaključuju kako je njihovo dijete "stalno bolesno". Djeca doslovno "uhvate" prehladu Kruže mnogi mitovi kako djeca zapravo obole od prehlade - na primjer, kad pokisnu, udišu hladni zrak ili ne spavaju dovoljno. Pa ipak, metafora "uhvatiti" prehladu, je iznenađujuće točna. Virusi prehlade mogu preživjeti na rukama nekoliko sati, a rukovanje je jedan način širenja infekcije. Kihanje i kašljanje je drugi način. Znajući to, zdravim razumom možete usporiti širenje virusa:
Liječenje ima naglasak na pažnji, a ne na lijeku Još nema lijeka za klasičnu prehladu. Također nema niti lijeka koji će ubrzati oporavljanje vašeg djeteta od prehlade. Antibiotici nemaju nikakvog utjecaja na virusne infekcije. Preparati koji liječe simptome prehlada nemaju efekta kod predškolske djece - i mogu imati nuspojave. U većini slučajeva, sve što možete učiniti je da dijete njegujete sa pažnjom, ohrabrujete ga da miruje i pazite da ne dođe do komplikacija. Evo nekoliko prijedloga:
Virus prehlade će se pojavljivati sve dok imunološki sistem vašeg djeteta ne stvori dovoljno antitijela da se izbori. To znači vrijeme, pažnja i nježna briga vaš je najjači saveznik u toj borbi. |
Kao roditelj predškolskog djeteta, prolazite kroz period kada vam se čini da je dijete stalno prehlađeno. Za inače zdravo starije dijete uobičajeno je da "uhvati" od pet do osam prehlada svake godine. Za mlađe dijete čak i više. Za mnogu djecu to čini skoro jednu prehladu mjesečno.Kako nastaje majcino mleko
Da bi bolje razumele princip dojenja prenosim vam ovaj jako koristan clanak:
napisala: Karmen Mlinar, savetnica za dojenje pri La Leche League International
Literatura:
- Breastfeeding Answer Book, La Leche League International, 2003
- The Womanly Art of Breastfeeding, La Leche League International, 1997
- LEAVEN, Vol. 37 No. 3, June-July 2001, p. 54-55, Linda J. Smith, BSE, FACCE, IBCLC , Dayton, Ohio, USA
- Dojenje in materinstvo iz srca, Ksenija Šoster Olmer, 1999
Rečnik izraza
AREOLA - bradavični krug oko bradavice
ALVEOLA - mlečna ćelija
REFLEKS OTPUŠTANJA - kada dete svojim sisanjem aktivira hormon oksitocin, on zgrči mišićna vlakna u mlečnim ćelijama (alveolama) i prouzrokuje "ceđenje" gušćeg, tzv. zadnjeg mleka
KOLOSTRUM - prvo majčino mleko po porođaju, gusto, žućkaste boje i u jako malim količinama
LAKTACIJA - nastanak i izlučivanje mleka u toku dojenja
MLEČNI GROZDOVI - mlečne ćelije se udružuju u mlečne grozdove
MLEČNI KANAL - veza između mlečnih ćelija i vrha bradavice
OKSITOCIN – hormon koji se izlučuje u toku porođaja (grčenje materice) i u toku dojenja
ADAPTIRANO MLEKO - mlečna formula tj. mleko u prahu, napravljeno na osnovi kravljeg mleka, prilagođeno hranjenju beba
PROLAKTIN - hormon, koji uređuje delovanje mlečnih žlezda
PREDNJE MLEKO - mleko koje se nakupilo u mlečnim ćelijama i kanalima, ređe je i može da uteši zeđ
ZADNJE MLEKO - gušće mleko koje ima više masnoća i može da zasiti
"Nisam imala više dovoljno mleka" je najčešći uzrok, koji čujemo u grupi za podršku dojenju, kao objašnjenje za prebrzo okončavanje dojenja ili početak dodavanja adaptiranog mleka na flašicu. Ponekad je taj uzrok vrlo istinit, ali ponekad, nažalost, samo majčino razmišljanje tj. nedovoljna i nepravilna informisanost.
Ideja o "nedostatku mleka" dolazi i proizilazi najčešće od strane proizvođača dečije hrane i industrije kravljeg mleka koje imaju snažan finansijski interes. Uprkos usvajanju međunarodnog kodeksa ( http://www.who.int/nut/documents/code_english.PDF ) o oglašavanju mlečnih zamena dečije hrane, još uvek čujemo i čitamo u reklamama sledeće: "ako mama nema dovoljno mleka…" Ili u posebnim, specijalizovanim časopisima ili brošurama za roditelje, koje izdaju proizvođači mlečnih formula, gde mame pišu u rubrikama Pisma čitalaca: "kada mi je nestalo mleka počela sam da koristim vašu formulu, koja je super, fantastična,… i konačno je naša tromesečna beba prespavala celu noć" i slično.
Pre 1940. su naučnici verovali da mleko nastaje izričito u vreme refleksa otpuštanja, kada mleko nadolazi iz dojki i zato teče brže. Peterson je 1944. godine dokazao da je nastanak majčinog mleka neprekidan, neprestan proces, a refleks otpuštanja je potpuno drugačiji i odvojen proces.
Veoma često je mišljenje majki da ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za svoje dete, iako većina može da proizvede čak i više nego dovoljno mleka. Kod mnogih majki je prvih dana i nedelja dojenja prisutna čak prevelika količina mleka. Kod nekih beba, koje ne rastu dovoljno brzo ili čak gube na težini, nije razlog nedostatak već previše mleka koje dete ne dobije.
Najčešći razlog što beba ne dobija svo mleko koje želi je da je obično nepravilno stavljena na grudi i ne sisa efektivno ili da su podoji prekratki i/ili suviše retki (npr. na 3-4 sata ili više). Vrlo je važno da se majci prvih dana pokaže kako se beba pravilno stavlja na dojku i da ona nauči da doji po bebinoj želji (čak i ako je to na svaki sat ili čak češće).
Vrlo retke su mame (1 - 3% žena), koje zaista ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potpuno dojenje ili ne mogu da doje iz fizioloških razloga. To je zbog:
1. operacije dojki
2. ostatka posteljice u materici
3. Sheehanov sindrom, oštećenje hipofize
4. neprimerene hormonske kontracepcije
5. nerazvijenih mlečnih ćelija ili žlezda
6. hirurških operacija kada su prerezani mlečni kanali
7. druge, vrlo retke situacije.
Ako ne postoji nijedan od gore navedenih razloga, dva su osnovna i najčešća razloga za nedovoljnu količinu mleka :
1. beba se ne doji dovoljno dugo i dovoljno često, razmaci između podoja su predugi, beba sisa druge predmete za utehu (cucle, flašice)
2. beba ne dobija mleko iz dojki efektivno: zbog nepravilnog položaja na grudima ili je nepravilno prisisana na bradavicu, beba nije dovoljno blizu dojke (sisa samo bradavicu, umesto da bude bukvalno zarivena u dojku), zbog posebnih teškoća sa sisanjem (zarastao jezik, teškoće pri gutanju) ili su mamine dojke nabrekle zbog previše mleka (posebno za neke mame prvih dana posle porođaja) i beba ne može pravilno da zgrabi dojku.
Bebe se normalno doje 8 do 12x na dan dok se laktacija i mlečna zaliha stvarno dobro ne uspostave. Većina beba se u proseku doji oko 140 minuta u toku celog dana, u proseku od 10 do 30 minuta po jednom podoju.
Veličinu dojke uslovljava količina masnog tkiva i zato veličina nema baš nikakvog uticaja na količinu mleka koje nastaje u toku proizvodnje mleka. Često žene s jako velikim grudima imaju veće probleme pri dojenju nego žene koje imaju manje grudi.
Prvo majčino mleko se zove kolostrum, gusto je, tamno žute boje i ima ga u jako malim količinama, ali je zato vrlo kalorično i izuzetno važno za novorođenče. Uz dovoljno često stavljanje bebe na grudi kolostrum zadovoljava sve njene potrebe prvih 2 – 4 dana, dok ne počne da nastaje zrelo mleko. Često u prvim danima posle porođaja osećamo da nemamo (dovoljno) mleka jer neke bebe imaju potrebu da se češće doje. Uzrok za to moze biti nepravilno stavljanje i nepravilno sisanje tako da beba ne dobija mleko lako i previše se umara. Probavni sistem beba se postepeno navikava na veće količine mleka koje nastaje u maminim grudima. Posle nekoliko dana (2 – 5 dana posle porođaja) mleko postaje ređe i više ga je (osećaj napetih grudi i curenje mleka).
Nekim majkama mleko nikada ne curi, što ne znači da ga nemaju dovoljno. Ako vam neko predloži da prvih dana posle porođaja pumpom istisnete mleko da se uverite koliku količinu proizvodite savet slobodno prečujte jer istisnuto mleko nije siguran pokazatelj – beba uvek posisa više nego što može da se ispumpa. Količina ispumpanog mleka zavisi od više faktora: kvaliteta pumpe, pravilne upotrebe, vremena koje je proteklo od zadnjeg podoja, stresa koji doživljava novopečena mama,… Pored toga pumpa ne može tako dobro da isprazni grudi kao što to može da uradi beba koja pravilno sisa. Majka nikada ne može napumpati toliko mleka koliko ga beba može dobiti sisanjem.
Isto tako, besmisleno je određivati vreme koliko dugo beba treba da sisa. Najpre moramo da razlikujemo pojmove "biti na grudima" i "dojiti se". Beba se dobro i pravilno doji ako je pravilno stavljena i ako aktivno sisa. Pored toga, mišljenje da beba dobije 90% mleka iz prve dojke za prvih 5 - 10 minuta ne važi za sve. Bebe su vrlo različite i različito sisaju, pored toga je isticanje mleka kod majki različito. Neke bebe se najedu za 5 - 10 minuta na jednoj dojki, drugima je za to potreban ceo sat i moraju da se podoje na obe dojke. Prilagodite se bebi i dojite je kada i koliko dugo ona želi.
Takođe, vrlo često je sasvim pogrešno ubeđenje dojilja da kada grudi nisu više nabrekle ili pune, da im mleka nedostaje. Od druge nedelje pa sve negde do trećeg meseca starosti bebe uspostavlja se ravnoteža između ponude i potražnje (između nastanka mleka i bebinih zahteva za dojenje). Mama i beba se naviknu jedno na drugo i dojenje postane rutina. Tada mame primete da su njihove grudi postale mekše, otpuštanje mleka nije više tako intenzivno i prvo pomisle na to da je mleko počelo da nestaje. Neke mame nažalost baš iz tog razloga prestaju da doje jer su ubeđene da nemaju više mleka i počinju da koriste prilagođeno, adaptirano mleko. Kada se grudi prilagode ponudi i potražnji one omekšaju i postanu "pune" samo ako npr. beba prespava svoj sat za hranjenje ili preskoči neki obrok. Grudi, naime, nisu rezervoar za mleko (zato velike grudi nemaju više mleka nego male) već mleko u njima nastaje neprestano, čak i onda dok beba sisa.
Dojke
Vaše grudi su se promenile u trudnoći zbog vaše genetike, starosti i činjenice da li ste dojile ili ne. Samo dojenje ne utiče bitno na promenu dojki. U trudnoći se dojke povećaju, posle porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu , ali se to ne može izbeći čak i ako ne dojimo. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe.
Razvoj dojki
Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razviju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo dojenje, majke koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe. Dojke se zatim menjaju ceo život.
Dojka je sastavljena:
- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)
- vezivno tkivo koje podupire dojku
- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka
- limfe koja odstranjujeje otpatke
- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.
- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda
Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.
Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.
Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.
Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).
Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.
Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.
Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).
Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.
Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.
Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.
Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.
UTICAJ HORMONA
ESTROGEN
Povišen nivo estrogena u trudnoći dovodi do rasta sistema mlečnih žlezda i kanala. Odmah posle porođaja nivo estrogena padne i ostane jako nizak u prvim mesecima dojenja.
PROGESTERON
Povišenje progesterona u toku trudnoće dovodi do rasta mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Zajedno sa estrogenom nivo progesterona posle porođaja jako padne i time nastupi početak laktacije.
LAKTOGEN IZ LJUDSKE PLACENTE
Laktogen je hormon koji izlučuje placenta (posteljica u materici) u velikim količinama u toku trudnoće. Izlučivanje tog hormona počinje na početku drugog meseca i bitno je za rast i razvoj dojki, bradavica i povećanje i potamnjenje areole pre porođaja.
PROLAKTIN
U toku trudnoće se nivo prolaktina takođe poveća. Zajedno s drugim hormonima učestvuje pri ubrzanju rasta mlečnih ćelija (Rilemma 1994). Stepen količine prolaktina u krvi povećava se sisanjem bebe i najviši je otprilike 45 minuta posle dojenja. Posle tri sata on se vraća na nivo u krvi koji je postojao pre dojenja.Kada beba sisa mlečne ćelije (alveole) počinju da proizvode mleko i tada se oslobadja hormon prolaktin. Ispitivanja su pokazala da je nivo prolaktina u krvi najviši u toku veće proizvodnje mleka i da su najveće vrednosti prolaktina v vremenu između 2. i 6. noću, posle čestog dojenja, kada je, obično, mleko iz dojke najbolje izdojeno. I obrnuto – nivo prolaktina u krvi je najniži, kada je dojka još uvek puna mleka.
Prolaktin zovemo i ªmaterinski´ hormon. Zajedno s oksitocinom on prouzrokuje veoma snažna osećanja i potrebu majke da je s bebom i da ugađa svakoj njenoj potrebi.
OKSITOCIN
Oksitocin grči glatke mišiće materice u toku porođaja, posle porođaja i u toku orgazma. Posle porođaja oksitocin grči glatke mišiće povezanih mrežnih ćelija oko alveola (mlečnih ćelija) i time istiska novonastalo mleko u sistem mlečnih kanala. Oksitocin je veoma važan za refleks otpuštanja.
KAKO DAKLE NASTAJE MAJČINO MLEKO?
Mleko nastaje u mlečnim žlezdama. Iz mlečnih žlezda ono se izlučuje u mlečne kanale. Kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.
Za nastanak mleka su potrebna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Na početku podoja se oslobodi prvo tzv. prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima i mlečnim grozdovima. Kada se oslobađa hormon oksitocin, dolazi do tzv. refleksa otpuštanja, koji prouzrokuje da se mleko istisne direktno iz mlečnih ćelija ili alveola. U njima mleko nastaje neprestano – direktno iz krvi! Ili jednostavnije: dojke nisu rezervoari za mleko u koje bi mleko moralo da nadođe. Mleko, koje osećamo u dojkama je prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima. Kada dođe do refleksa otpuštanja počinje da se oslobađa zadnje mleko, koje nastaje neprestano. Upravo zbog toga saveti tipa: "između podoja mora da prođe najmanje tri sata da se mleko u dojkama nakupi" nemaju smisla.
Naucna ispitivanja (Peter Hartmann, Australia, 1990) među dojiljama su dokazala da je brzina punjenja mlečnih ćelija zavisna od ispražnjenosti dojke. Ta pojava se stručno naziva "autocrine" ili "lokalni nadzor". Ako se mlečna ćelija (alveola) ne isprazni potpuno, novonastalo mleko se pomeša s preostalim mlekom u ćeliji. Kada je mlečni kanal pun, oslobađaju se materije (enzimi, masne kiseline i drugi elementi) koje ćelijama šalju signal koji usporava stvaranje mleka. Što je dojka praznija, brže će se napuniti.
Kod majki kod kojih je je laktacija već dobro uspostavljena, u proseku nastaje 11 do 58 ml mleka na sat po jednoj dojci. Ispražnjene dojke stvaraju mleko brže nego pune. Ako se mleko iz dojki prazni redovno i neprestano - stvaranje mleka je potpuno.
Hartmannova ispitivanja su pokazala, da mlečne zalihe veoma zavise od potreba bebe. One veoma retko potroše baš svo mleko, koje im je ponuđeno. Prosečno, u toku jednog dana, bebe isprazne samo 74% razpoloživog mleka. Dečije sisanje na taj način stalno kontroliše stvaranje mleka u kraćim vremenskim intervalima (24 sata).
Tu pojavu nazivamo " koncept 80:20" gde 80% predstavlja običnu bebinu potrošnju svakoga dana a 20% mleka je ostatak mleka koje ostane u dojkama. Ako beba isprazni vise od 80%, zaliha mleka se POVEĆAVA da bi se održala razmera. Ako je ispražnjeno manje od 80% mleka, proizvodnja se SMANJI. Taj koncept je vrlo pojednostavljeno objašnjenje jako složenog procesa. Bitno je činjenica da se zaliha mleka ne može smanjiti iznenada ("preko noći"), već je taj proces jako spor i postepen.
Ispitivanja su takođe dokazala da količina i vrsta ishrane kao i količina unesene tečnosti vrlo malo utiču na proces proizvodnje mleka. Ako mati doji pravilno i često, ona i proizvodi dovoljno mleka. Ako nema čestog pražnjenja mleka, ni hrana ni piće ne mogu da pomognu.
Zaključak:
Prilagodite se svojoj bebi i posmatrajte je. Ako stvarno imate osećaj da nemate dovoljno mleka, bebu stavljajte da sisa pravilno i često. Za povećanje zaliha mleka možete da koristite i različite tehnike istiskanja mleka (ručno ili s pumpom). Najbolji recept za uvećanje zaliha mleka je često i pravilno dojenje. Ako beba slabo ili premalo sisa, mleko u dojkama ostaje, mlečna zaliha se smanjuje i beba je gladna. Zapamtite: ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE!
A kako će mama najbolje i najjednostavnije znati da beba dobija dovoljno mleka?
- treba da broji mokre pelene (najmanje pet)
- treba da broji pokakane pelene (prvih nedelja najmanje dve , posle šeste nedelje može i na nekoliko dana, ali onda jaaaakooo mnoooogoo)
- beba dobija na težini prva tri meseca NAJMANJE 450 g na mesec. Znači, najmanje 110g-115g nedeljno. Pridobijena težina se računa od NAJNIŽE težine, ne od porođajne. Od trećeg do šestog meseca najmanje 80g nedeljno i od šestog meseca pa nadalje najmanje 50g nedeljno.
- beba se često i pravilno doji
- ona treba da izgleda zdravo, ima zategnutu kožu, zdravu boju, raste u dužinu i povećava joj se obim glavice
- beba je živahna i aktivna.
napisala: Karmen Mlinar, savetnica za dojenje pri La Leche League International
Literatura:
- Breastfeeding Answer Book, La Leche League International, 2003
- The Womanly Art of Breastfeeding, La Leche League International, 1997
- LEAVEN, Vol. 37 No. 3, June-July 2001, p. 54-55, Linda J. Smith, BSE, FACCE, IBCLC , Dayton, Ohio, USA
- Dojenje in materinstvo iz srca, Ksenija Šoster Olmer, 1999
Rečnik izraza
AREOLA - bradavični krug oko bradavice
ALVEOLA - mlečna ćelija
REFLEKS OTPUŠTANJA - kada dete svojim sisanjem aktivira hormon oksitocin, on zgrči mišićna vlakna u mlečnim ćelijama (alveolama) i prouzrokuje "ceđenje" gušćeg, tzv. zadnjeg mleka
KOLOSTRUM - prvo majčino mleko po porođaju, gusto, žućkaste boje i u jako malim količinama
LAKTACIJA - nastanak i izlučivanje mleka u toku dojenja
MLEČNI GROZDOVI - mlečne ćelije se udružuju u mlečne grozdove
MLEČNI KANAL - veza između mlečnih ćelija i vrha bradavice
OKSITOCIN – hormon koji se izlučuje u toku porođaja (grčenje materice) i u toku dojenja
ADAPTIRANO MLEKO - mlečna formula tj. mleko u prahu, napravljeno na osnovi kravljeg mleka, prilagođeno hranjenju beba
PROLAKTIN - hormon, koji uređuje delovanje mlečnih žlezda
PREDNJE MLEKO - mleko koje se nakupilo u mlečnim ćelijama i kanalima, ređe je i može da uteši zeđ
ZADNJE MLEKO - gušće mleko koje ima više masnoća i može da zasiti
"Nisam imala više dovoljno mleka" je najčešći uzrok, koji čujemo u grupi za podršku dojenju, kao objašnjenje za prebrzo okončavanje dojenja ili početak dodavanja adaptiranog mleka na flašicu. Ponekad je taj uzrok vrlo istinit, ali ponekad, nažalost, samo majčino razmišljanje tj. nedovoljna i nepravilna informisanost.
Ideja o "nedostatku mleka" dolazi i proizilazi najčešće od strane proizvođača dečije hrane i industrije kravljeg mleka koje imaju snažan finansijski interes. Uprkos usvajanju međunarodnog kodeksa ( http://www.who.int/nut/documents/code_english.PDF ) o oglašavanju mlečnih zamena dečije hrane, još uvek čujemo i čitamo u reklamama sledeće: "ako mama nema dovoljno mleka…" Ili u posebnim, specijalizovanim časopisima ili brošurama za roditelje, koje izdaju proizvođači mlečnih formula, gde mame pišu u rubrikama Pisma čitalaca: "kada mi je nestalo mleka počela sam da koristim vašu formulu, koja je super, fantastična,… i konačno je naša tromesečna beba prespavala celu noć" i slično.
Pre 1940. su naučnici verovali da mleko nastaje izričito u vreme refleksa otpuštanja, kada mleko nadolazi iz dojki i zato teče brže. Peterson je 1944. godine dokazao da je nastanak majčinog mleka neprekidan, neprestan proces, a refleks otpuštanja je potpuno drugačiji i odvojen proces.
Veoma često je mišljenje majki da ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za svoje dete, iako većina može da proizvede čak i više nego dovoljno mleka. Kod mnogih majki je prvih dana i nedelja dojenja prisutna čak prevelika količina mleka. Kod nekih beba, koje ne rastu dovoljno brzo ili čak gube na težini, nije razlog nedostatak već previše mleka koje dete ne dobije.
Najčešći razlog što beba ne dobija svo mleko koje želi je da je obično nepravilno stavljena na grudi i ne sisa efektivno ili da su podoji prekratki i/ili suviše retki (npr. na 3-4 sata ili više). Vrlo je važno da se majci prvih dana pokaže kako se beba pravilno stavlja na dojku i da ona nauči da doji po bebinoj želji (čak i ako je to na svaki sat ili čak češće).
Vrlo retke su mame (1 - 3% žena), koje zaista ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potpuno dojenje ili ne mogu da doje iz fizioloških razloga. To je zbog:
1. operacije dojki
2. ostatka posteljice u materici
3. Sheehanov sindrom, oštećenje hipofize
4. neprimerene hormonske kontracepcije
5. nerazvijenih mlečnih ćelija ili žlezda
6. hirurških operacija kada su prerezani mlečni kanali
7. druge, vrlo retke situacije.
Ako ne postoji nijedan od gore navedenih razloga, dva su osnovna i najčešća razloga za nedovoljnu količinu mleka :
1. beba se ne doji dovoljno dugo i dovoljno često, razmaci između podoja su predugi, beba sisa druge predmete za utehu (cucle, flašice)
2. beba ne dobija mleko iz dojki efektivno: zbog nepravilnog položaja na grudima ili je nepravilno prisisana na bradavicu, beba nije dovoljno blizu dojke (sisa samo bradavicu, umesto da bude bukvalno zarivena u dojku), zbog posebnih teškoća sa sisanjem (zarastao jezik, teškoće pri gutanju) ili su mamine dojke nabrekle zbog previše mleka (posebno za neke mame prvih dana posle porođaja) i beba ne može pravilno da zgrabi dojku.
Bebe se normalno doje 8 do 12x na dan dok se laktacija i mlečna zaliha stvarno dobro ne uspostave. Većina beba se u proseku doji oko 140 minuta u toku celog dana, u proseku od 10 do 30 minuta po jednom podoju.
Veličinu dojke uslovljava količina masnog tkiva i zato veličina nema baš nikakvog uticaja na količinu mleka koje nastaje u toku proizvodnje mleka. Često žene s jako velikim grudima imaju veće probleme pri dojenju nego žene koje imaju manje grudi.
Prvo majčino mleko se zove kolostrum, gusto je, tamno žute boje i ima ga u jako malim količinama, ali je zato vrlo kalorično i izuzetno važno za novorođenče. Uz dovoljno često stavljanje bebe na grudi kolostrum zadovoljava sve njene potrebe prvih 2 – 4 dana, dok ne počne da nastaje zrelo mleko. Često u prvim danima posle porođaja osećamo da nemamo (dovoljno) mleka jer neke bebe imaju potrebu da se češće doje. Uzrok za to moze biti nepravilno stavljanje i nepravilno sisanje tako da beba ne dobija mleko lako i previše se umara. Probavni sistem beba se postepeno navikava na veće količine mleka koje nastaje u maminim grudima. Posle nekoliko dana (2 – 5 dana posle porođaja) mleko postaje ređe i više ga je (osećaj napetih grudi i curenje mleka).
Nekim majkama mleko nikada ne curi, što ne znači da ga nemaju dovoljno. Ako vam neko predloži da prvih dana posle porođaja pumpom istisnete mleko da se uverite koliku količinu proizvodite savet slobodno prečujte jer istisnuto mleko nije siguran pokazatelj – beba uvek posisa više nego što može da se ispumpa. Količina ispumpanog mleka zavisi od više faktora: kvaliteta pumpe, pravilne upotrebe, vremena koje je proteklo od zadnjeg podoja, stresa koji doživljava novopečena mama,… Pored toga pumpa ne može tako dobro da isprazni grudi kao što to može da uradi beba koja pravilno sisa. Majka nikada ne može napumpati toliko mleka koliko ga beba može dobiti sisanjem.
Isto tako, besmisleno je određivati vreme koliko dugo beba treba da sisa. Najpre moramo da razlikujemo pojmove "biti na grudima" i "dojiti se". Beba se dobro i pravilno doji ako je pravilno stavljena i ako aktivno sisa. Pored toga, mišljenje da beba dobije 90% mleka iz prve dojke za prvih 5 - 10 minuta ne važi za sve. Bebe su vrlo različite i različito sisaju, pored toga je isticanje mleka kod majki različito. Neke bebe se najedu za 5 - 10 minuta na jednoj dojki, drugima je za to potreban ceo sat i moraju da se podoje na obe dojke. Prilagodite se bebi i dojite je kada i koliko dugo ona želi.
Takođe, vrlo često je sasvim pogrešno ubeđenje dojilja da kada grudi nisu više nabrekle ili pune, da im mleka nedostaje. Od druge nedelje pa sve negde do trećeg meseca starosti bebe uspostavlja se ravnoteža između ponude i potražnje (između nastanka mleka i bebinih zahteva za dojenje). Mama i beba se naviknu jedno na drugo i dojenje postane rutina. Tada mame primete da su njihove grudi postale mekše, otpuštanje mleka nije više tako intenzivno i prvo pomisle na to da je mleko počelo da nestaje. Neke mame nažalost baš iz tog razloga prestaju da doje jer su ubeđene da nemaju više mleka i počinju da koriste prilagođeno, adaptirano mleko. Kada se grudi prilagode ponudi i potražnji one omekšaju i postanu "pune" samo ako npr. beba prespava svoj sat za hranjenje ili preskoči neki obrok. Grudi, naime, nisu rezervoar za mleko (zato velike grudi nemaju više mleka nego male) već mleko u njima nastaje neprestano, čak i onda dok beba sisa.
Dojke
Vaše grudi su se promenile u trudnoći zbog vaše genetike, starosti i činjenice da li ste dojile ili ne. Samo dojenje ne utiče bitno na promenu dojki. U trudnoći se dojke povećaju, posle porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu , ali se to ne može izbeći čak i ako ne dojimo. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe.
Razvoj dojki
Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razviju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo dojenje, majke koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe. Dojke se zatim menjaju ceo život.
Dojka je sastavljena:
- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)
- vezivno tkivo koje podupire dojku
- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka
- limfe koja odstranjujeje otpatke
- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.
- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda
Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.
Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.
Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.
Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).
Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.
Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.
Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).
Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.
Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.
Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.
Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.
UTICAJ HORMONA
ESTROGEN
Povišen nivo estrogena u trudnoći dovodi do rasta sistema mlečnih žlezda i kanala. Odmah posle porođaja nivo estrogena padne i ostane jako nizak u prvim mesecima dojenja.
PROGESTERON
Povišenje progesterona u toku trudnoće dovodi do rasta mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Zajedno sa estrogenom nivo progesterona posle porođaja jako padne i time nastupi početak laktacije.
LAKTOGEN IZ LJUDSKE PLACENTE
Laktogen je hormon koji izlučuje placenta (posteljica u materici) u velikim količinama u toku trudnoće. Izlučivanje tog hormona počinje na početku drugog meseca i bitno je za rast i razvoj dojki, bradavica i povećanje i potamnjenje areole pre porođaja.
PROLAKTIN
U toku trudnoće se nivo prolaktina takođe poveća. Zajedno s drugim hormonima učestvuje pri ubrzanju rasta mlečnih ćelija (Rilemma 1994). Stepen količine prolaktina u krvi povećava se sisanjem bebe i najviši je otprilike 45 minuta posle dojenja. Posle tri sata on se vraća na nivo u krvi koji je postojao pre dojenja.Kada beba sisa mlečne ćelije (alveole) počinju da proizvode mleko i tada se oslobadja hormon prolaktin. Ispitivanja su pokazala da je nivo prolaktina u krvi najviši u toku veće proizvodnje mleka i da su najveće vrednosti prolaktina v vremenu između 2. i 6. noću, posle čestog dojenja, kada je, obično, mleko iz dojke najbolje izdojeno. I obrnuto – nivo prolaktina u krvi je najniži, kada je dojka još uvek puna mleka.
Prolaktin zovemo i ªmaterinski´ hormon. Zajedno s oksitocinom on prouzrokuje veoma snažna osećanja i potrebu majke da je s bebom i da ugađa svakoj njenoj potrebi.
OKSITOCIN
Oksitocin grči glatke mišiće materice u toku porođaja, posle porođaja i u toku orgazma. Posle porođaja oksitocin grči glatke mišiće povezanih mrežnih ćelija oko alveola (mlečnih ćelija) i time istiska novonastalo mleko u sistem mlečnih kanala. Oksitocin je veoma važan za refleks otpuštanja.
KAKO DAKLE NASTAJE MAJČINO MLEKO?
Mleko nastaje u mlečnim žlezdama. Iz mlečnih žlezda ono se izlučuje u mlečne kanale. Kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.
Za nastanak mleka su potrebna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Na početku podoja se oslobodi prvo tzv. prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima i mlečnim grozdovima. Kada se oslobađa hormon oksitocin, dolazi do tzv. refleksa otpuštanja, koji prouzrokuje da se mleko istisne direktno iz mlečnih ćelija ili alveola. U njima mleko nastaje neprestano – direktno iz krvi! Ili jednostavnije: dojke nisu rezervoari za mleko u koje bi mleko moralo da nadođe. Mleko, koje osećamo u dojkama je prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima. Kada dođe do refleksa otpuštanja počinje da se oslobađa zadnje mleko, koje nastaje neprestano. Upravo zbog toga saveti tipa: "između podoja mora da prođe najmanje tri sata da se mleko u dojkama nakupi" nemaju smisla.
Naucna ispitivanja (Peter Hartmann, Australia, 1990) među dojiljama su dokazala da je brzina punjenja mlečnih ćelija zavisna od ispražnjenosti dojke. Ta pojava se stručno naziva "autocrine" ili "lokalni nadzor". Ako se mlečna ćelija (alveola) ne isprazni potpuno, novonastalo mleko se pomeša s preostalim mlekom u ćeliji. Kada je mlečni kanal pun, oslobađaju se materije (enzimi, masne kiseline i drugi elementi) koje ćelijama šalju signal koji usporava stvaranje mleka. Što je dojka praznija, brže će se napuniti.
Kod majki kod kojih je je laktacija već dobro uspostavljena, u proseku nastaje 11 do 58 ml mleka na sat po jednoj dojci. Ispražnjene dojke stvaraju mleko brže nego pune. Ako se mleko iz dojki prazni redovno i neprestano - stvaranje mleka je potpuno.
Hartmannova ispitivanja su pokazala, da mlečne zalihe veoma zavise od potreba bebe. One veoma retko potroše baš svo mleko, koje im je ponuđeno. Prosečno, u toku jednog dana, bebe isprazne samo 74% razpoloživog mleka. Dečije sisanje na taj način stalno kontroliše stvaranje mleka u kraćim vremenskim intervalima (24 sata).
Tu pojavu nazivamo " koncept 80:20" gde 80% predstavlja običnu bebinu potrošnju svakoga dana a 20% mleka je ostatak mleka koje ostane u dojkama. Ako beba isprazni vise od 80%, zaliha mleka se POVEĆAVA da bi se održala razmera. Ako je ispražnjeno manje od 80% mleka, proizvodnja se SMANJI. Taj koncept je vrlo pojednostavljeno objašnjenje jako složenog procesa. Bitno je činjenica da se zaliha mleka ne može smanjiti iznenada ("preko noći"), već je taj proces jako spor i postepen.
Ispitivanja su takođe dokazala da količina i vrsta ishrane kao i količina unesene tečnosti vrlo malo utiču na proces proizvodnje mleka. Ako mati doji pravilno i često, ona i proizvodi dovoljno mleka. Ako nema čestog pražnjenja mleka, ni hrana ni piće ne mogu da pomognu.
Zaključak:
Prilagodite se svojoj bebi i posmatrajte je. Ako stvarno imate osećaj da nemate dovoljno mleka, bebu stavljajte da sisa pravilno i često. Za povećanje zaliha mleka možete da koristite i različite tehnike istiskanja mleka (ručno ili s pumpom). Najbolji recept za uvećanje zaliha mleka je često i pravilno dojenje. Ako beba slabo ili premalo sisa, mleko u dojkama ostaje, mlečna zaliha se smanjuje i beba je gladna. Zapamtite: ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE!
A kako će mama najbolje i najjednostavnije znati da beba dobija dovoljno mleka?
- treba da broji mokre pelene (najmanje pet)
- treba da broji pokakane pelene (prvih nedelja najmanje dve , posle šeste nedelje može i na nekoliko dana, ali onda jaaaakooo mnoooogoo)
- beba dobija na težini prva tri meseca NAJMANJE 450 g na mesec. Znači, najmanje 110g-115g nedeljno. Pridobijena težina se računa od NAJNIŽE težine, ne od porođajne. Od trećeg do šestog meseca najmanje 80g nedeljno i od šestog meseca pa nadalje najmanje 50g nedeljno.
- beba se često i pravilno doji
- ona treba da izgleda zdravo, ima zategnutu kožu, zdravu boju, raste u dužinu i povećava joj se obim glavice
- beba je živahna i aktivna.
Subscribe to:
Posts (Atom)