Prva pomoć kod opasnih ujeda

(Blic)
Ubodi osa, škorpija, ujedi zmija: šta prvo uraditi

Ukoliko rešite da odmor provedete aktivno, van kruga hotela, sasvim je moguće da ćete ovog leta imati bliske susrete sa gmizavcima i insektima. U ovom broju „Blica“ daćemo uputstva ukoliko vam se desi da vas ugrize zmija, ubode škorpija, opeče meduza.

Vakcinisite se protiv tetanusa svakih 5 godina.

Zmija
Ako ste negde u prirodi gde je visoka trava, pokušajte da izbegnete hodanje po njoj ako niste u debelim kožnim ili gumenim čizmama. Radije za šetnju odaberite pregledan, već utaban put. Zatim nikako nemojte zavlačiti ruke ili noge na nepregledna mesta poput grmlja ili iza nekog kamena, jer u takvim slučajevima zmija reaguje iz straha, a nije preporučljivo ni podizati neko veće kamenje ako niste na dovoljnoj udaljenosti od potencijalnog napada zmije. Treba imati na umu da zmije vole da se penju po drveću ili stenama, a posebno je važno istaći da ne treba dirati ni mrtvu zmiju, jer tokom nekoliko sati nakon smrti još uvek postoji opasnost od refleksnog ugriza.

Ako vas ugrize
U slučaju ugriza otrovnice, izbegavajte svaki fizički napor i strogo mirujte kako bi se otrov što sporije širio telom. U slučaju da se radi o ugrizu na ekstremitetima, potrebno ih je labavo imobilisati u funkcionalnom položaju, ispod nivoa srca, a sav nakit i delove odeće koji stežu treba skinuti i otići do najbliže zdravstvene ustanove. Ono što nikako ne smete da učinite jeste da stavljate led na mesto ugriza, režete kožu u području ugriza, isisavate ranu i jako podvezujete ekstremitete.
Ekstremitete eventualno možete podvezati srednje jakim stiskom pet do deset centimetara iznad ugriza kako bi se zaustavila venska i limfna cirkulacija.
U slučaju da se ne radi o ugrizu otrovnice, ranu treba obilno isprati vodom, namazati antibiotskom mašću i zamotati zavojem. Treba proveriti kada je osoba poslednji put vakcinisana protiv tetanusa, jer ukoliko je prošlo pet godina, potrebna je dodatna vakcinacija.

Simptomi
Na mestu ugriza obično se nalaze dve ubodne ranice u razmaku od šest do osam milimetara, iako je moguće da postoji samo jedna ranica ili ogrebotina. Najčešće se ugrizi nalaze na donjim ekstremitetima, a najopasniji su ugrizi u glavu i vrat. Na mestu ugriza se javljaju bol i oteklina, u težim slučajevima potkožna krvarenja i plikovi s hemoragičnim sadržajem. Regionalni limfni čvorovi se povećavaju i bolni su na dodir, a od opštih simptoma mogu se javiti vrtoglavica, bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, proliv, a postepeno dolazi do razvoja šoka (bleda, hladna koža orošena znojem) s mogućim smrtnim ishodom.

Škorpija
Kod nas škorpija ima uglavnom u priobalju i za razliku od onih koji žive u tropskim i suptropskim područjima relativno im je slab otrov. Do uboda škorpije uglavnom dolazi slučajno, ako ih nagazimo ili nam se zavuku u odeću ili obuću. Na mestu uboda razvije se kvržica koja svrbi, a oko nje se javi crvenilo. Po pravilu ubod nije teži od uboda komarca. Ali kod posebno osetljivih osoba može se poremetiti opšte stanje, uz znojenje, grčeve i povraćanje. U tom slučaju najbolje je da se obratite lekaru, ali u ostalim slučajevima nakon uboda naših škorpija, lečenje nije potrebno, a mesto uboda može se hladiti ledom.

Otrovni insekti
Na našu sreću, mi ne živimo u podneblju gde žive opasni i izrazito otrovni insekti. Insekti poput osa, pčela ili stršljenova opasni su samo za ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog uboda. Te alergijske reakcije često su vrlo opasne jer, ukoliko se pravilno i pravovremeno ne leče (potrebna je medicinska pomoć), mogu se završiti kobno.
Ovi otrovni letači najčešće dolaze u dodir s ljudima za vreme ručka ili pri posluživanju slatkih jela i sokova, budući ih privlači slatka hrana ili napici. Takođe bi svako od nas trebalo da izbegava da se bosonog šeta po travi, a zanimljiva je i informacija da te insekte privlače i šarene boje. Zato, ukoliko ste se odlučili da dan provedete u prirodi, možda bi bilo dobro da obučete odeću neutralne boje, poput bele, sive ili krem.
Među gorenavednom gru-pom insekata najopasniji je stršljen, zatim osa, pa tek onda pčela. Pčela nakon uboda umire jer joj žaoka ostaje u koži žrtve, dok osa i stršljen mogu ubosti i po više puta jer im žaoka ostaje. Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli, i crvenilo, a ponekad i povišena temperatura. Kod težih slučajeva može doći i do povraćanja i kolapsa.
Najteži slučajevi su alergijske reakcije koje mogu da dovedu do anafilaktičkog šoka gde je hitno potrebna medicinska intrevencija. Posebno teški slučajevi događaju se i kod uboda u usnu ili usnu šupljinu jer može doći do gušenja.
Na mesto uboda stavite led, a ukoliko do uboda dođe na usni ili u usnoj šupljini, bilo bi dobro da sisate led i treba da odete kod lekara.

Ubodi morskih životinja Kad vas opeče meduza, potrebno je ožareno mesto isprati morskom, a nikako slatkom vodom. Zabranjeno je trljati ranu ili stavljati led na nju, a najbolje bi je bilo namazati je sirćetom, kremom za brijanje ili sodom bikarbonom jer se na taj način sprečava širenje otrova po telu. Ukoliko vam meduza opeče oko, oči se dobro isperite ovoga puta tekućom slatkom vodom, a nikako morskom, dok se ubodi na području usta tretiraju razređenim sirćetom ukoliko nije došlo do otoka ili otežanog gutanja. U svakom slučaju, kod uboda meduza, potrebno je zatražiti medicinsku pomoć, a ona je neophodna i u slučajevima jakih oteklina, poteškoća u disanju ili gutanju i kod jakih bolova.