Emotivna inteligencija dece

Mnogi su stručnjaci sigurni da su današnja deca bistrija od prijašnjih naraštaja, ali se u životu i međusobnim odnosima nekako ne snalaze. Svi ponešto znamo o inteligenciji, znamo da je merimo testovima inteligencije, možemo izračunati njen koeficijent, dok je emotivna inteligencija nov pojam u odgoju deteta. Mnogi su stručnjaci sigurni da su današnja deca bistrija od prijašnjih naraštaja, ali se u životu i međusobnim odnosima nekako ne snalaze. Osim toga, svedoci smo povećanja kaznenih, čak i kriminalnih dela mladih, samoubistava, napuštanja škole, nedostatka interesa za rad... Pitamo se zašto ako znamo da su deca bistrija, ako imaju sve što žele, kad im nudimo sve što požele? Najveći je problem u pogrešnome mišljenju da roditelji moraju dete štititi od problema – nepotrebna zaštita detetu više šteti nego koristi. Dete se mora naučiti izražavati i razumijevati osećaje (svoje i tuđe), kontrolisati raspoloženje, naučiti se empatiji, nezavisnosti, prilagodljivosti, upornosti, ljubaznosti, naučiti rešavati probleme... Ako dete »poštedimo« toga, tako da sve napravimo umesto njega, i istodobno ga branimo i izvinjavamo se za njegove greške, onda smo na dobrom putu da detetu priuštimo emotivne probleme, da se ne uklopi u okolinu i, što je još opasnije, sve to kod deteta može dovesti do težih duševnih smetnji. Veštine emotivne inteligencije stiču se u procesu odgoja deteta. Psiholozi preporučuju da s detetom razgovaramo o njegovim emocijama jer će tako lakše razumjeti osećaje drugih, a istovremeno će saznati šta se događa sa njim. Decu valja pohvaliti, s tim da je pohvala primerena kada je dete zaista zaslužuje, jer se trudilo, bilo uporno i sl. Nije nužno da je taj njegov trud krunisan rezultatom, ali ako znamo da je u to uistinu uložilo dosta truda, nije naodmet da ga pohvalimo. Isto tako ni decu koja su ranjiva i osećajnija ne treba zbog toga još više čuvati. Detetu treba disciplina, dosednost, lična sloboda, mogućnost izbora, naravno u sklopu društveno prihvaćenih normi... I za dete, kao i za odrasle, važi da može biti slobodno sve dok ne ugrožava slobodu nekog drugoga. Roditelji trebaju pažljivo birati emisije ili crtane filmove koje deca gledaju na televiziji, ali i ograničiti vreme gledanja televizije. Naime, dugotrajno sjedenje pred TV-om onemogućava detetu razvoj društvenih i emotivnih veština. Kad učimo dete kako se treba brinuti za druge, nije dovoljno da im o tome samo govorimo, nego se moraju aktivno uključiti, npr. u razne organizacije, društva, pomoć starijima, zaštita životinja... Ponajpre morate biti svjesni da ste upravo vi detetu prvi uzor za sve o čemu ga učite i da deca ne razumiju da katkad možemo napraviti grešku, a drugi put ne, jer na taj način dovodite u pitanje kredibilitet vaših pravila. Poštenje i poverenje pri odgoju itekako su važni. Nina Mav-Hrovat, vaspitačica