Letnji dani su pravo vreme za odlazak na piknik. Međutim, pre nego što spakujete ćebe i korpu sa namirnicama, dobro isplanirajte boravak u prirodi, kako vam ručak na travi ne bi ostao u ružnom sećanju.
Kada su temperature visoke, treba obratiti pažnju na higijenu, pripremanje i čuvanje hrane. Najbolje je da sve namirnice pre polaska operete, pošto čista voda nije uvek dostupna. Za održavanje čistoće ruku ponesite vlažne maramice i antibakterijski gel. Ukoliko sa sobom nosite i posuđe, spremite više tanjira i činija, da se ne bi dogodilo da jedete iz već upotrebljenog posuđa jer posude nemate čime da operete.
Gotova hrana ni u kom trenutku ne sme da dođeu dodir sa sirovim namirnicama. Ako planirate da na izletu pravite roštilj, meso morate da transportujete u ručnom frižideru ili rashladnoj torbi, zapakovano u zatvorenu kutiju, isto kao i sve druge osetljive namirnice. Piletinu i mleveno meso treba peći dok iz mesa ne prestanu da teku krvavi sokovi, a središnji deo ne sme da bude ružičast. Riba je pečena kada njen centralni deo pobeli. Jedino goveđušniclu možete da ostavite srednje pečenu, sa ružičastom sredinom.
Hrana koju nećete kuvati ili peći ne sme da se seče nožem kojim ste sekli meso. Voće i povrće, posebno ono koje je prskano ili je bilo u dodiru sa zemljom, kod kuće obavezno operite, čak i ako nameravate da ga oljuštite. Budite oprezni kada je reč o lubenicama i dinjama, na čijoj kori se često mogu pronaći salmonela i šigela, bakterije koje prilikom sečenja neopranih plodova lako prelaze u unutrašnjost ovog povrća.
Prilikom boravka u prirodi najlakše je pojesti sendvič pripremljen kod kuće. Izbegavajte da ih pravite od lako kvarljivih namirnica, kao što su majonez i sir. Najbezbednije je u njih staviti povrće i suhomesnate proizvode, kao što su pršuta, salama, slanina ili šunka.
Međutim, ne morate se držati ovog uobičajenog izletničkog jelovnika. U toplom danu prijaće vam i hladne supe od krastavca, graška ili paradajza, koje možete pripremiti pre polaska i transportovati u termosu ili plastičnoj boci i služiti ih iz običnih čaša. Ručak na travi možete zasladiti voćem, čokoladom ili kolačima bez krema, koji ne zahtevaju posebne uslove čuvanja.
Sirovu ili kuvanu hranu treba držati u frižideru, na temperaturi od četiri do pet stepeni. Ostatke pripremljenih jela treba što pre rashladiti – ukoliko ih u roku od dva sata ne stavite u frižider, bacite ih, kako ne biste doveli u opasnost zdravlje. Hrana prepuna bakterija najčešće se ne može prepoznati po mirisu, ukusu i boji, pa je oprez zbog toga neophodan. Simptomi trovanja mogu se pojaviti posle nekoliko sati ali i posle nedelju dana. Ako se posle upotrebe „sumnjivih” jela jave glavobolja, povraćanje, dijareja, groznica i grčevi u stomaku, obavezno potražite pomoć lekara.
No comments:
Post a Comment