Šta raditi sa dečijim strahom

• Vodite računa o tome da ste vi smireni i sigurni, ništa ne deluje toliko umirujuće na dete kao roditelj koji “zrači” mirom i razumevanjem.
  

• Slušajte! Podstaknite dete da govori o strahovima. Iako se dete možda još ne može u potpunosti izraziti i razgovor ne može potpuno rešiti strah, ipak dete učimo nešto važno: o osećanjima treba govoriti, to pomaže!
  

• Prihvatite njegove strahove! Ruganje ili negiranje strahova najčešće nimalo ne pomaže, a djete može i povrediti. Bolje je reći, npr.: “Znam da se bojiš biti sama u mraku, u mraku stvari izgledaju drugačije i to te plaši, no ja znam da ovde nema ničeg što bi bilo opasno i čega bi se trebala bojati.”

• Razvijte s detetom ritual prije spavanja i nastojte ga se pridržavati svake večeri. To može biti čitanje određene priče ili pjesme. Ponavljanje svakodnevnih “rituala” daje osećaj sigurnosti. Može pomoći i blago noćno svetlo (postoje razni oblici i boje). Može pomoći i ako ostavite vrata pritvorena, pustite laganu muziku ili stavite detetu u krevet omiljenu igračku…
  

• Kod nešto starije dece može se raditi s vizualizacijama, što je dobra prilika naučiti ih veštini koja im može dobro poslužiti kasnije u životu u brojnim situacijama.
  

• Dopustite im da budu “opsesivni”. Ponekad deca mogu imati potrebu stalno ponavljati priču o svojim strahovima, postavljati pitanja. Sve je to normalan način rada na osjećajima i izvire iz prirodne potrebe deteta da se reši straha.