Ne forsirajte decu!

Unazad nekoliko godina suocena sam sa cinjenicom da roditelji iz mog okruzenja stvarno previse forsiraju svoju decu u svemu. Idu na razne kurseve jezika, baleta, crtanja, plivanja, fudbala... Jednostavno su prezauzeta. Cak sto vise dobar deo njih forsira na ovaj nacin cak i decu koja nisu jos ni u skolu krenula. Po meni je to sve preterivanje jer deca nemaju vremena da budu deca i da uzivaju u svom detinjstvu. Preteranim zalaganjem da postignu sve sto mama i tata od njih ocekuju nemogu da nauce neke mnogo bitnije stvari.

Procitajte ovaj clanak i vidite na sta mislim:

Dugo je važila priča da djecu treba stimulisati što je moguće više, da što ih vi više forsirate, šaljete ih na najrazličitije aktivnosti, bolje će im u životu biti jer će više toga umjeti. Sad, za djecu jeste korisno da nauče što više, ali je pretjerano forsiranje kontraproduktivno.
Nije nikakva rjetkost da ambiciozna mama upiše dijete i u muzičku školu, i u baletsku, na dva jezika, sport... U principu, jeste dobro za dijete da nauči što više toga, i djeca, naročito ona inteligentna, jesu veoma radoznala, ali ih, ipak, ne treba preopterećivati.
Naročito je opasno preforsirati djecu u ranom uzrastu. Ukoliko ih izlažete suviše raznolikom okruženju, ukoliko pokušavate da ih naučite jako mnogo različitih stvari, vi im, istovremeno, neprestano stavljate do znanja koliko zapravo malo znaju, što i te kako može da bude demotivišuće za dijete.
Pored toga, pretjerana angažovanost na previše različitih strana ne dopušta djeci da se dosađuju - a djeci je, vjerovali ili ne, neophodno da se bar povremeno dosađuju, jer od toga postaju samostalnija i kreativnija. Ako su stalno zatrpana novim sadržajima koje moraju da savladaju, dolazi do prezasićenja, i dijete gubi interesovanje za bilo šta, a o porivu da pokuša da i samo nešto stvori, nema ni govora. Plus, ako im napravite tačnu satnicu kad će šta da rade, djeca nemaju priliku da nauče da sama organizuju sopstveno vrijeme. Njihov mozak će, sasvim moguće, pohraniti veliki broj podataka, ali će izrasti u osobu koja nije sposobna za samostalne projekte niti za stvaranje, već samo može da odradi ono što joj drugi zadaju.
Zato, ostavite djetetu dovoljno vremena da može i da se dosađuje. Podstičite njegova interesovanja, naravno, ali neka uvijek ima vremena i za igru i dosadu - a kad se na dosadu požali, nemojte mu vi uvijek nalaziti zanimaciju, već ga podstaknite da je nađe samo. Na taj način, vaš mališan izrašće u zdravu, jaku, samostalnu i kreativnu ličnost - u suštini mnogo korisnije za njega nego da bude fizički zdrava hodajuća enciklopedija koja svira i dva instrumenta i govori nekoliko jezika, a nema u sebi ni trunke samostalnosti ni kreativnosti.