Pitanje kritika i pohvala je večita dilema kod roditelja, ali i svih pedagoga. To nije samo pitanje kada uputiti pohvalu ili kritiku, već i na koji način. Da li se zadržati samo na rečima, ili i na poklonima, fizičkim kažnjavanjem i sl.
Važno je, kao i u svemu, imati mere i na prvom mestu - biti dosledan! Dete mora jasno da zna posledice svojih postupaka. Trudite se da ne grdite dete samo kad pogreši ili uradi nešto loše, a da pozitivne stvari podrazumevate (npr. kaznite dete za slabu, a ne prokomentarišete dobru ocenu). Vremenom, dete stiče utisak da se na njega obraća pažnja samo kada nešto loše uradi. Znači, uvek stavite do znanja detetu da ste primetili da je uradilo nešto dobro, da ste ponosni na njega. To će pozitivno uticati na njegovo samopouzdanje.
Fizičke kazne izbegavajte! Iako možda stvaraju trenutni efekat, uglavnom ne menjaju ponašanje na duge staze. Dete zapravo počinje da se ponaša na određeni način da bi izbeglo batine, a ne zato što je zaista usvojilo neki dobar obrazac ponašanja.
Nikada nemojte kritikovati celokupnu detetovu licčnost, već samo konkretan postupak (izbegavajte da kažete "ti si nedokazan, nevaljao, ništa ne radiš dobro...", već " ne volim kada razbacaš stvari okolo, a ja moram da sređujem za tobom").
Naravno, reakciju i komentar uvek prilagodite situaciji, da bi i samo dete moglo da uoči razliku između svojih postupaka.
I ne zaboravite da smo mi odrasli model ponašanja na koji se deca ugledaju.
Autor: Nevena Limić, psiholog
Izvor:
Udruženje Roditelj
No comments:
Post a Comment