Da plivanje bude uživanje

(Politika)

Plivanje je najlepši način da se opustite i rashladite u vreme letnjih vrućina. Da se ovo uživanje ne bi završilo kobno, potrebno je preduzeti mere predostrožnosti. Nikada ne treba precenjivati sopstvene mogućnosti – iskusni plivači zbog toga su često u većoj opasnosti od onih koji slabije plivaju, jer se odvažno otiskuju u dubinu, plivaju u vodama koje nedovoljno poznaju i veruju da imaju snage da preplivaju velike daljine.
Kod velikih napora može se dogoditi da plivača uhvati grč, koji najčešće zahvata mišiće listova, bedara ili ruku. U takvim situacijama najvažnije je ostati priseban, pošto strah i bol lako parališu i najiskusnije. Treba se što pre okrenuti na leđa i ispraviti ruku ili nogu kako bi se mišić istegnuo i polako se uputiti ka obali, ne naprežući deo tela koji je zahvatio grč.
Da bi boravak u vodi bio bezbedan, veoma je važno naučiti kako da se održite na vodi, što je najbolje učiniti u školi plivanja. Posebno je bitno paziti na mališane, čak i onda kada je profesionalni spasilac u blizini: spasioci, ma koliko dobri bili, ne mogu da vode računa o svim plivačima, a dovoljan je samo trenutak neopreznosti da se dogodi nesreća.
Nije isto da li se pliva u reci, jezeru, moru ili bazenu. Slana voda je gušća pa je u moru lakše održati se na površini, ali plivačima preti opasnost od morskih struja, visokih talasa, ali i morskih životinja, kao što su meduze ili ježevi. Kad stojite na samoj obali, nikada ne okrećite leđa vodi, jer vas talas može iznenada zapljusnuti, potopiti i ostaviti bez vazduha. Izbegavajte plivanje blizu dokova i stena, pošto vas talasi mogu baciti na njih i izazvati opasne povrede. Ako naiđete na jaku vodenu struju, ne pokušavajte da plivate uz nju, već sačekajte da njena jačina popusti, pa tek onda isplivajte. Slabiji plivači trebalo bi da izbegavaju upotrebu dušeka ili lopti na naduvavanje kao pomoć pri plivanju: ovakva pomagala mogu se izduvati ili iskliznuti, ostavljajući plivača daleko od obale. Uvek plivajte u društvu i izbegavajte preveliko naprezanje. Ako planirate da preplivate dužu deonicu, sigurnije je plivati paralelno sa obalom nego ka pučini.
Voda u rekama i jezerima obično je mutna, pa se u njoj ne mogu videti oštre stene ili trava koja se može obmotati oko nogu plivača, a opasnost, nažalost, često predstavlja i otpad koji se krije na dnu. Zato treba biti veoma oprezan i izbegavati plivanje na delovima koji nisu predviđeni za to. Najbolje je rashladiti se tamo gde postoji uređena plaža, a najbolje je ako na njoj ima i spasilaca. Delovi reke ili jezera koji su bezbedni za plivanje najčešće su obeleženi bovama ili ogradama i ne bi ih trebalo napuštati.
Ni rashlađivanje na bazenima nije sasvim bezbedno – opasno je plivati u blizini filtera i odvoda vode, jer se kosa ili uzice opreme za kupanje mogu zakačiti za njih i povući plivača pod vodu.