Polazak u vrtić ili školu jedan je od prelomnih događaja u životu, kad završava jedno i počinje drugo razdoblje
Prvi put u vrtiću
Polazak u jaslice i vrtić vrlo je važna promjena za dete i mi odrasli moramo mu pomoći da što bezbolnije prebrodi odvajanje od roditelja i privikne se na novu sredinu i osobe. Ovih nekoliko korisnih saveta i uputa namenjeno je roditeljima čija deca prvi put kreću u jaslice ili vrtić. Želja nam je pomoći roditeljima i deci u prevladavanju prvih koraka kako bismo zajednički doprineli što veselijem i sretnijem boravku dece u vrtiću.
Vrtić je predškolska ustanova u kojoj borave deca od navršene prve godine života do polaska u školu. Deca su prema dobi smeštena u grupe u kojima rade vaspitaci. Program rada prilagođen je uzrastu dece i njihovim razvojnim mogućnostima, a njegovo sprovodjenje pod stalnim je nadzorom stručnih saradnika vrtića (pedagog, psiholog, logoped). O celokupnoj organizaciji i radu vrtića, kao i o poboljšanju uslova za što kvalitetniji rad, brine se direktor. Na poslovima zdravstvene zaštite, prehrane i higijensko-sanitarnih uslova u kojima deca borave radi viša medicinska sestra. Zadatak stručnog tima vrtića, u kojem po potrebi ucestvuju određeni stručni radnici, je stalno unapređenje celokupnog procesa rada i stvaranja podsticajne i kreativne sredine koja pozitivno utiče na razvoj svakog deteta, istovremeno vodeći računa o njegovim psihofizičkim potrebama i mogućnostima. U vrtiću su zaposleni i ostali radnici, kao što su sekretar, računovodstveni radnici, ekonomisti, spremačice, kuvarice i cuvari.
Za ili protiv - Vrlo često, ako je posredi jako osetljivo dete, stručnjaci će predložiti da ostane još neko vreme kod kuće i, ako je ikako moguće, savet bi trebalo svakako prihvatiti. Naime, boravak deteta u kolektivu donosi veću mogućnost obolevanja, naprimer od kapljičnih infekcija ili dečjih i ostalih zaraznih bolesti, o čemu je roditelj sigurno razgovarao s pedijatrom koji brine o zdravlju njegovog deteta.
Stvaranjem najboljih mogućih uslova za detetov boravak u kolektivu, predškolska ustanova, kao deo urbane sredine, sve više postaje dopuna porodicnom vaspitanju. Uticaji koji na bilo koji način mogu ugroziti zdravlje su brojni i sveprisutni, ali sigurno je da stvaranjem što boljih životnih uslova i preventivnim aktivnostima možemo smanjiti učestalost pojave bolesti te pojačati otpornost dečjeg organizma. Vrtić, kao dečja predškolska ustanova, svoj rad u potpunosti zasniva na zadovoljavanju detetovih potreba s ciljem poticanja i unaprjeđivanja psihofizičkog i emocionalnog razvoja.
Kako pripremiti dete - U samom početku važno je ne pokušavati menjati detetove navike. Ne treba ga, naprimer, pod svaku cenu, zato što kreće u vrtić, odvikavati od pelena. Ako dete ima flasicu, cuclu varalicu ili neki njemu drag predmet ili igračku koju stalno nosi sa sobom, nema razloga da to ne donese u vrtić. Važno je da se s detetom razgovara i stvara pozitivno mišljenje o vrtiću, igri, igračkama koje ga tamo čekaju, kao i prijateljima koje će upoznati. Naravno, razgovor treba prilagoditi uzrastu. Odlazak u šetnju u blizinu vrtića ili dolazak u dvorište vrtića može pozitivno uticati na clokupnu pripremu.
Prethodni zdravstveni pregled - Neugodniji deo za vaše dete, ali važan za njegov boravak u kolektivu, je zdravstveni pregled. Važno je upozoriti pedijatra na moguće specifične potrebe deteta i dogovoriti što bi bilo najbolje uraditi. Pre svega mislimo na različite alergijske reakcije (na antibiotike, hranu, ugrize, ubode), febrilne konvulzije (šta preduzeti ako se pojave), učestale infekcije i sl. Svi ti podaci od velike su važnosti, jer na taj način bolje upoznajemo vaše dete i njegove potrebe, kako bismo u svakom trenutku mogli pravvremeno, stručno i brzo reagovati. Važno je napomenuti i određene navike deteta kako bi bilo moguće s roditeljima uskladiti metode, načine i postupke delovanja na dobrobit deteta i njegovog sigurnog boravka u jaslicama i vrtiću. O svim detetovim navikama (s kojim se i dolazi u vrtić) treba razgovarati s jednim od stručnih radnika vrtića.
Nepoznata sredina - To je razdoblje u kojem se dete prvi put odvaja od roditelja, susreće nepoznate ljude u nepoznatoj sredini. Drugim rečima, puno je razloga za nesigurnost. Mi odrasli, vaspitaci i roditelji, moramo nastojati da prvi kontakti u vrtiću budu ispunjeni pažnjom, toplinom i međusobnim uvažavanjem, jer to kod deteta podstice osećaj sigurnosti. Svaki vaspitac školuje se za to zahtevno razdoblje dečjeg prilagodjavanja. U tome im pomaže i aktivno ucestvuje celi stručni tim, ali valja istaknuti i važnost aktivne saradnje roditelja. U toku prilagodjavanja roditelj bi trebao odvojiti deo vremena u kojem će se u potpunosti posvetiti svom malom polazniku u jaslice ili vrtić. Kako bi se što lakše, brže i bezbolnije prilagodilo na nove uslove, u početnom razdoblju prilagodjavanja dete bi trebalo u vrtiću boraviti kraće (do sat vremena), a kasnije se, u skladu sa njegovim reakcijama, vreme postupno produzava. Kraći boravak u grupi, boravak roditelja u grupi i zajednička igra i druženje imaju za cilj što uspešnije prilagodjavanje. O svim ostalim aspektima prilagodjavanja, kao i mogućim teškoćama, roditelj uvek može razgovarati s psihologom ili pedagogom vrtića.
Opremanje deteta - Za boravak u jaslicama/vrtiću trebalo bi odabrati dovoljno veliku i prostranu odjeću, od prirodnih materijala (flanel, pamuk). Važno je da je ima dovoljno zbog potrebe češćeg presvlacenja u toku odvikavanja od pelena ili igre. Dete se u toj odeći treba osećati ugodno i slobodno. Odeću s raznim zatvaračima, dugmadi ili vezicama, uske majice i pantalone treba ostaviti za neku drugu priliku, a za vrtić odabrati onu koju će dete moći lako skinuti i obuci (važno za izlazak u šetnju, korištenje toaleta, poslepodnevnog odmora). Dete treba oblaciti prema realnoj temperaturi i vremenskim uslovima, a ne prema kalendaru. Slojevito oblacenje (nekoliko tanjih majica umesto jedne debele) takođe je poželjno, jer tako omogućujemo detetu da skine suvišnu ili obuce dodatnu odeću.
Posebnu paznju treba obratiti obući. U neprilagođenoj obući detetovo stopalo izloženo je nepotrebnim opterećenjima, koja kasnije mogu dovesti do nepoželjnih posledica (npr. deformacije stopala). Obuću treba prilagoditi rastu noge tako da istvremeno bude praktična za izuvanje i obuvanje (papuče i patikice na čičak ili sa rajsfeslusom). Prihvaćanjem tih nekoliko saveta roditelj će pomoći svom detetu u svladavanju određenih zahteva koji će se pred njega postaviti, ali i učiniti prvi korak u sprječavanju nepoželjnih situacija i bolesti.
Programski zadaci vrtića - Osnovni zadatak svih vaspitno-obrazovnih radnika vrtića je nega, zaštita i vaspitno-obrazovni proces prilagođen potrebama dece, s uvažavanjem njegovih individualnih i posebnih potreba.
Nega i briga o telesnom rastu i razvoju - Predškolska ustanova posebnu paznju posvećuje zdravstvenoj zaštiti dece. Kroz odgovarajuće sadržaje iz zdravstvenog vaspitanja, već u najranijem uzrastu nastoji se uticati na razvijanje pozitivnih stavova prema zdravlju, prehrani, higijeni i svim činiocima koji posredno ili neposredno mogu uticati na detetov telesni razvoj. Praćenjem razvoja dece i primjenom dostupnih preventivnih mera (kontrola vakcinacije, antropološka merenja i dr.) mogu se na vreme uočiti određeni poremećaji i već u vrtiću učiniti prvi koraci u njihovom saniranju. Velika paznja posvećuje se i izboru namirnica kao i pripremi i energetskoj vrednosti obroka. Primerenim sadržajima vezanim uz prehranu nastoje se razvijati pozitivne navike kod dece. Tu je posebno važna saradnja sa roditeljima, jer u zavinosti od njihovog stava i razmišljanja umnogome zavisi uspješnost našeg delovanja.
Vaspitno-obrazovni rad - Vaspitno-obrazovni rad sprovodi se u skladu sa programskim usmerenjem odgoja i obrazovanja predškolske dece. Sve aktivnosti i sadržaji prilagođavaju se detetovim potrebama i razvojnim mogućnostima, tj. pedagoško-metodički su osmišljeni. To je bez sumnje posebno zahtevan i odgovoran zadatak vrtića te se kontinuirano unaprjeđuje i usavršava.
Od posebne je važnosti stalna saradnja s roditeljima, koja se sprovodi na nekoliko načina: roditeljski sastanci o određenom specifičnom problemu ili potrebi (planarni roditeljski sastanci za roditelje novoprimljene dece, za roditelje dece koja kreću u školu, za roditelje dece koja idu na letovanje ili zimovanje), zatim roditeljski sastanci koje planiraju i sprovode vaspitno-zdravstveni radnici po vaspitnim grupama, individualne konsultacije vaspitno-zdravstvenih radnika i roditelja, informacije i poruke preko oglasnih tabli, ankete i sl.
Bit će nam drago ako vam ovaj kratki pregled o vrtiću pomogne u boljem sagledavanju njegovog načina rada. Sa željom da usklađivanjem zajedničke saradnje podsticajno delujemo na celokupni detetov razvoj, samo možemo reći: „Dobro došli!”.
Psihološki aspekt pripreme za školu
Polazak u školu jedan je od prelomnih događaja u životu, kad završava jedno i počinje drugo razdoblje. Deca prema školi obično imaju pozitivan stav i očekivanja, i u tome ih svakako treba podržavati. Da bi takav stav zadržala i nakon prvih iskustava, važno je da se u školu upisuju dovoljno zrela i da raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za uspešno nošenje sa školskim obavezama.
Deca koja polaze neki oblik predškolskog vaspitanja (vrtić, igraonicu, malu školu), na sasvim prirodan način nauče mnoge važne veštine bitne za uspešan početak školovanja: u stanju su biti odvojeni od roditelja određeno vreme, znaju uspostaviti relativno uspešne i stabilne odnose s vršnjacima, izboriti se za sebe u uslovima grupe, komunicirati s drugim ljudima u koje stiču poverenje, znaju se postaviti na odgovarajući način u različitim socijalnim situacijama i sl. Sve su to vrlo značajne veštine potrebne za uspešno snalaženje u složenim socijalnim odnosima.
Osim navedenih sposobnosti, koje bismo mogli svrstati u socijalne veštine, bitne su i određene uže sposobnosti iz područja spoznajnog razvoja na koje se onda nadovezuju veštine i znanja koja deca kasnije uče u školi. To se pre svega odnosi na sposobnosti koje su u osnovi početnog pisanja i čitanja, a što je svakako najvažniji obrazovni segment na početku školovanja.
Grafomotoričke sposobnosti odgovorne su za "tehnički" aspekt pisanja, a perceptivne omogućavaju tačno uočavanje i interpretaciju uticaja iz okoline. Grafomotoričke sposobnosti uvežbavaju se aktivnostima koje zahtijevaju fine pokrete ruku, poput crtanja, slikanja, modeliranja i sl. Korisne su aktivnosti kod kojih se vežba držanje olovke, kontrola pritiska olovke, povlačenje crta različita oblika, dužine i smera, precrtavanje različitih likova, ucrtavanje, opcrtavanje i sl.
Iako vrlo važne, grafomotoričke sposobnosti nisu dovoljne za uspješno svladavanje pisanja. Da bi dete uspješno pisalo reči, mora razumjeti da se reči sastoje od glasova, tj. usvojiti još jednu važnu veštinu: sposobnost glasovne analize i sinteze. Glasovna analiza odnosi se na sposobnost rastavljanja reči na glasove od kojih se sastoji, a sinteza na sposobnost prepoznavanja reči na temelju sekvencijskog nizanja glasova koji je sačinjavaju. Ta sposobnost uvežbava se postupno i kroz igru: npr. od deteta se traži da navede kojim slovom (glasom) počinje neka reč, da navede što više reči koje počinju istim glasom, koje u sebi sadrže neki glas, koje završavaju nekim glasom, pa sve do toga da navede sve glasove koji sačinjavaju određenu reč ili da prepozna reč po pojedinim glasovima. U početku su to kratke reči, a kasnije sve duže. Ponekad je dobro umesto rastavljanja reči na glasove uvežbavati rastavljanje reči na slogove, što je deci ritmički bliže i jasnije (npr. ži-ra-fa), pa tek poslije preći na rastavljanje reči na pojedine glasove. Neka deca imaju s tim više problema, i kod njih je potrebno više vežbe, a ponekad treba zatražiti i stručnu pomoć.
Dobro je decu zainteresovati i za slova. Korisno je, iako nije nužno, da do polaska u školu dete zna barem donekle pisati i čitati velika stampana slova. Naravno, neka deca, koja su posebno zainteresovana, u tome će do početka nastave biti već prilično vešta.
Osnovne matematičke pojmove i operacije dobro je kroz igru uvežbati do stupnja da dete može uspešno baratati osnovnim pojmovima količine, procesom uspoređivanja, izjednačavanja, prebrojavanja elemenata, te da razume logiku osnovnih računskih operacija (sabiranja i oduzimanja).
Različitim aktivnostima i kroz igru može se delovati i na razvoj brojnih drugih sposobnosti koje su važne za kasnije uspešno snalaženje u školi. To se pre svega odnosi na različite perceptivne sposobnosti, poput tačnog uočavanja i prepoznavanja likova različitog stepena složenosti, uočavanja detalja, sličnosti i razlika među likovima, prepoznavanja i imenovanja boja, oblika, položaja u prostoru i sl.
Svaka komunikacija s detetom, od razgovora pa do pričanja priča, u sebi sadrži mogućnost produbljivanja njegovih verbalnih veština. Korisno je podsticati ga na namerno pamćenje određenih verbalnih sadržaja, poput brojalica ili pjesmica, tražiti od deteta da prepriča neki događaj ili priču, da pronalazi bitno i sl. Igrama koje su detetu zanimljive moguće je podsticati koncentraciju i istrajnost u određenoj aktivnosti.
Pre polaska u školu dete treba da savlada i određena praktična znanja, vještine i navikame koje mu pomažu u svakodnevnom životu (samostalnost u brizi za sebe, snalaženje u okolini, veštine u ophođenju s drugima i sl.). Važno je i da bude prema svojim mogućnostima na odgovarajući način informisano o stvarnosti, što podrazumijeva određeni fond znanja o različitim pojavama u okolini, prirodnim procesima, ljudima, živim bićima, stvarima, ljudskim delima i sl.
Posebno je važno poučiti ga snalaženju u saobracaju. Stepen osamostaljivanja u saobracaju treba uskladiti s detetovim mogućnostima, ali i s objektivnim stanjem i mogućim opasnostima.
Za dete je svakako korisno da upozna što više zanimljivosti uz svoje okoline, te da zajedno sa svojim najbližima aktivno ucestvuje u svom životu. U uslovima stimulativne okoline i odgovarajućem socijalnom okruženju deca, kao znatiželjna i aktivna bića, kroz aktivnosti i igru spontano usvajaju i uvežbavaju mnoge važne sposobnosti i veštine.
Namerno i ciljano uvežbavanje pojedinih vještina i sposobnosti, kad je to potrebno, treba sprovoditi u skladu s detetovim razvojnim mogućnostima, potrebama i željama, i svakako na način koji mu je zanimljiv i zabavan.
No comments:
Post a Comment