Dojenje je najbolji način ishrane za zdravlje, rast i razvoj deteta. Majčino mleko je mnogo vrednije od bilo kojeg drugog proizvoda koji se daje kao zamena za majčino mleko. Ono sadrži uravnotežen odnos hranljivih materija i sastojaka za odbranu od infekcija, idealno pšrilagođen potrebama vašeg deteta. Beba koja je dojena dobija najvredniju hranu i koja joj najviše odgovara. Zato, ne čudo što se u celom svetu posebna pažnja poklanja promociji i podršci dojenja. Ovo su neka od najčešćih potanja vezana za dojenje koje mlade majke postavljaju pedijatrima:
Da li je veštačko mleko za bebe podjednako dobro kao i dojenje? Veštački proizvedena mleka za bebe (koja se još nazivaju i formula z aodojčad, zamena za majčino mleko) nikada ne mogu da se porede sa majčinim mlekom, čak i ako su napravljena uz pomoć najrazvijenijih naučnih metoda.
Šta ugrožava dojenje?
- Razdvajanje majke i bebe tokom boravka u porodilištu i kasnije,
- zakasneli prvi podoj,
- smanjivanje učestalosti podoja,
- pranje bradavica pre i posle podoja,
- ishrana po utvrđenom rasporedu,
- odvajanje bebe od dojke pre nego što se zasiti,
- davanje nekih drugih tečnosti pre prvog podoja,
- davanje dodatnih obroka ili veštačkog mleka.
Ova mleka ne sadrže sastojke koji služe za zaštitu od infekcija. Čak i ako bi proizvođač uspeo da prekopira ljudsko mleko, ono nikada ne može da bude dobro za svako dete, jer se majčino mleko menja u skladu sa potrebama deteta. Kolostrum, prvo majčino mleko koje je gusto i žuto deluje kao prva imunizacija i sadrži super dozu antitela i vitamina. Kolostrum pomaže pri eliminaciji prve stolice kod deteta. Kolostrum se menja u zrelo mleko prateći potrebe novorođenčeta. Majčino mleko staln prilagođava svoj sastav uzrastu deteta.
Da li svaka žena može da doji?
Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi ustaljeni običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje izgubi u velikoj meri. Pogrešne ideje su dospele čak i u medicinske udžbenike. Razdvajanje majke i beb eposle porođaja, ishrana po uvrđenoj šemi, davanje na flašicu veštačkog mleka, čajeva ili neke druge tečnosti, postali su ustaljena praksa koja j eneminovno dovela do poremećaja dojenja i smanjenja zaliha majčinog mleka.
Kada je bebama potrebno nešto više od majčinog mleka?
Kada beba napuni 6 meseci treba postepeno uvoditi čvrstu hranu, ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem. Vaše dete i dalje ne treba da pije zaslađene napitke ili čajeve. Ove tečnosti ne sadrže nikakve hranljive materije i uništavaju zube. Čaj smanjuje apsorbovanje gvožđa imože da dovede do anemije.
Da li bebe koje se doje manje obolevaju?
Da definitivno. Dojenje štiti od čestih infekcija, posebno proliva (dijareje) i bolesti respiratornih organa. Čak i u najboljim higijenskim uslovima bebe koje se hrane veštačkom hranom su 5 puta podložnije dijereji. Kada je poremećeno snabdevanje vodom i gorivom, infekcije se šire neerovatnom brzinom. Dojenje smanjuje mogućnost d abeba dobije infekciju urinarnog trakta, što može dovesti do bolesti bubrega ili ušnu infekciju koj amože dovesti do gubitka sluha.
Dojenje kao lek?
Dojenje sprečava razvoj bolesiti u kasnijem dobu. Dojenje umanjuje rizik razvoja dečijeg dijabetesa (šećerne bolesti). Dojenje na zahtev deteta može da odloži alergije kao što su astma ili ekcem. Deca koja su dojena imaju bolju inteligenciju. To jenaročito izraženo kod nedonoščadi koja su dobijala samo majčino mleko. Bebe koje su dojene imaju mnogo bolji imunitet.
Studije pokazuju da dojenje smanjuje mogućnost formiranja loših zuba, lošeg vida, nekih dečijih kancera, povišenog krvnog pritiska i nekih srčanih oboljenja kasnije u životu.
Neka proučavanja pokazuju da što duže žena doji svoje dete smanjuje se mogućnost za tumor na jajnicima i rak dojke u premenopauzi i za oboljenje kostiju (osteoporosis) i za prelome kuka u starosti. Majkama dijabetičarima je potrebno manje insulina za vreme dok doje svoje bebe.
2 comments:
Pozdrav svim dojiljama i onima koji ih podrzavaju
Dojenje ipak nije "in". Cesto nalazim razne clanke, forume, literaturu i sve vrste propagande o dojenju i blagodetima koje i majka i dete od toga imaju, ali i dalje mislim da je sve nekako sramezljivo...ili prosto nije komercijalno, pa je kao takvo i ostavljeno malo po strani. Tek toliko da se ne cuti.
Naime, ja sam majka dvoipogodisnjeg decaka koji jos uvek doji. Naravno, to je svedeno vise na mazenje i sladjenje posle vecere, nego sto predstavlja obrok, ali on je srecan. Medjutim, vec kada je napunio 5-6 meseci, stalno sam dobijala "dobronamerne" savete kako treba polako da izbacujem dojenje, sto zbog toga da beba moze da lakse predje na cvrstu hranu, sto zbog konacne slobode od ropstva zvanog dojenje. Saveti su stizali i od prijatelja i od lekara. Dozivela sam situaciju da su me zamolili da napustim jedan kafic, jer sam u basti tog kafica, gde sam sela sa sestrom da popijemo sok pose setnje u sred belog dana, htela da dojim dete...Isti kafic svakodnevno opsluzuje polugolu klijentelu, znaci nije zbog toga sto bi neko video parce mojih obnazenih grudi, nego je to valjda kao pojava degutantno. Dete je sa godinu dana krenulo u jaslice, gde sam dobila takve kritike zbog dojenja i insistiranje da to odmah prekinemo. Promenili smo jaslice. Kasnije sam cesto savetovana da nema nikakve svrhe da dalje nastavljamo sa dodjenjem, jer mleko nema nikavu funkciju posle godinu dana...bla, bla.
Nedavno smo dete vodili na pregled kod logopeda, s obzirom da jos ne prica (tek sada pocinje), gde su me i logoped i psiholog savetovali da odmah prestanem sa dojenjem, jer to detetu steti u emotivnom i psiholoskom smislu. Inace, dete jede sve, igra se i ponasa se normalno, osim sto voli da se pomazi sa mamom pre spavanja!?!
E, sad je pitanje sledece: kako to da mnogi lekari prihvataju dojenje kao normalnu i korisnu pojavu do otprilike 6. meseca, a posle toga mnogi preporucuju odbijanje. Ili da pitanje formulisem drugacije: iz kojih udzbenika uce i citaju takvi lekari (vaspitace i prepodobne savetodavce sada ne komentarisem), pa da dolaze do delimicno ili potpuno suprotnih zakljucaka o dojenju, suprotnih od onih sto podele neki mesec pre toga. Uvek pozdravim sve akcije koje idu u prilog popularizacije dojenja, ali malo vas sneveseli situacija kada u domu zdravlja, u kome sve vrvi od brosura o dojenju, dobijete drugaciji savet. Postoji li neki generalni stav o tome u institucijama, ili ide po principu za koga navijas?
Зашто не:)
Post a Comment