Poštovana,
Puno hvala na brzom odgovoru. Pokušaću da odgovorim na Vaša pitanja: Meni, laiku i nekom ko prvi put vidi tako malu bebu, nije loše napredovao. Rodio se sa 3800 gr. Kad smo izašli iz bolnice, imao je 3600. Na prvom lekarskom pregledu utvrdili su da ima 4250 gr. Tek 14.januara idemo na drugu kontrolu, pa nemogu dati trenutno tačnu informaciju. Merimo mi bebca kući, ali nemamo adekvatnu vagu. Danas smo ga izmerili. Oko 5400 gr. Prvo smo počeli jednom dnevno, tako što smo mu davali bebelac umesto jednog sisanja, da mi bi se grudi napunile mlekom, jer do poslepodneva nisam imala dovoljno. Davali smo mu 60ml. Sisa beba. Nedelju dana sam dojila samo u toku noći, i to jedno dojenje preko noći ili rano ujutru. Od prve kontrole dohranjujem posle svakog dojenja. Nisam ni primetila da sam posle nekog vremena jedva dojila a količina bebelaca po hranjenju popela se na 120 ml. Od 3. januara sam odlučila da se borim, i opet pokušavam da dojim pre bebelaca. Sad imam malo mleka, ali to nije dovoljno jer bebica i posle sisanja pojede 90, 120 ml. Kažete da se laktacija može pokrenuti prirodnim putem. Da li mi možete preporučiti neku metodu? (Pijem mamavit i dalje, hranim se najbolje što mogu, pijem dovoljno tečnosti i trudim se da prilegnem svako posle podne). Šta osim toga? Čitala sam u jednoj knjizi da čak i majke koje usvoje bebu, mogu postići da doje. Koje metode one koriste i da li bi mogla koristiti metode namenjene njima? I da li je bolje uzimati lekove neko vreme nego nemati mleka ili ga nemati dovoljno? Da li bi ti lekovi imali negativno delovanje samo na mene ili i na bebu? Puno Vam hvala.
Iskren pozdrav.
Elleonora.
Odgovor:
Odmaranjem grudi ste samo naneli stetu proizvodni mleka jer je vase telo to shvatilo kao signal da vam netreba mleko i pocelo je da smanuje jegovu kolicinu. Sto se tice nacina kako povratiti mleko evo nekoliko sveta:
Za uspješnu relaktaciju, WHO u svojim preporukama ističe važnost sledećeg: jaku majčinu želju za dojenjem, čestu stimulaciju bradavice, i podršku okoline.
Jedna od osnovnih stvari je naći podršku bliske osobe, tj. svoje porodice. Upoznati je sa svojom zeljom o relaktaciji i objasniti važnost i dobrobiti relaktacije. Pri tom nemoj računati na podršku šire okoline jer ćes je teško dobiti. Jedna ili nekoliko bliskih osoba svojom podrškom može učiniti puno za tebe i bebu.
Za vrijeme dok majka nije u mogućnosti dojiti bebu, zbog odvojenosti, bolesti ili bebine premale težine, majka bi se trebala izmlazati. I to što češće. To može biti svakih sat-dva, a najmanje 8 puta u 24 sata, uključujući i period noći. I podražaj dojke izdajanjem, rukama ili pumpicom, dobar je za lučenje prolaktina i održavanje proizvodnje mleka, iako je nešto manje efikasan od bebinog sisanja. Bebino sisanje je najbolji stimulans.
Izdojeno mleko bi se zbog svoje vrijednosti trebalo davati bebi. Postoje mnogi načini za to. Najčešće upotrebljavan način je uz pomoć flasice. No taj način je i najlošiji: beba njime zadovoljava svoje potrebe za sisanjem, a uči se lošoj tehnici sisanja s koje je kasnije teže prijeći na dojenje. Bolji načini su davanje mleka bebi iz šoljice, kasicicom, kapaljkom ili gumenom cevčicom pričvršćenom uz bradavicu.
U slučaju premale količine mleka, uz pouzdano znanje da beba normalno siše, beba mora dobivati dodatno adaptirano mlijeko. I u ovom slučaju je najmanje povoljan način sa flasicom, a najpovoljniji iz šoljice. Hranjenje iz šoljice zahteva malo spretnosti, no ne očekuje se da će taj način hranjenja trajati dugo, jer mu je cilj povratak dojenju. Ja sam koristila one stare soljice za kafu koje imaju gornju ivicu blago nagnutu ka van tako da sam najbolje mogla da vidim kada mleko ide u usta kod bebe a da se sto manje prosipa.
Da bi relaktacija uopće mogla započeti, potrebno je prvo ukloniti sve sto smeta dojenu: nikotin, hormonsku kontracepciju, dude varalice.
Osnovna stvar koju morate naučiti je pravilno postaviti bebu na dojku: da joj je bradavica i većina areole duboko u ustima, da su joj usne izvrnute prema van i jezik vidljiv između dojke i donje usne.
Dalje je dobro slediti uputstva:
- Treba povećati frekvenciju dojenja, koliko god često beba hoće dojiti. Najmanje 8 puta u 24 sata. Pospanu bebu bi trebalo buditi i animirati da češće doji. Pri tom se ne smije zaboraviti i na noćna dojenja, a zbog toga je praktično da beba i mama spavaju zajedno u krevetu. Osim praktičnosti, zajedničko spavanje je dobro i zato što se na taj način majka manje umara, nego kad se noću mora dizati iz kreveta da bi nahranila bebu.
- Ne smije se čekati da se dojke "napune" da bi se beba najela. U njima uvijek ima mlijeka za bebu, čak i kad izgledaju prazne. Štaviše, ako beba doji češće, ne samo da će se za koji dan povećati količina mlijeka, nego će i beba više dobivati na težini jer će pojesti više onog zadnjeg, hranjivijeg mleka.
- Dojiti bi trebalo pre nego beba jako ogladni, kad još ima dovoljno strpljenja pravilno prihvatiti dojku. Majka ne bi trebala ograničavati duzinu podoja, nego prepustiti bebi da odredi koliko će dojiti.
- Osim što podoji moraju biti češći, moraju i biti efikasniji. Kod malih beba koje nisu zainteresovane za dojenje, treba ih potaknuti razodijevanjem (u toploj prostoriji) i kontaktom koža-koža (WHO preporučuje ovo kao jedan od vrlo uspješnih poticaja da beba siše i da majčino tijelo adekvatno reagira), zajedničkim kupanjem, ljuljanjem ili nošenjem u nosiljci za vrijeme dojenja. Zgodan način za podsticanje bebe je nekoliko promjena strane (switch-nursing) za vrijeme jednog podoja, ali uz uslov da se jedna dojka sigurno isprazni do kraja. Drugi način za efikasniji podoj pospane bebe je da se, nakon što je dojila koliko je htjela, bebu digne, prošeće s njom, eventualno podrigne i zatim joj se ponovo ponudi dojka da nastavi sisati (double-nursing).
- Iako je u normalnim situacijama dovoljna samo jedna dojka, kad se želi povećati količina mlijeka, trebalo bi bebi ponuditi i drugu dojku nakon što je završila s prvom.
- Sve sisanje koje beba obavlja, mora biti na dojci. Umjesto da se bebi ponudi duda-varalica, treba joj se ponuditi dojka kad beba ima potrebu za sisanjem. Tako dojke dobivaju više impulsa za proizvodnju mlijeka. Ako je zbog premale količine mleka potrebno davati adaptirano mleko, zgodno ga je davati uz pomoć fleksibilne gumene cjevčice koja se stavi ili pričvrsti uz dojku, tako da beba sisanjem podražava bradavicu, a kroz cjevčicu iz bočice/posude uzima određenu količinu adaptiranog mlijeka. Pritiskom prsta na cjevčicu se može regulirati da tok mleka nije prejak. Nazalost nisam sigurna da li kod nas moze da se nadje u apotekama set za relaktaciju.
- Majka bi trebala piti dovoljno tecnosti. Ne previše, nego dovoljno: to je otprilike jedna čaša za vrijeme svakog dojenja. Ako majka mokri malo i ima tamnožutu boju mokraće, znači da uzima premalo tecnosti. Isto tako, poželjno je da majka nije ni na kakvoj ekstremnoj dijeti.
- Majka bi se trebala puno odmarati. To je pogotovo moguće ako često doji, na taj način je prisiljena često sjediti ili ležati s bebom. Osim dojenja, bilo bi dobro da majka nađe nešto što je psihički relaksira, bar nekoliko minuta dnevno.
Dodatak adaptiranog mlijeka kod relaktacije se ne bi smio naglo smanjiti, nego postupno. Najvažnije je da beba kroz cijeli proces dobiva dovoljno hranjivih sastojaka. WHO preporučuje da beba ukupno dnevno dobije 150 ml po kilogramu težine dnevno, adaptiranog i majčinog mleka zajedno. Tako nešto teško je mjeriti, jer nikad ne možete sa sigurnošću izmjeriti koliko je beba posisala iz dojke. Vaganje prije i poslije podoja zastarjela je, napuštena praksa jer ne daje tačne rezultate. Najbolji pokazatelj sama je beba: nakon što je pojela svo mleko koje je u majčinim dojkama, ako je u tom podoju još uvijek gladna, prihvatit će dohranu i pojesti koliko joj je potrebno. Neke bebe same pokazuju da im je potrebno manje dohrane time da odbijaju dohranu nakon dojenja. No nekim bebama je potrebno da majka sama smanji količinu adaptiranog mlijeka i to otprilike 30-50 ml ukupno u danu, svakih nekoliko dana (WHO). Time se podstiče beba na češće i duze dojenje, što je i potrebno za relaktaciju.
Ako je beba živahna i ima energije za druženje i radoznalo ispitivanje svijeta oko sebe, gotovo sigurno dobija dovoljno hrane.
Ukoliko ipak dajete bebi mleko flasicom a ne iz soljice neka rupica na cucli bude sto manja da bi se navikla na to da treba malo da se potrudi da dodje do dovoljne olicine mleka.
Vrijeme potrebno za relaktaciju razlikuje se od majke do majke, uz to ovisi i o stanju na početku relaktacije: koliko je vremena prošlo da ne dojite ili ako još uvijek dojite, kolika je trenutno proizvodnja mleka. To vrijeme može varirati od nekoliko dana do nekoliko tjedana. Teško je unaprijed ocijeniti koliko će trebati, zato se nemojte uzbuđivati ako ne ide prema planu, mleko može doći kasnije, ali uz vašu predanost, doći će sigurno.
Kad bebi u jednom podoju bude dovoljna jedna dojka, vjerojatno ste postigli potpunu relaktaciju. Pri tom se ne bi smjelo ocjenjivati prema vrlo kratkom razdoblju jer, npr. beba može trenutno prolaziti skok u razvoju i dojiti češće i na obe dojke, nego bi se trebalo gledati razdoblje od nekoliko dana.
No comments:
Post a Comment