Osim u poslednje vreme, kada su mnoge zene dovele pod sumnju svoju mogucnost da doje, majke su vekovima dojenjem hranile svoju decu u normalnim okolnostima pa i za vreme gladi i ratova i na taj nacin spasavale njihove zivote. Naravno da u sredinama gde preovladava hranjenje na flasicu i gde je smanjeno samopouzdanje zene da moze da doji, stavranje mleka je jos vise smanjeno u vanrednim situacijama. Oni koji su trebali da im pruze pomoc nisu shvatili da se nudenjem vestackog mleka i flasica unistava samopouzdanje majki, sto naravno kao posledicu ima i to da bebe skracenim podojima manje stimulisu lucenje mleka. Tako se samo uvecava rizik od mnogih bolesti.
Stres nema nikakvog uticaja na hormon koji luci mleko (prolaktin), ali moze da ima privremeni uticaj na hormon koji pomaze mleku da potece (oksitocin). Privremeno zaustavljanje ovog refleksa je koristan bioloski mehanizam koji sprecava da mleko samo potece (iscuri), i tako se izgubi u teskim trenucima.
Stres je uvek bio sastavni deo ljudskog zivota. Da je stres ugrozio (prekinuo) dojenje Ijudski rod se nikada ne bi razvijao. Zamislite situaciju iz praistorije kada su majke cesto bezale sa svojim detetom od divljih zivotinja. Za njih je bilo vrlo bitno da im mleko prestane teci (ne iscuri) dok trce. Ali cim bi majka sa svojim cedom stigla do sklonista mleko bi ponovo poteklo.
Mi znamo koji su znaci straha: suva usta, ubrzani rad srca, hladna stopala i drhtanje. Ovi znaci oslabe posle nekog vremena cak i ako se uzrok straha nastavi. Isto se desava sa oksitocinom: tok mleka moze prestati na kratko kada ste u bas velikom soku, ali i ako uzrok soka potraje, mleko ce teci sve dok prinosite svoju bebu da doji.
Sistem za lucenje mleka je vrlo izdrzljiv. Refleks lucenja oksitocina je jako osetljiv: moze da prestane privremeno, ali se jako brzo ponovo oslobada. Svima nam je potreban konfor i uteha za vreme stresnih situacija. Zamolite nekoga da vam nezno izmasira leda. Ovo moze da pomogne oslobadanju oksitocina, sto ce uz pomoc bebinog sisanja, biti dovoljan stimulans da mleko ponovo potece.
Kada dojite i vi i vase dete osecate neznost zbog bliskog kontakta. To vasoj bebi daje sigurnost i sprecava emocionalne i psihicke traume koje se mogu javiti u stresnim situacijama. Hormoni koji se aktiviraju tokom dojenja pomazu majkama da se osecaju mirnije i sigurnije.
Stres nema nikakvog uticaja na hormon koji luci mleko (prolaktin), ali moze da ima privremeni uticaj na hormon koji pomaze mleku da potece (oksitocin). Privremeno zaustavljanje ovog refleksa je koristan bioloski mehanizam koji sprecava da mleko samo potece (iscuri), i tako se izgubi u teskim trenucima.
Stres je uvek bio sastavni deo ljudskog zivota. Da je stres ugrozio (prekinuo) dojenje Ijudski rod se nikada ne bi razvijao. Zamislite situaciju iz praistorije kada su majke cesto bezale sa svojim detetom od divljih zivotinja. Za njih je bilo vrlo bitno da im mleko prestane teci (ne iscuri) dok trce. Ali cim bi majka sa svojim cedom stigla do sklonista mleko bi ponovo poteklo.
Mi znamo koji su znaci straha: suva usta, ubrzani rad srca, hladna stopala i drhtanje. Ovi znaci oslabe posle nekog vremena cak i ako se uzrok straha nastavi. Isto se desava sa oksitocinom: tok mleka moze prestati na kratko kada ste u bas velikom soku, ali i ako uzrok soka potraje, mleko ce teci sve dok prinosite svoju bebu da doji.
Sistem za lucenje mleka je vrlo izdrzljiv. Refleks lucenja oksitocina je jako osetljiv: moze da prestane privremeno, ali se jako brzo ponovo oslobada. Svima nam je potreban konfor i uteha za vreme stresnih situacija. Zamolite nekoga da vam nezno izmasira leda. Ovo moze da pomogne oslobadanju oksitocina, sto ce uz pomoc bebinog sisanja, biti dovoljan stimulans da mleko ponovo potece.
Kada dojite i vi i vase dete osecate neznost zbog bliskog kontakta. To vasoj bebi daje sigurnost i sprecava emocionalne i psihicke traume koje se mogu javiti u stresnim situacijama. Hormoni koji se aktiviraju tokom dojenja pomazu majkama da se osecaju mirnije i sigurnije.
No comments:
Post a Comment