SUNČANICA Nastradalog položiti u hladovinu, rastvori se odeća, na glavu se stavljaju hladni oblozi i poliva čitavo telo hladnom vodom. Glava oboljelog drži se što višlje i povremeno mu se daju male količine vode. OPEKOTINE Kad su opekotine blage prirode, na njih se stavljaju hladni oblozi ili se polivaju hladnom vodom. Crvena koža bez plikova poliva se fiziološkim rastvorom, maže se dermazinom, vazelinom ili antibiotskom kremom te prekrije čistom gazom. Ako se kod opekotina pojave plikovi, ne smeju se otvarati kako se ne bi inficirali. Treba se javiti lekaru. Ako su opekotine nastale od nekih hemiskih sredstava, pažljivo se vodom odstrane svi hemiski sastojci. Bolesnik pije mnoge vode. MEDUZA Otrov iz lovki meduza kod čovjeka izaziva bol sličnu opekotini, crvenilo kože ili plikove, osip i otoke. Ako se ne tretira, delovanje se može uporediti sa opekotinom, od čega još mesecima ostaje vidna promena pigmentacije pa čak i ožiljak. Otrov nekih vrsta može izazvati teškoće sa disanjem, povraćanje ili čak gubitak svesti. MJERE PRVE POMOĆI Nakon susreta s meduzom, treba po mogućnosti sačuvati mir i pažljivo otresti životinju te izaći iz vode. Ljudi koji pomažu pogođenom trebaju ga smiriti da se izbegne nepotrebno kretanje a time i dodatno utrljavanje žarnog otrova u telo. Mesto koje je bilo u dodiru s meduzom treba ispirati slanom vodom (nikako slatkom), kako bi se lovke isprale. Ne sme ih se nikako pokušati odstraniti golim prstima! Osim toga, kožu se ne smije trljati, jer bi se time izazvalo daljnje pucanje žarnih celija. Kad se odstrane sve lovke, treba deaktivirati preostale žarne čaure. U tu se svrhu preporučuje korištenje običnog sirceta. Treba ga sipati na pogođeno mesto i ostaviti da deluje. On će svojim osmotskim delovanjem sprečiti daljnje pucanje žarnih čaura. Ako nema pri ruci sirceta, može poslužiti urin ili limunov sok. U svakom slučaju, nikako ne koristiti slatku vodu ili alkohol. Od lekova treba koristiti antihistaminike, lokalno i na usta. MORSKI JEŽEVI Morski ježevi svrstavaju se takođe među otrovne životinje. U Jadranu ih ima više vrsta. Od njihovih dugih bodlji nastaje mehaničko ranjavanje, lomljenje, zaostajanje njihovih delova u rani i kasnije gnojenje. Na mjestima uboda dolazi do crvenila i oteklina. Da se spreči gnojenje od uboda ježeva, preporučuje se ozleđeno mesto namazati alkoholnim rastvorom. Ipak je dobro obratiti se i lekaru koji će povaditi komadiće polomljenih bodlji i prepisati antibiotsku kremu. TROVANJE HRANOM Simptomi trovanja javljaju se u opstem lošem osećanju, glavobolji, vrtoglavici, potrebi za povraćanjem, obilnom lučenju pljuvačke, grčevima u trbuhu, prolivu, smetnjama u disanju, drhtanju mišića i nesvestici. Znaci trovanja pojavljuju se nekoliko minuta do nekoliko sati nakon prodiranja otrova u organizam, što zavisi od toga koje je snage, te kojim je putem i u kojoj količini došao u organizam. dr.spec.ped. Dubravka Brekalo - Tomić |
Opasnosti na moru
Ознаке:
Sve na jednom mestu,
Zanimljivosti
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment