Kada i kako započeti sa čvrstom hranom?

(roditelj portal)
Veoma je važno izabrati pravi trenutak za uvođenje čvrste hrane. To ne treba učiniti ni prerano ni prekasno. Bebin sistem za varenje mora biti spreman za novu hranu. Dokazano je da do četvrtog meseca beba nema potrebne enzime pomoću kojih bi varila hranu. Pored toga, postoji i opasnost od pojave alergija zbog nezrelog digestivnog trakta, posebno ako u porodici postoje ovakva oboljenja. Takodje, postoji i rizik od gojaznosti.

Sa druge strane, ako se predugo čeka sa uvođenjem čvrste hrane može se desiti to da dete odbuja da uči žvakanje i gutanje hrane. Jednogodišnje dete će sigurno i manje biti otvoreno ka novim gastronomskim navikama.

Zbog svega ovoga se smatra da je sa dohranjivanjem najbolje početi između četvrtog i šestog meseca, jer se do tada zalihe gvožđa potroše, a samo mleko ne može da zadovolji sve potrebe deteta. Napredovanje deteta je pravi pokazatelj kada je vreme da se počne sa uvođenjem novih namirnica.

Neki signali koji mogu da vam pomognu u odluci i da vam ukažu da je beba spremna za dohranu:

• beba može da drži glavu uspravno
• nestao je refleks odbacivanja jezikom
• beba pokazuje interesovanje za hranu, viljuške, uzima hleb sa tanjira
• beba može da pokreće jezik gore-dole, napred-nazad
• beba može da uvuče donju usnu

Uvođenje čvrste hrane ne treba da bude opterećenje ni za bebu ni za mamu, ali sigurno zahteva strpljenje i višemesečno nastojanje da beba nauči i prihvati različite ukuse a sve to može da traje i do 18-tog meseca. Početak uzimanja druge hrane, osim mleka, je veliki događaj za bebu ne samo u prehrambenom smislu, već i ulazak u novi svet ukusa i mirisa, navikavanje na gustinu i tvrdoću hrane, postupno privikavanje na jelovnik odraslih.

Osnovna pravila:

• Uvodite novu hranu jednu po jednu da bi se dete naviklo na novi ukus.
• Napravite razmak od 4 do 5 dana između uvođenja nove vrste hrane kako biste mogli utvrditi uzrok moguće alergijske reakcije.
• Beba koja su već pokazala znake alergije ili čiji su roditelji alergični na hranu, dohrana mora biti sporija i opreznija.
• U početku dajte detetu vrlo male količine hrane (1-4 male kašičice) i polako povećavajte količinu hrane. Kapacitet želuca bebe starog između 4 i 6 mjeseci je 86-130 ml (17-26 malih kašičica).
• U hranu za bebe ne stavljate so, začine, ni šećera.
• Hranu u prvih šest meseci treba miksati, a kasnije samo malo izgnječiti ili seckati.
• Ako beba ne prima dovoljno mleka, mleko treba dodati u kašice od povrća, voća ili žitarica. Dnevna količina mleka u prvoj godini ne sme biti manja od 500 ml.
• Kašice se daju kašičicom, a tečna hrana iz čaše.
• Treba izbegavati stalno uzimanje zaslađenih sokova, naročito kod uspavljivanja. Sok se daje nakon obroka.

Kada je bebama potrebno nesto vise od majcinog mleka?

Kada beba napuni 6 meseci treba postepeno uvoditi cvrstu hranu , ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem do druge godine. Neke mame doje decu i duze od toga ali po mom skromnom misljenju sve posle druge godine je malo previse. Do tog uzrasta dete je vec dovoljno fizicki sazrelo da prihvata maltene svu hranu koju cela porodica konzumira. Sto se tice psiholoske strane i to bi trebalo da je vec prevazidjeno jer postoje i drugi vidovi pokazivanja ljubavi tako da nije potrebno da se dete "voli" kroz dojenje.
Kada vasa beba pocne da jede cvrstu hranu onda mozete da joj date i ohladenu prokuvanu vodu. U majcinom mleku ima dovoljno tecnosti ukoliko vam cista voda nije dostupna. Vase dete i dalje ne treba da pije zasladene napitke ili cajeve. Ove tecnosti ne sadrze nikakve hranljive materije i unistavaju zube. Caj smanjuje apsorbovanje gvozda i moze da dovede do anemije. Produzeno dojenje do druge godine zivota i kasnije moze da obezbedi trecinu energetskih i proteinskih potreba detetu, a takodje je i dobar izvor vrlo vaznih vitamina A i C i stiti od infekcija. Bolesna deca su u stanju da sisaju cak i kada odbijaju drugu hranu. Ovako dobijaju sve potrebne hranljive materije, ubrzava se njihov oporavak, a pruza im se i uteha.