Venčanje preče od porođaja

Uprkost snažnih kontrakcija i porođaja koji je počeo, Ema Loudon (36) iz mesta Ešingtona u Engleskoj po svaku cenu želela je da se venča sa Šonom Alumom (35).

Nevesta je odbila da se venčanje odloži, iako joj je vodenjak pukao nekoliko sati pre tog čina.

I pored jakih kontrakcija, venčanje je nastavljeno.

Nakon sklopnjenog braka, na sopstveno insistiranje Loudonova je ostala sa gostima, a potom je hitno prebačena u porodilište.

"Nakon pucanja vodenjaka, umalo da otkažemo venčanje. Međutim, bila sam apsolutno rešena da se venčam i postanem gospođa Alum pre nego što stigne beba", objasnila je ona.

Novorođenče teško 2 kilograma i 300 grama, došlo je na svet četiri nedelje ranije.

Novi skandal u porodici Spirs

Zaposleni u fotografskoj radnji iskopirali su slike Britnine sestre, i mogli bi da odgovaraju za kršenje federalnih zakona o pornografiji.

Džejmi Lin Spirs (17) i njen dečko Kejsi Oldridž (18) slikali su se digitalnim aparatom sa svojom ćerkicom Medi Brijen Oldridž. Kako pišu američki tabloidi, na nekima od slika, vidi se "tinejdž mama", kako doji bebu.

Njen dečko odneo je memorijsku karticu aparata u fotografsku radnju, kako bi razvio slike. Međutim, neko od zaposlenih napravio je kopije slika za sebe, verovatno u nameri da ih proda tabloidima.

Pored sramotnog ataka na privatnost, ta osoba izvršila je i federalni zločin - Džejmi Lin je maloletna, a slika njenih grudi tokom dojenja spada u kategoriju dečje pornografije. Američke vlasti pokrenule su istragu o celom slučaju.

(MONDO)

"Proizvođač" bezbednog mleka

(RTS)
Jedna Kineskinja, smislila je način da zaradi nakon problema koji je njenu zemlju zadesio zbog zaraženog mleka u prahu. Ponudila je svoje "majčino" mleko drugoj deci uz odgovarajuću novčanu nadoknadu.

Tridesetdvogodišnja Kineskinja Huang, kaže da ima više mleka nego što je njenom tromesečnom sinu potrebno, pa je odlučila da višak prodaje za 44 dolara dnevno.

Majka je dala oglas na Internetu, koji je izazvao pravu buru negodovanja, ali se ona zbog toga ne sekira mnogo.

"Muž me apsolutno podržava u tome", kaže ova preduzetnički nastrojena mama.

Četiri bebe umrle su od posledica trovanja zaraženim mlekom u prahu, a hiljade se razbolelo nakon što su pile mleko u kome je bila supstanca melamin, toksična supstanca koja se dodaje da bi se lažno prikazalo postojanje proteina.

Pod staklenim zvonom

Izvor: poslovna zena
Da li ste i vi jedan od roditelja koji se svakoga dana pita gde su granice razumne brige za bezbednost sopstvenog deteta, a gde počinje preterivanje i prezaštićenost? Jeste li na muci kada treba da odlučite sme li vaše klinče samo u park, u školu, u gradski prevoz? Neka vam za utehu bude činjenica da ovih roditeljskih iskušenja nije pošteđen niko, a da će vaše odluke, ma kakve one bile, uvek naići kako na odobravanje jednih, tako i na kritiku drugih. Ova tema u stalnoj je žiži interesovanja medija, naročito tokom poslednje decenije, otkako moderno društvo sve više počinje da liči na društvo paranoje.

Koliko je današnje društvo duboko uronjeno u strahove kada su u pitanju granice dečjih sloboda, pokazuje i slučaj njujorške novinarke Lenore Škenazi, koja je nedavno podigla mnogo medijske prašine objavivši članak o tome kako je svog devetogodišnjeg sina pustila da se sam vozi metroom. „Iziju sam dala voznu kartu, dvadeset dolara, mapu podzemne železnice i sitninu za telefon. Verovala sam svom sinu da će umeti da se popne na pravi voz i da izađe na pravoj stanici. Verovala sam i da će, u sličaju da se ne snađe, umeti da upita nekog stranca za pomoć. A verovala sam i da taj stranac neće odmah posmisliti: „Hej, hajde da zlostavljam ovog dečaka!“, izjavila je ona u jednom od nebrojenih intervjua koji su usledili. Iako se Izi odlično snašao, i prezadovoljan je sopstvenom samostalnosću, Škenazijeva je od strane mnogih momentalno proglašena „najgorom mamom na svetu“, pa čak i zlostavljačicom sopstvenog deteta.

Međutim, mada su mediji i roditeljska udruženja pokušali da je stave pod unakrsnu vatru, Škenazijeva je brzo uvidela da, i pored toga što je mnogo onih koji je osuđuju, postoji i ogroman broj ljudi koji odobrava njenu odluku. Kao neko ko se usudio da prizna ono o čemu mnogi nemaju hrabrosti da progovore, ona iz celog sveta dobija pisma čitalaca-istomišljenika, koji su izludeli od stalnog pritiska uspaničene okoline koja ih primorava da svoju decu drže pod staklenim zvonom. Iako smatraju da njihova deca uveliko smeju i mogu da budu mnogo samostalnija nego što jesu, prinuđeni su da ih preterano štite, upravo da ne bi zaradili grdnje komšiluka, slučajnih prolaznika ili nadležnih.

Pitate se zbog čega se danas čak i potpuni stranci osećaju dužnim da vam popuju o bezbednosti vaše sopstvene dece? Škenazijeva smatra da je glavni krivac – zatrpanost medija strašnim pričama o zločinima i nesrećama koje se dešavaju najmlađima. Iako je, na primer, Njujork danas daleko bezbedniji grad nego ikada tokom proteklih pet decenija, ljudi su pod stalnim utiskom zastrašujućih novinskih naslova, koji, zarad privlačenja čitalaca šokantnim sadržajima, u prvi plan stavljaju priče o zlostavljanoj, otetoj i ubijenoj deci, šireći neopravdanu histeriju. Statistike zapravo pokazuju da su slučajevi seksualnog zlostavljanja veoma retki, čak i ređi nego ranije – šanse za takvo nešto su jedan prema milion – ali to ne sprečava ljude danas da u svakom drugom prolazniku vide potencijalnog silovatelja i ubicu. Najzad, svako drugo lice sa naslovnice to jeste. U Britaniji, paranoja je još izraženija – svako ko radi ili volontira sa decom danas mora imati proveren policijski dosije – od božićnjeg Deda Mraza pa do roditelja koji pomažu pri školi ili baka koje poslužuju na rođendanu unucima u igraonici.

Takođe, osim gubitka vere u druge ljude, kao i u svoju decu, današnje roditelje karakteriše i veliki gubitak poverenja u sopstvenu sposobnost da decu pripreme za iskušenja koja su, u svojoj mladosti, sami prirodno prevazišli. Kako je primetio Kristofer Laš u svojoj knjizi „Opkoljena porodica“ (The Family Besieged), savremeni roditelji izgubili su veru u autoritet nad sopstvenom decom, a društvo u celini izgubilo je želju da veruje roditeljskoj kompetentnosti kada je u pitanju socijalizacija dece, što je sve zajedno rezultiralo invazijom socijalnog inženjeringa na tradicionalni porodični život.

Odrastanje u četiri zida

Tužna posledica nestanka poverenja među odraslim stanovnicima današnjih otuđenih zajednica, jeste okončanje nekadašnje ere dečje samostalnosti. Mnogi današnji roditelji sa nostalgijom se sećaju svojih detinjstava, i vremena kada pojam „seksualnog predatora“ još nije bio ušao u javnu svest. Roditelji bi mlađariju obično „izbacili“ iz kuće odmah posle doručka, poručivši im da se ne vraćaju do ručka. Deca su se slobodno kretala po svom komšiluku, pentrala uz telefonske stubove, preskakala zidove, zavlačila se u mračne podrume. Prihvatala su slatkiše koje su im kupovale bakice iz susedstva. No, iako su svesni koliko su takva iskustva njima bila dragocena, oni sami ipak se ne usuđuju da takve slobode dozvole svojoj deci. A osnovna razlika jeste u tome što njihovi roditelji nisu svakoga dana zaplašivani jezivim slučajevima koji su se desili negde, nekome, iako su takvi slučajevi i tada postojali. Čak ih je bilo i više nego sad.

Kao posledica opšte proliferacije paranoje, deca u Americi danas odrastaju uglavnom u zatvorenim prostorima, igrajući igrice ili surfujući po internetu. Kada i izađu napolje, to se odvija na strogo organizovan način, kao trening ili takmičenje. Samo 6% američke dece bejzbol danas igra „na svoju ruku“, tj. van škole ili kluba. Pored grupnih sportova, i vožnja bicikla, plivanje i pecanje sve više izumiru - u poslednjih deset godina opali su za jednu trećinu. Prodaja bicikala samo od 2000. do 2004. opala je za 21%, a bazeni se sve brže zatvaraju širom SAD-a.

Kako bi pružila podršku drugima koji se osećaju kao ona, Škenazijeva je napravila blog pod nazivom Free Range Kids (Deca bez ograničenja), na kome brojni roditelji ostavljaju svoja iskustva i ideje koje mogu pomoći u borbi protiv paranoidnog roditeljstva, šireći stav da pružanje malo sloboda deci, ne znači isto što i njihovo zapostavljanje. Takođe, da prezaštićivanje dece vama možda može umiriti savest, ali će njima definitivno naškoditi, budući da je osamostaljivanje nužan i prirodan deo odrastanja.

Deca bez prava na igru

Fenomen prezaštićenog deteta nije aktuelan samo u Sjedinjenim državama. Situacija je slična i u Britaniji, gde je tokom poslednjih decenija zabeleženo drastično smanjenje trajanja dečjeg boravka na otvorenom prostoru, kao i igre bez roditeljskog nadzora. Sračunato je čak, da je areal na kome se današnje prosečno devetogodišnje dete može kretati samostalno, devet puta manji nego što je bio 1970. godine. Krivci za to, prema studijama, na prvom mestu su roditeljski strah od stranaca i saobraćaja. Oko 80% roditelja veruje da današnja deca odrastaju u mnogo nesigurnijem okruženju nego ranije. Međutim, uprkos tom vladajućem utisku, čini se da deca zapravo nikada nisu bila sigurnija nego što su sada – bezbednost dece danas je na mnogo višem nivou nego, na primer, 1970: ekstremni slučajevi kao što su otmice i ubistva, otprilike su iste učestalosti kao i pre pedeset godina, dok je broj su saobraćajnih nesreća sa dečjim žrtvama prepolovljen. I pored toga, pritisak povodom pitanja dečje bezbednosti stalno raste. Uticajni „Britanski medicinski žurnal“, na primer, pre nekoliko godina je u potpunosti zabranio upotrebu reči „nesreća“, budući da je prevladalo mišnjenje da se svaki neželjeni događaj može i mora izbeći, te da uvek postoji neko ko je za to odgovoran. Slučajne povrede koje ni Supermen ne bi mogao da spreči, pretvaraju se tako u „roditeljski nemar“, pa postaje, na primer, sasvim normalno da mame daju prvi zalogaj čvrste hrane svojoj bebi u prisustvu lekara zbog opasnosti od gušenja, sve češće se mogu videti tek prohodala deca kako nose kacige, a jedna trećina američkih đaka u školu ne polazi bez antibakterijskog gela.

Predškolske ustanove i škole postaju dežurni krivci za sve što se desi dok su deca pod njihovim nadzorom – pa bio to i slučajni sudar glavama dvoje nepažljivih vršnjaka koji se igraju „šugice“. To ih, sa jedne strane, tera da budu krajnje odgovorni u svom poslu. Sa druge, takav pritisak tera ih da uvode neka radikalna rešenja, koja su u suštini mnogo štetnija po decu nego mogućnost povremenog zadobijanja čvoruge, a koja se obično svode na izbacivanje svih onih aktivnosti koje bi eventualno mogle da budu rizične, od baratanja ekserima na časovima tehničkog obrazovanja, pa do korišćenja tiganja na času domaćinstva. Odmori između časova sve više se provode sedeći u klupama – 40.000 američkih škola ukinulo je odmore između časova, i zamenilo ih aktivnostima poput „razgibavanja“ pod nadzorom nastavnika. Mnoge škole su u tom duhu čak potpuno zabranile dečje trčanje na igralištu, o izazovnijim stvarima da i ne govorimo. Jedna od najvećih državnih škola u Britaniji koja je nedavno sagrađena, ostavljena je u potpunosti bez igrališta, upravo iz razloga dečje bezbednosti.

Petljanje u dečja posla

Odrasli ne guše decu samo preteranom brigom o njihovoj fizičkoj bezbednosti. Psihički život mališana takođe je konstantno pod lupom, naročito onaj njegov segment koji bi trebalo da bude i najslobodniji – odnosi sa vršnjacima. U strahu da dete ne doživi neku vrstu traume ili neprijatnosti od strane druge dece, danas se uvode striktni kodeksi ponašanja među decom. Anti-nasilnička politika, koja se bazira na stalnom mešanju odraslih u sve dečje sukobe, pretvorila je roditelje i vaspitače u nadzornike i policajace koji se mešaju i kontrolišu sve sfere dečjeg društvenog života. Odrasli su uvereni da moraju uvek sprečiti svaki konflikt među decom, počev od običnog začikavanja, plaženja jezika i ruganja, pa do gurkanja i dečje tuče. Nema tih „dečjih posla“ koja nisu i roditeljska posla u savremenoj eri „intenzivnog roditeljstva“, „invazivnog roditeljstva“, „helikopter roditeljstva“ ili „hiper-roditeljstva“ kako ga sve nazivaju stručnjaci i mediji.

Nastavnici, sportski treneri i psiholozi ujedinjeni su u mišljenju da današnji roditelji ne mogu da podnesu da se njihova deca muče ili naiđu na odbijanje. Zbog toga uskaču u svaki aspekt dečjeg života i bune se zbog odluka u ocenjivanju, zbog toga što njihovo dete nije dobilo poziciju u fudbalskom timu koju je želelo, zbog nedostatka razumevanja vršnjaka za želje njihovog zlata. Ovog poslednjeg svestan je i svaki ovdašnji roditelj koji na igralištu stalno doživljava intervencije tipa: „Jao, jel može vaše dete da siđe sa ljuljaške, vidite da moje plače!“.

Kako beleži Hara Estroff Marano, američki psiholog, urednica časopisa „Psychology Today“ i autorka knjige „Nacija kilavaca: visoka cena invazivnog roditeljstva“ (A Nation of Wimps: The High Cost of Invasive Parenting), današnja deca odrastaju u „psihološkom stakleniku“. Roditelji idu čak dotle da traže od škola da se njihovoj deci odobri polaganje testova bez vremenskog limita zato što navodno pate od „teškoća sa Geštalt razmišljanjem“.

Kao rezultat isuviše kontrolisanih, takoreći dezinfikovanih međusobnih odnosa, deca danas odrastaju bez prilike da nauče kako da sami biju svoje bitke, a stalno mešanje odraslih poručuje im i da za takvo nešto uostalom nisu ni sposobni. Nenadzirana igra zapravo je od ključne važnosti za dečji emocionalni i socijalni razvoj. Ona pomaže da dete savlada društvena pravila, kao i da nauči da stvara svoja. Smanjenje učešća igre u detinjstvu, odražava se na našu sposobnost građenja odnosa sa ljudima kada odrastemo – kroz igru mi učimo da dajemo i uzimamo, da razumemo tuđa osećanja, da rešavamo konflikte – što je osnova svake veze, upozorava psiholog Bernardo Karduči (Bernardo J. Carducci) sa univerziteta Indijana.

Deci je neophodno da nauče da se samostalno nose sa rizicima i izazovima društvenog života – počev od najobičnije činjenice da ih niko neće voleti samo zato što postoje, kao što su verovatno navikli kod kuće, pa sve do neprijatnih susreta sa bezobraznim i zlonamernim osobama – upravo zato što će ih takve situacije pratiti čitavog života, a roditelji i vaspitači neće večno biti tu da rešavaju probleme umesto njih.

Iako svi, naravno, želimo da poštedmo svoju decu od bilo kakve vrste patnje, bilo da je u pitanju oderan lakat ili povređena sujeta, loša iskustva i neuspesi neophodan su deo procesa učenja i sazrevanja, pa bez njih deca ostaju potpuno nepripremljena za život koji ih čeka. „Staklenik“ roditeljstvo, gde su deca pod stalnim nadzorom i gde im se poklanja previše pažnje, smatra dečji psiholog David Anderegg, čini decu previše samosvesnom, i previše opreznom. „Ako svaki vaš crtež završi na frižideru vaših roditelja, vi nećete biti slobodni da se glupirate i pravite greške“, dodaje Andereg.

Izgubljeni u odrastanju

Ali, kada bi se trend suvišnog štićenja okončao zajedno sa detinjstvom, još bi bilo dobro. „Intenzivno roditeljstvo“, međutim, nastavlja se danas sve dok mamina i tatina čeda debelo ne zađu u tridesete. Na studijama, deca se javljaju roditeljima preko mobilnog nekoliko puta dnevno, izveštavaju šta su jeli, šta su učili. Sve normalnije postaje, kako vlasnik jedne njujoške pi-ar agencije primećuje – da roditelji upućuju žalbe šefovima zato što misle da njihova deca previše rade. A ako ste odlučili da primite nove radnike i zakazali razgovor sa kandidatima, takođe se nemojte iznenaditi ako se oni pojave u pratnji brižnih roditelja – najzad, u pitanju je traumatična situacija, i bilo bi zaista strašno da siroto dete stoji samo dok ga šibaju vetrovi tržišta radne snage.

Statistike pokazuju da je i čuveno rano osamostaljivanje dece, karakteristično za protestanske kulture Zapadne Evrope i Amerike, danas sve više stvar prošlosti. Umesto u ranim dvedesetim, deca danas napuštaju roditeljski dom skoro deceniju kasnije, sa tendencijom da se vrlo brzo vrate u toplo porodično gnezdo – skoro 30% mladih u Britaniji pripada ovoj „bumerang“ generaciji koja je spremna da uživanje u sopstevnoj nezavisnosti vrlo lako žrtvuje zarad maminih kolača i plaćenih računa, pa se samostalnog života odriču čim im posao dosadi i prestane da ih „ispunjava“ ili ih stan kakav mogu da priušte početničkom platom više ne zadovoljava konforom. Dvadesete godine života danas su čak prerasle u jednu posebnu etapu u odrastanju, pod nazivom „postadolescencija“, a prema klasičnim parametrima, samo 31% muškaraca i 46% žena danas se sa trideset godina može smatrati odraslim. To je više nego duplo manje u odnosu na 1960. godinu.

Projekat „dete“

Dakle, čini se da je ideja, da biti roditelj pre svega znači – podići nezavisno ljudsko biće, danas potpuno zaboravljena. Umesto da izlože sopstvenu decu životu, kako bi ona nizanjem uspona i padova izrasla u sposobne odrasle jedinke, roditelji danas očajnički pokušavaju da prekroje čitav svet po meri svojih čeda, ćineći im tako najgoru moguću uslugu. Ni roditelji, niti društvo, ne mogu svet večno da pridržavaju, kako ne bi pao na pleća sirotog potomstva.

Za početak, morali bismo da poradimo i na sebi samima – to što roditeljstvo shvatamo kao arenu za treniranje sopstvenog savršenstva a decu kao svoj najvažniji „projekat“ – činimo upravo zato što i sebe same shvatamo previše ozbiljno. Sa druge strane, prezaštićeno i hipernadzirano dete na početku može da deluje kao manja briga, ali zaštita jednog dana neminovno počne da pada. Kad-tad, vaš mališa zaboraviće svoju kacigu i antibakterijski gel – pa makar to bilo i u četrdesetoj – i ode vaše stakleno zvono u paramparčad.

Autor: Jovana Papan

Prehlade i virusi

Dječja otpornost dolazi sa vremenom Kao roditelj predškolskog djeteta, prolazite kroz period kada vam se čini da je dijete stalno prehlađeno. Za inače zdravo starije dijete uobičajeno je da "uhvati" od pet do osam prehlada svake godine. Za mlađe dijete čak i više. Za mnogu djecu to čini skoro jednu prehladu mjesečno. Kako dijete stari, stječe "repertoar" antitijela koja povećavaju imunitet na prehlade. Nakon šeste godine, dijete već može solidno odolijevati prehladama. Kako ulazi u odraslu dob, frekvencija prehlada obično staje na tri do pet godišnje. Nisu sve prehlade iste Dječje iskustvo prehlade razlikuje se od odraslih iz nekoliko razloga: Djeca više obolijevaju od prehlada Dječji simptomi prehlada mogu biti izraženiji Dječj eprehlade češće dovode do nekih drugih infekcija, kao što je npr. upala uha. "Prehlade su "ubačene" u prvi dio života," kaže Jay L. Hoecker, M.D., pedijatar specijalist za zarazne bolesti pri Klinici Mayo u SAD" i kada su djeca nagurana u vrtićima ili igraonicama, ne peru baš ruke koliko bi trebalo, pa to još više potiče širenje virusa. Kombinacija okolnosti daje pregršt prehlada." Više od 200 virusa prehlada Prehlade su poznate kao infekcije gornjeg respiratornog sustava. One mogu biti rezultat više od 200 različitih virusa, koji se obično dijele kako napadaju - prema godišnjim dobima. Jesen - Virus gripe Jesen i proljeće - prehlade i virusi tipa gripe Zima - RSV-upala dišnih puteva, corona virus i gripa Zima i ljeto - virusne upale grla Ljeto - enterovirus ili bolje poznati crijevni i želučani virusi. Simptomi prehlade variraju, ovisno o tipu prehlade. Za djecu predškolske dobi, tipični simtomi mogu uključivati upaljeno grlo, visoka temperatura, nemir, kihanje i curenje nosa, kašalj, glavobolju, bolne mišiće i smanjeni apetit. Ti simptomi različito traju. Naprimjer, visoka temperatura obično traje 1 do 3 dana. Curenje nosa i upaljeno grlo obično prolaze za tjedan do 10 dana. Kašljanje se može odupirati 2 do 3 tjedna i ta činjenica dovodi do toga da neki roditelji zaključuju kako je njihovo dijete "stalno bolesno". Djeca doslovno "uhvate" prehladu Kruže mnogi mitovi kako djeca zapravo obole od prehlade - na primjer, kad pokisnu, udišu hladni zrak ili ne spavaju dovoljno. Pa ipak, metafora "uhvatiti" prehladu, je iznenađujuće točna. Virusi prehlade mogu preživjeti na rukama nekoliko sati, a rukovanje je jedan način širenja infekcije. Kihanje i kašljanje je drugi način. Znajući to, zdravim razumom možete usporiti širenje virusa: Ohrabrujte djecu da što češće peru ruke. Držite mjesta gdje se najčešće hvata rukama u kuhinji i kupaoni čista, naročito ako je netko u obitelji prehlađen. Učite djecu da papirnate maramice bace odmah nakon upotrebe (jednokratne). Ako si možete priuštiti, tražite igraonice, vrtiće ili jaslice sa što manjim grupama. Liječenje ima naglasak na pažnji, a ne na lijeku Još nema lijeka za klasičnu prehladu. Također nema niti lijeka koji će ubrzati oporavljanje vašeg djeteta od prehlade. Antibiotici nemaju nikakvog utjecaja na virusne infekcije. Preparati koji liječe simptome prehlada nemaju efekta kod predškolske djece - i mogu imati nuspojave. U većini slučajeva, sve što možete učiniti je da dijete njegujete sa pažnjom, ohrabrujete ga da miruje i pazite da ne dođe do komplikacija. Evo nekoliko prijedloga: Pustite imunološki sistem da radi svoje. Ne dižite odmah paniku, ako vaše dijete ima malo višu temperaturu koja dolazi sa prehladom. Virusi prehlade vole "hladniji" okoliš. Podižući tjelesnu temperaturuza nekoliko stupnjeva, imunološki sistem vašeg djeteta pomaže stvaranju "neprijateljskog" okoliša za viruse. Na nesreću, povišena temperatura može dovesti do dehidracije i ponekad konvulzija (grčeva uzrokovanih visokom temperaturom). Takva stanja traže stručnu pomoć. Nemojte davati Aspirin djeci mlađoj od 16 godina. Kod djece, Aspirin može aktivirati Reyev sindrom - rijetku ali potencijalno smrtonosnu bolest koja oštećuje krv, jetru i mozak. Zbog brige oko Reyevog sindroma, Aspirin se vrlo rijetko daje djeci za snižavanje temperature. Održavajte nos čistim pomoću pumpice za čišćenje nosa. Koristite fiziološku otopinu za čišćenje i vlaženje nosa vaše bebe. Kod nas je možete kupiti u obliku raspršivača i vrlo je korisna za razrjeđivanje sluzi u nosu. Ukapate par kapi ili ušpricate fiziološku otopinu u jednu nosnicu i zatim odmah očistite istu nosnicu pumpicom. Ponovite postupak sa drugom nosnicom. Fiziološka otopina je sigurno rješenje i ne nadražuje sluznicu nosa, a za razliku od nekih kapi za nos koje nisu primjerene za djecu. Svakako se konzultirajte sa pedijatrom. Koristite drenažni položaj kod začepljenog nosa kod male djece do tri mjeseca. Dijete se potrbuške prebaci preko ruke, tako da glavom visi pod blagim kutem na dolje. Lagano se lupka po leđima od guze prema vratu, dok sluz ne izađe van, a najviše par minuta. Svakako se konzultirajte sa pedijatrom ili terenskom sestrom. Zovite pedijatra ili liječnika traje li prehlada duže od 14 dana. Pratite nema li dijete znakove upale uha ili pluća. Recite doktoru ako dijete ima bilo koji od navedenih simptoma: gubitak apetita, povraćanje ili bol u predjelu trbuha, stalna razdražljivost, neobična (ili stalna) pospanost, česte glavobolje, stalno plače, nemogućnost gutanja, upaljeno grlo, teškoće u disanju, bolovi u uhu ili kod uriniranja. Virus prehlade će se pojavljivati sve dok imunološki sistem vašeg djeteta ne stvori dovoljno antitijela da se izbori. To znači vrijeme, pažnja i nježna briga vaš je najjači saveznik u toj borbi.

Andzelina blizance doji istovremeno

(Blic)

Pre samo nekoliko dana objavljene su prve fotografije blizanaca Andželine Žoli i Breda Pita, a u intervjuu koji su dali magazinu „Hello“ tokom slikanja, Andželina je otkrila lepu stvar - da obe bebe doji istovremeno.

Iako većina holivudskih glumica nema običaj da doji svoje bebe već se brže-bolje bacaju na skidanje suvišnih kilograma, lepa Andželina zna da je majčino mleko najbolje za Noksa Leona i Vivijen Maršelin. Upitana kako joj uspeva da obe bebe hrani istovremeno, glumica je odgovorila: „Obe bebe imaju isti raspored. Jedu na svaka tri sata, a meni sve bolje polazi za rukom da ih oboje držim i hranim istovremeno, što je sjajno. Starija deca obično dođu kad ih nahranim, da ih pridrže i pomažu oko njihovog presvlačenja i kupanja“.
Dok se poznati glumački par navikava oko podele obaveza zbog dve bebe, u nekim tabloidima su se pojavile glasine da su Anđini i Bredovi blizanci začeti veštačkom oplodnjom, što je par odlučno demantovao.
- I mi smo bili veoma iznenađeni kada smo na ultrazvuku videli dve bebe. Međutim, u mojoj porodici to nije tako neobično, jer su moji baba i deda, kao i sestra imali blizance - objasnio je Bred.

Zivot pod staklenim zvonom sputava decu

(B92)

Roditelji koji preterano štite decu i sputavaju njihov avanturistički duh rizikuju da od njih naprave ljude koji nisu u stanju da izađu na kraj sa izazovima savremenog života.

Osvrćući se na rezultate jedne nove studije, list “Dejli telegraf” navodi da polovini britanske dece nije dozvoljeno da se penju na drveće, dok 17 odsto roditelja zabranjuje deci da se igraju "šuge", s obrazloženjem da je igra suviše opasna.

Roditelji veruju da su današnja deca izložena većim rizicima. Međutim, studija koju je naručila organizacija "Igraj se, Englesko", pokazuje da je istina potpuno suprotna u oba slučaja.

"Dejli telegraf" to ilustruje, između ostalog, podatkom da tri puta više dece završi u bolnici zbog pada iz kreveta nego sa drveta.

Saveti za tate

Dete menja život, podjednako mamama i tatama. Nisu više oni najvažniji, sad se cao život reorganizuje radi novog malog člana. Kako bi sve funkcionisalo, važno je da znate da se postavite i preživite prvih nekoliko meseci, kada je sve još novo i vama nepoznato. Nova uloga nije laka ni mamama ni tatama. Evo nekoliko saveta za novopečene očeve koji bi trebalo da im pomognu u toj novoj ulozi: Neka vam vreme provedeno s porodicom bude prioritet – Nakon nekoliko godina, kad pogledate unazad, neće vam biti žao što niste radili prekovremeno, nego što niste više vremena provodili s decom. Čak i ako ste gledali dete dok spava, dobro ste potrošili vreme. Kada vam bude teško, uvek se možete setiti te slike, koja će vas umiriti. Igrajte se s decom – Nema ništa lepše od dečjeg osmeha. Poigrajte se s mališanom i izgradite čvrstu vezu. Iskoristite vreme dok su bebe male da prošetate zajedno – Dok su deca mala, lakše je s njima izaći u šetnju nego kada počnu da trčkaraju okolo. Prošetajte s bebicom, to će prijati i njoj i vama. Budite vrlo strpljivi i razgovarajte s partnerkom – Porođaj može biti vrlo traumatičan, kao i ludovanje hormona nakon detetovog rođenja. Stoga imajte razumevanja za dragu. Ako vam sve to teško pada, prisetite se kako treba da budete još malo strpljivi jer će sve doći na svoje. Nastojte da se ne opteretite previše – Kada imate dete, broj obaveza u kući povećava se i sve traje duže nego obično, pa nećete stizati da obavite baš sve ako sebi natovarite i druge obaveze. Savetujte se sa stručnjakom – Ako imate neko medicinsko pitanje, pozovite pedijatra, ali nemojte paničiti. Bebe su svesnije situacije nego što vi mislite. Pričajte s drugim očevima o svojim iskustvima – Razgovor pomaže, a drugi će vas očevi s najbolje razumeti, jer su i sami u istoj situaciji. Pripazite na sebe – Pazite kako vozite, šta jedete i koje rizike preuzimate. Detetu ćete trebati još dugo, zato morate biti dugo zdravi i snažni. Vaša sreća i zdravlje najbolji su poklon za dete. Slušajte instinkte i intuiciju – Poslušajte savete drugih, čitajte knjige o roditeljstvu, ali imajte na umu da ste vi autoritet za dete. Niko ga ne poznaje bolje od partnerke i vas. Ponekad će biti trenutaka u kojima će vam biti veoma teško i kada ćete se sa setom prisećati onih dana kada ste mogli raditi šta god ste hteli. Izađite, duboko udahnite i setite se da vas kod kuće ipak čeka najveće blago. Sigurno ćete se srećni vratiti novim, slatkim brigama.

Nezamenljivo majcino mleko

(PRESS)

Pored toga što obezbeđuje idealnu hranu za pravilan rast i razvoj bebe, dojenje štiti žene od karcinoma dojki, jajnika i osteoporoze

s

Svaka žena može da ima dovoljno mleka ako nauči tehniku dojenja... Beba treba da ima pun obrok ne kraći od 15 ili 20 minuta

Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta i promoviše važnost i pozitivne učinke dojenja. Ovogodišnja tema inspirisana je Olimpijskim igrama i cilj joj je pružanje podrške majkama da ispune zlatne standarde u ishrani bebe. Đurđa Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", podseća koju su to zlatni standardi.

Ishrana dojilje Dojiljama se preporučuje uobičajena hrana koju jede i ostatak porodice. - Ništa ne treba jesti previše, potrebno je pet obroka i vode onoliko koliko je žena žedna. Ono što je važno jeste da žena ujutro pre nego što podoji bebu ili obavi druge poslove obilno doručkuje, a ne tek negde oko podneva kao što naše žene obično rade. Pušenje se ne preporučuje jer beba kroz mleko dobija sve otrove, a cigarete menjaju i ukus mleka. Ukoliko majka baš ne može da se odrekne cigareta, onda bi bilo poželjno da puši barem posle podoja. Alkohol i kafa su takođe nepoželjani, ali jedna do dve šolje kafe dnevno su dozvoljene - objašnjava Đurđa Kisin.

- Majčino mleko je idealna hrana i temelj za pravilan razvoj deteta. U prvih šest meseci u ishrani bebe trebalo bi da bude isključivo majčino mleko, a tek posle tog perioda nastavak dojenja u kombinaciji s drugom hranom prikladnom za bebin uzrast, do dve godine starosti i duže - kaže Kisin.

Kako ona kaže, žene bi svakako trebalo da se opredele da doje zato što su dojene bebe zdravije, lepše i pametnije.

- Zdravije su zato što majčino mleko sadrži faktore rasta, a bebe su zaštićene od mnogih bolesti, posebno u prvoj godini života. Bebe koje doje u tako visokom procentu ređe imaju prolive, akutne upale disajnih organa i srednjeg uha. Zaštićene su od gojaznosti, kao i od rane šećerne bolesti, imunije na alergije, upale bronhija i astmu. Takođe, u kasnijem dobu dojene bebe ređe imaju visok krvni pritisak i srčane probleme. Kod beba koje se hrane majčinim mlekom bolje se razvijaju mozak, creva, pluća i bubrezi, koji su nezreli u prvoj godini života. Faktori i hormoni rasta koji se nalaze samo u majčinom mleku pospešuju rast i razvoj. Dojene bebe su i pametnije jer obično imaju veći koeficijent inteligencije, a takođe je dokazano i da su stabilnije ličnosti. Smatramo da su bebe koje doje lepše jer im se pravilnije razvijaju lice i vilica i nemaju cirkularni karijes, tipačan za bebe koje se hrane veštačkom hranom. Takođe, nemaju ni deformitete vilice u odnosu na bebe koje se hrane na flašicu - objašnjava Kisin.

Ne odričite se dojenja Prema rečima Đurđe Kisin, procenat žena koje doje od 1994, kad je „Batut" počeo sa promovisanjem i podrškom dojiljma, porastao je. Na nacionalnom nivou on je tada bio samo 5,8 odsto, dok je danas 26 odsto. - Dojenje utiče i na zdravlje majke jer su žene koje doje u visokom procentu zaštićene od karcinoma dojke i jajnika, od osteoporoze, a pre i povrate težinu koju su imale pre trudnoće. Dojenje, osim što je dobrobit za porodicu, kao i društvo ono je i svojevrsna ekološka zaštita jer se štedi energija koja je potrebna za proizvodnju, transport i pripremu drugih oblika hrane. Od 4.300 sisara, samo su žene zanemarile taj dar prirode - kaže Kisin.

Ona napominje da sve majke mogu uspešno da doje, samo su im potrebne pomoć i podrška, kako za vreme trudnoće, tako i posle porođaja, a posebno u prvih meseca dana bebinog života.

- Retko koja majka ne može da doji i tada je potrebno da se posavetuje sa stručnjacima kako bi beba dobila najbolju moguću ishranu. Žene se najčešće plaše da li će imati dovoljno mleka. Svaka žena može da ima dovoljno mleka ako nauči tehniku dojenja, a bebe imaju pune obroke koji ne traju kraće od 15 ili 20 minuta. Beba bi trebalo da jede i ono prvo slatko mleko koje majke obično opisuju kao providnu vodenkastu tečnost, koje je veoma kvalitetno mleko. Beba treba da dobije i ono takozvano poslednje mleko, koje sadrži neophodne masti i belančevine. Majke veoma brinu i da li dete dobija dovoljno na težini. Bebe koje piju isključivo majčino mleko u proseku dobijaju od 500 grama do kilogram mesečno, iako je i tih pola kilograma dovoljno. S druge strane, bebe koje se hrane zamenama dobijaju više na težini, ali to nije kvalitet nego kvantitet - kaže Kisin, i dodaje da bi bebu trebalo podojiti na svaki njen zahtev, jer ona nije sat pa da se navije na svaka tri sata.

A. ERAKOVIĆ

Ne ostavljajte dete u kolima

(Kurir)

Za dete je jako opasno da čak i samo 30 minuta bude zaključano u automobilu. Svake godine širom sveta beleže se desetine slučajeva u kojima su deca baš na taj način umrla od toplotnog udara.
Istraživanja pokazuju da je, kad spoljna temperatura pređe 30 stepeni, temperatura u automobilu daleko viša, nekada čak i za 15 do 20 stepeni, s tim da najbrže raste u prvih 15 do 30 minuta. Deci nije pomoglo ni to što su prozori ostali otvoreni tri do četiri centimetra, kao ni to što je pre gašenja motora u automobilu bio uključen klima-uređaj. Zato, kud god da krenete, ni slučajno ne ostavljajte dete samo u automobilu.

Dojenje smanjuje smrtnost medju bebama

(B92)

Bebe koje majke doje svojim mlekom imaju tri puta veće šanse da prežive od ostalih, objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) povodom obeležavanja Svetske sedmice dojenja.

To znači da bi dnevno moglo da se od smrti spasi 3.500 novorođenčadi ukoliko bi sve bebe u svetu bile dojene majčinim mlekom tokom prvih meseci života, prenela su francuska elektronska glasila.

SZO je objavila i da dojenje beba majčinim mlekom, koje je samo dovoljno za bebu dok ne napuni šest meseci, poboljšava njihov odbrambeni sistem i čak bi moglo da smanji opasnost od prenošenja virusa HIV (side) s majke na dete.

Svetska sedmica dojenja majčinim mlekom, koja se obeležava od 1. do 7. avgusta, je prilika za SZO, UNICEF i lokalna udruženja da promovišu dojenje majčinim mlekom kao značajan način borbe protiv smrtnosti među decom.

SZO ističe da i nakon prvih šest meseci tokom kojih je samo dojenje dovoljan način ishrane beba, ono treba da se nastavi, u kombinaciji s drugim namirnicama i napicima i do druge godine života, pa čak i duže ukoliko kvalitet majčinog mleka to dozvoljava.

Majčino mleko prirodno najviše odgovara potrebama novorođenčeta tako da nema zamenu.

Ono obezbeđuje za dete hranljive sastojke, antitela, hormone, sastojke koji podstiču imunitet i druge antioksidanse koji su mu potrebni.

Majčino mleko smanjuje i pojavu dijareje, ali i oboljenja vezanih za uho grlo i nos, kao i respiratorni sistem, a bogato je i vitaminom A koji štiti oči i smanjuje opasnost od infekcija.

SZO je nezadovoljna time što se samo 35 odsto novorođenčadi u svetu tokom prva četiri meseca života doji toliko hranljivim majčinim mlekom.

U Africi, na primer, manje od četvrtine dece doje njihove majke, što je slab procenat u odnosu na preporuke SZO, čak i ako postoji tendencija rasta.

Počela Svetska nedelja dojenja

(24sata)
Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja afirmiše dojenje kao najprirodniji i najzdraviji izvor hrane za novorođenče...

U Tašmajdanskom parku juče je organizovan „najlepši zajednički ručak za bebe - majčino mleko” koji je okupio brojne mame i tate sa mališanima. Nekoliko mama na javnom mestu podojilo je svoje bebe i time je zvanično počela Svetska nedelja dojenja koja će trajati do 7. avgusta.

MLEKO - Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja afirmiše dojenje kao najprirodniji i najzdraviji izvor hrane za novorođenče.
- Akcija se već treći put organizuje kod nas sa ciljem da se podigne nivo svesti o tome koliko je zdravo dojiti dete. Majčino mleko ne može da bude loše i zbog toga apelujemo i na zdravstvo da poveća edukaciju njihovih zaposlenih kako bi i oni mogli da edukuju trudnice – kaže za „24 sata“ Bojana Selaković iz Udruženja „Roditelj“ koje je organizator akcije.
Prema njenim rečima, poslednjih godina situacija se poboljšala i sve više žena doji svoju decu, ali i statistika pokazuje da smo u zaostatku u odnosu na zemlje u regionu.
- U odnosu na pre tri godine kada smo prvi put organizovali ovu akciju, broj žena koje doje povećao, ali je ta brojka i dalje niska. Bitno je pružiti podršku dojiljama, i to prvo treba da uradi suprug, a zatim uža porodica, zdravstvo, poslodavac i radno okruženje koje mora da prihvati majku koja radi a doji dete i, na kraju, tu je država sa svojim propisima – dodaje Selaković.
Mame koje su juče na javnom mestu podojile decu odlučne su kada je dojenje u pitanju.
- Od samog početka sam znala da ću dojiti dete i smatram da je to nešto što prosto mora tako da bude – priča za naš list mama Tanja Lazor i dodaje da mnoge mame nisu informisane o tome koliko je važno dojiti dete i da se baš zbog toga odlučuju za veštačko mleko.
- Trebalo bi mnogo više da se priča o tome koliko je dojenje zdravo i ono što bih preporučila budućim mamama jeste da samo pitaju i traže pomoć i podršku – kaže Tanja Lazor.
Udruženje “Roditelj“ jučerašnjom akcijom apelovalo je na okolinu da je dojenje dece normalna stvar i uputilo poziv svim budućim mamama da se o dojenju informišu na vreme.

Svetska nedelja dojenja - Beograd

(Roditelj.org)

Tradicionalna manifestacija

NEDELJA 3. AVGUST
TAŠMAJDANSKI PARK
od 18h do 20h

Drage majke, buduće majke, roditelji i budući roditelji, pozivamo vas da dođete i budete deo jedinstvene manifestacije u našoj zemlji.

Udruženje RODITELJ se već treću godinu za redom priključuje obeležavanju Svetske nedelje dojenja koja se u internacionalnom terminu (1. – 7. avgusta) obeležava u više od 120 zemalja koje na ovaj način pružaju podršku majkama i budućim majkama.
I ove godine pokušaćemo da na jednom mestu okupimo što više majki koje doje i organizujemo najlepši zajednički „ručak” za bebe – majčino mleko!
Manifestacija je ove godine dobila zvaničnu podršku Ministarstva zdravlja.
Promoterka događaja je voditeljka i glumica Jelena Helc.

Generalni sponzor manifestacije je

ZLATIBOR VODA

voda koja diše

Akcijom želimo da afirmišemo dojenje kao najprirodniji i najzdraviji izvor hrane za novorođenče, da na vreme, još u trudnoći, informišemo buduće roditelje o dojenju, prednostima, tehnikama, naročito o načinu rešavanja eventualnih poteškoća. Takođe da majkama koje doje pružimo punu podršku u tome.
Sam događaj je prevashodno pozitivna promocija dojenja, i podrška majkama i budućim majkama, ali i javni apel na društvo da se dojenje na javnom mestu kao čin ishrane deteta prihvati kao najlepši prizor, tj. izađe iz tabu okvira u našoj zemlji.
Na samoj manifestaciji svi zainteresovani će moći da dobiju stručne savete, razmenjuju iskustva i sa drugim majkama i dobiju informativni materijal. Očekujemo da, kao i prethodnih godina ugostimo više od 100 majki sa bebama, još oko stotinjak roditelja i budućih roditelja koji podržavaju dojenje, i dvadesetak stručnjaka koji se zalažu za promociju prirodne ishrane.
I ove godine očekujemo podršku i mnogih javnih institucija: Domova zdravlja, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut", "Halo-bebe", ali i drugih institucija i organizacija koje su spremne da podrže i promovišu dojenje.

Svetska alijansa za zaštitu, promociju i podršku dojenja (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) ove godine ukazuje na značaj pružanja podrške majkama temom: Podrška majkama: do zlatne medalje! - povlačeći paralelu sa ovogodišnjim Olimpijskim igrama, a bavi se temom podrške dojenju koja je kod mnogih majki od presudnog značaja za početak i dužinu trajanja dojenja.

Od ove godine, naša zemlja se, sa ovom akcijom, pored 168 (trenutno) organizacija širom sveta, nalazi u kalendaru obeležavanja Svetske nedelje dojenja, na globalnom sajtu Svetske alijanse za promociju dojenja (WABA): http://www.worldbreastfeedingweek.org/worldwide.htm

Naučite dete organizovanosti

Za svoje dete osmislite rutinu i držite se nje Jedna od najboljih stvari koju deca mogu naučiti od svojih roditelja jeste da budu organizovana. Organizacija će ih naučiti da prvo rešavaju važne stvari, ući će u rutinu te će naučiti kako dobro iskoristiti svoje vreme. Za početak možete se okupiti, sesti kao porodica i zajednički otkriti šta izaziva najviše stresa u vašem domu. Najčešće se takve stvari mogu rešiti sa malo komunikacije i planom akcije. Time ćete smanjiti stresne situacije u kući. Vaše dete ne treba svaku sferu svog života imati detaljno isplanirano, no planiranjem nekih stvari kao što su pisanje domaćeg zadatka, bavljenje sportom i pomaganje po kući, vašem detetu možete mnogo olakšati. Jedan način kako da pomognete svom detetu da nauči biti organizovano jeste da mu pokažete kojim se stvarima treba prvo pozabaviti. To će ga naučiti da ceni svoje vreme i da rad dolazi pre igre. Osmislite rutinu i držite se nje. Naučite svoje dete da napravi svoju dnevnu rutinu time da mu odredite što mora uraditi kada se ujutro probudi. Primjer: 1. Pospremiti svoj krevet 2. Oprati zube i umiti se 3. Obući se 4. Pojesti doručak Vrlo je važno kada se jednom uspostave dnevne aktivnosti, da ih se pridržavate i vi i vaše dete. Nakon nekog vremena, vaše će dete shvatiti prednosti ove rutine. Kako bi podstakli detetovu dnevnu rutinu, razgovarajte s njim o uspehu i pozitivnim stvarima kojima je rutina pridonela. Pohvalite ga i nagradite za dobro obavljen posao. To će ga podstaknuti da i dalje to čini. Ostanite angažovani i uključeni u detetovu dnevnu rutinu. Razgovarajte s njim o tome. Obratite paznju na one stvari koje napreduju i pridonose boljem funkcioniranju cele porodice, ali pazite da niko, naravno ni vaše dete, ne bude preopterećeno.

Kako da se naviknu na naočare

(Blic)

Ako vaš mališan mora da nosi naočare, prilično je teško da ga nagovorite ga da ih redovno koristi. Nošenje naočara mora postati deo svakodnevne rutine, kao pranje zubi i oblačenje, objasnite mu.

Iz „Children’s Physician Networka“ nude predloge koji bi mogli da vam olakšaju uveravanje:

- Neka dete samo izabere okvir, a vi svakako recite da mu dobro pristaju.
- Na početku može da ih nosi i samo kratko, dok se ne navikne.
- Podstičite ga da nosi naočare posebno dok radi nešto u čemu uživa, na primer dok gleda crtani film ili lista omiljenu slikovnicu.
- Ne gnjavite ga zato što ne nosi naočare, već hvalite kad god ih stavi na nos.
- Nošenje naočara mora da postane deo svakodnevne rutine, kao pranje zuba i oblačenje, objasnite mu to.
- Spomenite sportiste, glumce, pevače ili članove porodice koji nose naočare.

Novost iz medicine: Porođaj koji manje boli od epidurala

(Blic)

Epiduralna anestezija dobila je još bezbolniju verziju. Novost je da se način regulisanja anestetika određuje prema svakoj porodilji zavisno od intenziteta njenog bola, poručuju singapurski lekari.

U porodilištu singapurske Bolnice za žene i decu (KKH) nedavno su uveli primenu epiduralne anestezije na nov način. Epiduralna anestezija postepeno je ubrizgavanje lokalnog anestetika porodilji kroz plastičnu cevčicu u prostor oko tvrde ovojnice leđne moždine, a svrha je da se umrtvi donji deo tela kod trudnica.

Novost koja se primenjuje u porodilištu bolnice KKH je da žene same kontrolišu količinu i intervale anestezije. Nova metoda epiduralne anestezije, tvrde lekari, bolja je jer neke žene kod kojih se primeni klasični oblik ponekad ipak mogu da osete snažne bolove.
Tokom klasične metode ženama se najpre daje injekcija s anestetikom, a zatim se u leđnu moždinu uvede cevčica koja povremeno, u tačno određenim intervalima pušta određenu dozu leka koji bi trebalo da smanji bolove. Problem je, tvrde lekari iz bolnice KKH, u tome što pacijentkinje, od trenutka kada se otpusti određena količina leka za ublažavanje bolova, treba da čekaju 10 minuta da ona deluje.
„Kad trpite jak bol, deset minuta je čitava večnost“, tvrdi profesor Aleks Sija, direktor Odseka za anesteziologiju u singapurskoj bolnici koji je osmislio prototip sprave zahvaljujući kojoj može da se nadgleda koliko je često trudnica pritisnula dugme kako bi pojačala dozu anestetika, a ta se doza prilagođava potrebama, prenosi agencija.
Prototip nove naprave koju je osmislio prof. Sija povezan je s pumpicom. Inženjeri firme „Nanyang Polytechic“ uspešno su napravili novu spravu koju su u istoj bolnici uspešno primenili i drugi lekari. Planira se postavljanje novih sprava u svim prostorijama za porođaje.

Istine i zablude o dojenju i odmoru na moru

Saveti koje bi trebalo da zna mlada mama pre odlaska na letovanje

Leto sa sobom nosi mnoge promene u načinu života. Možda se niste još kupali u moru otkad ste rodili ili niste još koristili kreme za sunčanje... Kako sve to utiče na dojenje?

Dojenje je prirodno i jednostavno. I leti. Nekoliko odgovora na uobičajena pitanja, poneka proba i vi i vaša beba bićete majstori dojenja i u letnjem okruženju.

Kupanje u moru
Ako se brinete da ćete smanjiti proizvodnju mleka zbog hladnoće mora, možete odmah da prestanete sa brigom. Proizvodnja mleka je uslovljena količinom koju vaša beba pojede, a ne spoljašnjim temperaturama. Nema nijednog sastojka u moru koji bi loše uticao na dojenje. Ako se kupate u čistom moru, nekim bebama će se možda čak i svideti slankasti ukus kad prihvate dojku. Ako im se ne sviđa, možete nakon plivanja da isperete bradavice običnom vodom.
Presvlačenje grudnjaka
Nakon kupanja obavezno promenite gornji deo kupaćeg, jer mokar sintetički grudnjak zadržava vlagu oko bradavice što pogoduje razvoju mlečca (sora). Ova gljivična infekcije može da se prenese i dublje u dojku i na bebina usta.

Dodatna tečnost
Bebama mlađim od šest meseci ne treba ništa osim majčinog mleka. Majčino mleko je na početku podoja vodenasto i može potpuno da utaži bebinu žeđ. Prema kraju podoja, mleko se menja u gušće i hranljivije, pa to mleko utažuje bebinu glad. Važno je pri tome da majka pije dovoljno tečnosti. Za starije bebe, koje uz dojenje jedu i kašice, potrebna je dodatna tečnost. (nije tacno, dovoljno je da se bebi nudi dojka cesto i obavezno posle obroka cvrste hrane)

Češće dojenje tokom leta
Bebe ne traže dojku samo kad su gladne. Leti je obično - vruće. Svi smo žedniji nego inače pa tako i bebe. Sem toga, bebe ne traže dojku samo kad su gladne i žedne nego i za utehu. Leto je doba kad se događaju razne promene, kad menjamo podneblje. U svom tom neredu koji mi odrasli bebi priuštimo, dok putujemo, idemo na plažu… dojka je jedino nepromenljivo i najsigurnije utočište u bebinom svetu. Kad je beba nervozna, najlakše ju je smiriti dojenjem. Zato nemojte da mislite da češće dojenje i kraći podoji vaše bebe nastaju zbog nekog problema. Slobodno dojite bebu kad god traži. Ona najbolje zna koju potrebu dojenjem može da zadovolji: glad, žeđ ili utehu. (Evo ovde je bas objasnjeno pravilno)

Intenzivno plivanje
Plivanje je savršena vežba kojom možete da sagorite mnoge kalorije, poboljšate cirkulaciju, smanjite stres… uživajte u plivanju! Ako primetite da možda previše gubite na težini usled intenzivnog svakodnevnog plivanja, a što nije dobro kod dojenja, pojačajte obroke, ali ne smanjujte plivanje. Uopšteno za vežbanje važi pravilo da bebu dojite pre vežbanja. Mleko nakon vežbanja može biti malo slankasto što se bebi možda neće svideti iako nije ni najmanje štetno za nju. (Prema istrazivanjima potrebno je imati bas jaku upalu misica da bi mlecna kiselina iz upaljenih misica presla iz misica u mleko i time uticala na njegov ukus. I pored toga mleko je i dalje dobro za vasu bebu jedino sto mu je ukus kao sto je vec receno blago slankasto) I vama će biti prijatnije ako dojite pre vežbanja jer će vam dojke biti mekše i lakše.

Kupanje u bazenu
U bazenu ima hlora u vrlo malim količinama. Ako vam se ne sviđa pomisao da će beba dojiti s dojke na kojoj ima hlorisane vode, isperite dojku s običnom vodom. To je dobro i zbog toga što hlor isušuje kožu. Ako su vam bradavice previše isušene od hlora, mažite ih lanolinskom kremom.

Ronjenje
Ako želite da ronite s bocama, možete, uz uslov da pijete dovoljno tečnosti. Dehidracija je jedan od glavnih faktora kod dekompresije. Nakon ronjenja se u mleko izluči mala količina kiseonika ali zbog toga se nije potrebno zabrinjavati.

Dojenje na plaži
Dojenje je prirodno i nema nikakvih razloga da vam bude neprijatno da dojite na plaži. Ako vam je smeštaj daleko od plaže, čemu otežavati bebi i sebi boravak na moru stalnim odlascima u kuću zbog dojenja? Naša preporuka je da dojite na plaži! Mnogim odraslima i doslovno svoj deci je lepo da vide majku koja doji dete. A za one ostale, niste vi ta koja treba da brine o njihovim predrasudama. Ono o čemu treba da brinete je dobrobit vašeg deteta a njen nepobitni deo je udovoljavanje bebine potrebe za vašim mlekom. Ako želite da budete diskretni, velika pamučna marama koju koristite kao pareo pružiće vam dovoljnu zaštitu.

Kreme za sunčanje
Sunčanje nema nikakvih štetnih dejstava na dojenje. Kod sunčanja treba uopšteno biti oprezan, kako za dojke tako i za sve ostale delove tela. Posebno bi trebalo da pripazite da bradavice i areola ne izgore na suncu jer je koža na tim predelima jako nežna pa bi u tom slučaju dojenje bilo bolno. Kreme za sunčanje ili samotamnjenje se slabo apsorbuju u krvotok pa tako i u mleko. Zato od njih nema opasnosti za dojenje. Ali kod nanošenja krema trebalo bi da izbegavate područje oko bradavice da beba ne bi pojela nešto kreme u dojenju ili da isperete to područje. Ne uzimajte beta karotena kao sredstva za pospešivanje tamnjenja.

Pametno pakovanje

Razmislite o ovome:

Većina sitnica koje nosite na put možda zaista i nije potrebna. Puna torba punjača, kozmetike i odeće kvari putovanje i stvara nepotreban stres

Odluka o tome šta poneti na putovanje različita je od osobe do osobe, ali svakako dobro razmislite za šta već unapred znate da vam neće zatrebati...

U hotelu ćete ionako dobiti šampon i sapun, ali ako baš morate da ponesete liniju koju koristite, odaberite šampon i regenerator u jednom. Cela artiljerija šminke neće vam biti potrebna. Dovoljno je poneti maskaru, kremu i sjaj za usta

Mobilni telefon, fotoaparat, „i-pod“ ili kamera podrazumevaju i celi niz baterija, adaptera i punjača. Razmislite dobro da li vam baš sve te stvari trebaju

Ako strahujete da će se neki od kozmetičkih proizvoda u koferu ili torbi otvoriti i proliti po odeći, stavite ih u plastičnu kesicu i strogo odvojite od oštrih predmeta

Nakit, dokumenta i vredne stvari spremite u ručni prtljag. Koferi se, iako u malom broju slučajeva, mogu izgubiti u transportu putujete li avionom

Putujete li na nedelju dana, ne nosite više od sedam kombinacija. Odeća i obuća neutralnih boja dobro se kombinuju i sasvim smo sigurni da vam je dovoljan par cipela na štiklu, par patika i par papuča

Trudnica na plazi

Tropske temperature svima teško padaju, a trudnice kojima je i inače vruće, bez obzira ne vreme, nervoznije su, sporije se kreću, otiču im stopala i znoje se - za dvoje. Razlog za to je što je temperatura žene koja je u blagoslovenom stanju nešto viša nego kod drugih ljudi, pre svega zbog delovanja hormona progesterona, a uticaja ima i povećana težina.

I pored toga što im drugo stanje zaista čini život znatno drugačijim, ginekolog Slobodanka Petković iz ordinacije "Pasterova“ kaže da trudnoća nije bolest i da za buduće mame važe slična pravila kao i za sve ostale.

"One moraju biti nešto pažljivije od ostalih zdravih i aktivnih osoba i da se ponašaju, recimo, kao stariji ljudi na visokim temperaturama. Mogu da rade sve što im prija, pa čak i da se sunčaju i kupaju, osim ako voda nije prljava" kaže doktorka za "Glas javnosti".

U trudnoći treba izbegavati odlazak u solarijum i upotrebu sredstava za samopotamnjivanje, jer još nema dovoljno saznanja kako oni utiču na majku i nerođeno dete.

Zbog izlaganja suncu i delovanja hormona, često se na koži trudnice pojavljuju pigmentacijske promene, najčešće na čelu i nosu. Mrlje se najčešće izgube posle porođaja, a dešava se i da se ne povuku.

Plivanje se često preporučuje trudnicama kao odlična letnja rekreacija, jer pored preko potrebnog rashlađivanja, rasterećuje kukove i zglobove.

Stavove nekih lekara da vrućina može ostaviti veoma loše posledice na razvoj bebe dok je još u stomaku i da može uticati na neurološki razvoj ploda, doktorka Petković jasno odbacuje.

"Beba je veoma dobro zaštićena u stomaku i na nju ne može uticati vrućina kojoj je majka izložena, osim ako se ona ne onesvesti i padne, što bi moglo da ostavi posledice na bebu. Sve drugo je netačno", tvrdi doktorka.

Prekomerno izlaganje suncu kod trudnica, kao uostalom i kod svih ostalih, može da dovede do sunčanice i toplotnog udara. Često se javljaju i toplotni grčevi. Zato je veoma važno unositi mnogo tečnosti i minerala, kako bi se smanjila mogućnost od dehidracije i podizanja telesne temperature, ali je neophodno i da kožu mažu kremama sa što višim zaštitnim faktorom.

Buduće mame mogu sebi da olakšaju letnje dane tako što će koristiti komotnu garderobu od prirodnih materijala "koji dišu“, a iz ormara izbaciti elastične majice i pantalone, jer one po pravilu imaju likru i druge veštačke tkanine. Naravno, preporučuje se odeća svetlih i pastelnih tonova.

Jedan od problema koji redovno "ide“ uz trudnoću, posebno u vreme žega, jeste i oticanje nogu i ruku. To može da se ublaži polusatnim ležanjem sa blago podignutim nogama. Ukoliko je moguće, i tokom noći bi bilo dobro pod nogama držati urolani peškir. U vreme vrućina buduće mame bi trebalo da nose pola ili ceo broj veću obuću, a prstenje, ukoliko im otiču i ruke, trebalo bi da skinu do porođaja.

(MONDO)

Majka - zongliranje flasicom i laptopom

Ustaje rano, sprema dete, pa sebe. Trči u obdanište. Zatim, trk na posao, gde valja pokazati i pamet i entuzijazam i inventivnost i spremnost za timski rad... Na kraju radnog dana izlazi, ostaljajući za sobom sve trzavice i neprijatne situacije. Opet brzo do obdaništa. Sa detetom kući, gde kuvanje ručka i pranje sudova treba da uklopi sa igrom sa detetom, kafom sa prijateljicama, odlaskom sa mužem u bioskop... Nekako uvek manjka vremena za knjigu, feniranje, odlazak kod kozmetičara. Prosečnog roditelja, mamu posebno, Dragana Soćanin, predsednica Udruženja "Roditelj" i mama trogodišnjeg Jovana, predstavlja kao veštog žonglera u cirkusu, koji žonglira po ceo dan potrebama i obavezama - dete, vrtić, škola, posao, briga oko kuće, hrane, kupovine... Tako je u porodicama sa oba roditelja, a kako li je tek samohranim roditeljima, nezaposlenima, majkama koje su dobile otkaz u trudnoći, pita se ona. "Majčinstvo predstavlja veliki izazov, i za zaposlene i za nezaposlene mame. Strašno je uvredljivo kada se kaže da nezaposlena majka 'ne radi ništa, odnosno 'sedi u kući'. U nekim drugim evropskim državama majka troje i više dece nije formalno zaposlena, ali dobija i platu i radni staž, jer je pred njom veliki posao", kaže Dragana. Nedavno je organizacija Save the children objavila istraživanje rađeno u 146 zemalja, u kome ispituje gde je to najlakše, a gde najteže biti majka. Samo Srbije, Crne Gore i BiH nema na listi, jer istraživači nisu uspeli da dobiju potrebne podatke iz ovih zemalja. Prvak sveta, po uslovima za materinstvo, je Švedska, a na dnu liste je Niger. Od bivših SFRJ republika najbolje je plasirana Slovenija, koja uopšte ne zaostaje za Velikom Britanijom ili Švajcarskom. Hrvatska je na 35. mestu. A da li je mamama u Srbiji danas lakše ili teže nego u nekim drugim vremenima? Starije mame, sada već bake, reći će kako su se u njihovo vreme pelene iskuvavale, deci pravilo slatko od šljiva, nije bilo veštačkog mleka za bebe, kašica koje su spremne za minut... Ali, nije se ni radilo do 17 sati i duže, nije se ostajalo bez posla tako lako... "Majka zakonski mora da se vrati na posao kada dete ima 11 meseci, a jaslice ga primaju tek kada napuni godinu", kaže predsednica "Roditelja". Roditelji moraju da kalkulišu sami, odmere sate provedene zarađujući za dete i vreme koje provode sa njim. Majci je, svakako teže, na njenim leđima je vaspitanje deteta, a neretko i celo domaćinstvo. Ona mora da gradi svoj odnos sa detetom, njegov odnos prema ostatku sveta, društvu, okruženju... Mora da bude prisutna dok raste. Nemoguće je da žena ima savršenu karijeru i bude idealna majka. Jedno uvek strada. Jer, ako hoće zdravo i srećno dete, mama mora naporno da radi na tome. "Važnije je kako provodite vreme sa decom nego koliko ga provodite. Ima domaćica koje su stalno zauzete, kao i da nisu tu, sa detetom. A dva ili tri sata u pravoj aktivnosti sa detetom bolja su, nego da ste celog dana kod kuće, a da ga ne primećujete. Zato mamama vikendi ne treba da prolaze u kuvanju i spremanju, nego sa porodicom, kod kuće ili napolju", kaže psiholog Lukrecija Vranješević. Najbolja mama je ona koja je zadovoljna sobom i svojim životom. To je žena koja vodi računa o sebi, ispuni neke svoje potrebe, koja je nasmejana i zadovoljna, nije mrzovoljna, besna i napeta. Ona deci može najviše da pruži. Kada uđu u kuću, roditelji treba da svu nervozu ostave ispred vrata. Ili, ako su jako ljuti, da to ispričaju detetu, koliko god da je malo, jer će ono onda znati da nije krivo za maminu ili tatinu nervozu, koju intuitivno uvek oseća. Mama je ta koja drži nož za oštricu, kaže poslovica. Ali, ne sme da se poseče. (MONDO)