h1n1 cinjenice

Cinjenice koje bi svi trebali da znamo.

Skinuto sa sajta svetske zdravstvene organizacije:

Sta ja mogu da uradim?

Updated 11 June 2009
Sta je sa koriscenjem maske? Sta WHO preporucuje?

Ako nisi bolestan nema potrebe da nosis masku.
Ukoliko si u kontaktu sa obolelom osobom (brines o njoj), mozes da nosis masku za vreme dok si u bliskom kontaktu sa bolesom osobom i bacite je posle kontakta. Takodje operite detaljno ruke posle kontakta.

Kada i kako se koristi maska?

Ukoliko ste bolesni a morate da putujete ili da budete u blizini drugih osoba, prekrite usta i nos maskom.

Najvaznije je da se maska koristi pravilno u svim situacijama. Nepravilna upotreba maske moze da dovede do sirenja infekcije.

Kako da znam da sam oboleo od gripa tipa A(H1N1)?

Bez adekvatne medicinske pomoci je jako tesko razlikovati sezonski grip od gripa tipa A(H1N1). Tipicni simptomi na koje treba obratiti paznju su slicni simptomima sezonskog gripa a to su: temperatura, kasalj, glavobolja, malaksalost, nadrazeno grlo i curenje nosa. Potvrdu o zarazenosti virusom gripa tipa A (h1n1) moze da vam da iskljucivo medicinsko osoblje.

Sta da radim ukoliko sumnjam da sam se razboleo?

Ukoliko se ne osecate dobro. imate visoku temperaturu, kasljete i boli vas grlo:

* ostanite kuci i nemojte da idete na posao, u skolu ili uopste u guzvu;
* odmarajte se i uzimajte dosta tecnosti;
* pokrijte usta i nos kada kasljete i kijate, a ukoliko koristite maramice pazite na koji nacin ih odlazete. Operite ruke odmah posle toga sa sapunom i vodom ili ih ocistite vlaznim maramicama na bazi alkohola;
* ukoliko nemate maramicu pri kijanju i kasljanju pokrite usta unutrasnjom stranom svog lakta;
* kada ste u blizini drugih koristite masku koja ce vam pomoci da ne sirite viruse ali se potrudite da je koristite pravilno;
* obavestite porodicu i prijatelje o vasem stanju i pokusajte da izbegnete kontakte sa drugim osobama;
* ukoliko je moguce kontaktirajte zdravstvenog radnika pre nego sto se uputite kod lekara da bi ustanovili da li je potrebno da dolazite na pregled ili ne.

Da li da koristim terapiju protiv virusa sada za svaki slucaj ako se razbolim?

Ne. Antivirusna terapija (oseltamivir ili zanamivir) se uzima samo ako vam to kaze vas lekar. Ne bi trebalo da kupujete i uzimate antivirusne lekove da bi sprecili pojavu ili se lecili protiv novog gripa na svoju ruku, bez recepta. Nemojte da nabavljate antivirusnu terapiju preko interneta.

Warning on purchase of antivirals without a prescription [pdf 35kb]

Sta je sa dojenjem? Da li da prestanem sa podojima ako sam bolesna?

Ne, osim ako vam to lekar ne kaze. Istrazivanja ostalih tipova gripa ukazuju da dojenje ima efekat zastite za bebu - ono prenosi bebi mamine celije koje se brane protiv infekcije i snizava rizik po bebino zdravlje. Dojenje pruza najbolju hranu za bebu i povecava faktore koji uticu na bebinu odbranu od bolesti.

Kada je potrebno da se potrazi medicinska pomoc?

Osoba koja ima problema sa plitkim disanjem, koje imaju problem sa disanjem uopste ili ako temperatura traje duze od tri dana. Roditelji malog deteta koje ima problema sa ubrzanim ili teskim disanjem, upornom temperaturom ili gubljenjem svesti treba odmah da se jave lekaru.

Kucna nega - odmarajte se, pijte dosta tecnosti, koristite lekove za bolove - ovo je dovoljno za oporavaku najvecem broju slucajeva. (Za decu i mladje osobe se preporucuje da uzimaju analgetike koji nisu na bazi aspirina zbog rizika od pojave Raye sindroma. )

Da li da idem na posao ako imam grip i osecam se dobro?

Ne. Bez obzira koji tip gripa imate (sezonski ili grip tipa A (h1n1)) potrebno je da ostanete kuci svo vreme dok imate simptome. Ovo je predostroznost kojom stitite svoje kolege i sve ostale iz vase okoline.

Mogu li da putujem?

Ukoliko se ne osecate dobro ili imate simptome gripa ne bi trebalo da putujete. Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu potrazite savet lekara.

Novost iz medicine: Porođaj koji manje boli od epidurala

(Blic)

Epiduralna anestezija dobila je još bezbolniju verziju. Novost je da se način regulisanja anestetika određuje prema svakoj porodilji zavisno od intenziteta njenog bola, poručuju singapurski lekari.

U porodilištu singapurske Bolnice za žene i decu (KKH) nedavno su uveli primenu epiduralne anestezije na nov način. Epiduralna anestezija postepeno je ubrizgavanje lokalnog anestetika porodilji kroz plastičnu cevčicu u prostor oko tvrde ovojnice leđne moždine, a svrha je da se umrtvi donji deo tela kod trudnica.

Novost koja se primenjuje u porodilištu bolnice KKH je da žene same kontrolišu količinu i intervale anestezije. Nova metoda epiduralne anestezije, tvrde lekari, bolja je jer neke žene kod kojih se primeni klasični oblik ponekad ipak mogu da osete snažne bolove.
Tokom klasične metode ženama se najpre daje injekcija s anestetikom, a zatim se u leđnu moždinu uvede cevčica koja povremeno, u tačno određenim intervalima pušta određenu dozu leka koji bi trebalo da smanji bolove. Problem je, tvrde lekari iz bolnice KKH, u tome što pacijentkinje, od trenutka kada se otpusti određena količina leka za ublažavanje bolova, treba da čekaju 10 minuta da ona deluje.
„Kad trpite jak bol, deset minuta je čitava večnost“, tvrdi profesor Aleks Sija, direktor Odseka za anesteziologiju u singapurskoj bolnici koji je osmislio prototip sprave zahvaljujući kojoj može da se nadgleda koliko je često trudnica pritisnula dugme kako bi pojačala dozu anestetika, a ta se doza prilagođava potrebama, prenosi agencija.
Prototip nove naprave koju je osmislio prof. Sija povezan je s pumpicom. Inženjeri firme „Nanyang Polytechic“ uspešno su napravili novu spravu koju su u istoj bolnici uspešno primenili i drugi lekari. Planira se postavljanje novih sprava u svim prostorijama za porođaje.

Trudnica na plazi

Tropske temperature svima teško padaju, a trudnice kojima je i inače vruće, bez obzira ne vreme, nervoznije su, sporije se kreću, otiču im stopala i znoje se - za dvoje. Razlog za to je što je temperatura žene koja je u blagoslovenom stanju nešto viša nego kod drugih ljudi, pre svega zbog delovanja hormona progesterona, a uticaja ima i povećana težina.

I pored toga što im drugo stanje zaista čini život znatno drugačijim, ginekolog Slobodanka Petković iz ordinacije "Pasterova“ kaže da trudnoća nije bolest i da za buduće mame važe slična pravila kao i za sve ostale.

"One moraju biti nešto pažljivije od ostalih zdravih i aktivnih osoba i da se ponašaju, recimo, kao stariji ljudi na visokim temperaturama. Mogu da rade sve što im prija, pa čak i da se sunčaju i kupaju, osim ako voda nije prljava" kaže doktorka za "Glas javnosti".

U trudnoći treba izbegavati odlazak u solarijum i upotrebu sredstava za samopotamnjivanje, jer još nema dovoljno saznanja kako oni utiču na majku i nerođeno dete.

Zbog izlaganja suncu i delovanja hormona, često se na koži trudnice pojavljuju pigmentacijske promene, najčešće na čelu i nosu. Mrlje se najčešće izgube posle porođaja, a dešava se i da se ne povuku.

Plivanje se često preporučuje trudnicama kao odlična letnja rekreacija, jer pored preko potrebnog rashlađivanja, rasterećuje kukove i zglobove.

Stavove nekih lekara da vrućina može ostaviti veoma loše posledice na razvoj bebe dok je još u stomaku i da može uticati na neurološki razvoj ploda, doktorka Petković jasno odbacuje.

"Beba je veoma dobro zaštićena u stomaku i na nju ne može uticati vrućina kojoj je majka izložena, osim ako se ona ne onesvesti i padne, što bi moglo da ostavi posledice na bebu. Sve drugo je netačno", tvrdi doktorka.

Prekomerno izlaganje suncu kod trudnica, kao uostalom i kod svih ostalih, može da dovede do sunčanice i toplotnog udara. Često se javljaju i toplotni grčevi. Zato je veoma važno unositi mnogo tečnosti i minerala, kako bi se smanjila mogućnost od dehidracije i podizanja telesne temperature, ali je neophodno i da kožu mažu kremama sa što višim zaštitnim faktorom.

Buduće mame mogu sebi da olakšaju letnje dane tako što će koristiti komotnu garderobu od prirodnih materijala "koji dišu“, a iz ormara izbaciti elastične majice i pantalone, jer one po pravilu imaju likru i druge veštačke tkanine. Naravno, preporučuje se odeća svetlih i pastelnih tonova.

Jedan od problema koji redovno "ide“ uz trudnoću, posebno u vreme žega, jeste i oticanje nogu i ruku. To može da se ublaži polusatnim ležanjem sa blago podignutim nogama. Ukoliko je moguće, i tokom noći bi bilo dobro pod nogama držati urolani peškir. U vreme vrućina buduće mame bi trebalo da nose pola ili ceo broj veću obuću, a prstenje, ukoliko im otiču i ruke, trebalo bi da skinu do porođaja.

(MONDO)

Svaka cetvrta zena porodi se carskim rezom

Carski rez je ušao u modu i u porodilištima Srbije. Nekada se porođaj hirurškim putem završavao samo u izuzetnim situacijama, ukoliko bi bio ugrožen život porodilje ili novorođenčeta, a danas je ovo metoda koju žene vrlo često biraju same, uverene da je to sigurniji i bezbolniji način da rode zdravo dete, piše "Politika".

Od 19.606 porođaja (koliko je u Srbiji obavljeno od jula do decembra 2007. godine, po poslednjim statističkim podacima iznetim na Četvrtoj nacionalnoj konferenciji o unapređenju zdravstvene zaštite), 22,8 odsto završeno je carskim rezom. Primera radi, Svetska zdravstvena organizacija smatra da takvih porođaja u ukupnom broju ne bi trebalo da bude više od 15 odsto.

U nekim razvijenim zemljama, carski rez je u potpunosti pitanje izbora žene. Kod nas, nije tajna, žena koja to naumi uspeće da nađe doktora s kojim će se dogovoriti da se za hiljadu ili malo više evra porođaj završi carskim rezom. Akušeri kažu da, takoreći po nepisanom pravilu, upravo kod žena koje od početka trudnoće insistiraju na carskom rezu na kraju se stvarno i pojave opravdane indikacije, odnosno razlozi da se uradi ova intervencija.

Danas žene u sve poznijoj dobi rađaju prvo dete, pa je i to mogući medicinski razlog. Takođe je to slučaj i kad je reč o deci začetoj veštačkom oplodnjom ili o visokorizičnim trudnoćama. Međutim, ne treba zanemariti i uticaj medija. Ne prođe ni nedelja da neka od estradnih pevačkih ili glumačkih zvezdi na svet ne donese zdravu i lepu bebu, naravno, carskim rezom. Ružičaste bebe i nasmejane starlete deluju ubedljivije od uveravanja lekara da je prirodni, spontani porođaj ipak najzdraviji za ženu.

U Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Srbije broj porođaja završenih carskih rezom je veći od proseka i iznosi – 35,7 odsto. Dakle, svaku treću ženu ovde porode carskim rezom. U GAK "Narodni front" procenat porođaja koji su završeni carskim rezom iznosi 25,6, a u KBC "Zemun" samo 6,5.

"Sadašnji prosek od 22 odsto obavljenih carskih rezova u ukupnom broju porođaja je korektan i nije prevelik, naročito za velike, referentne ustanove u Beogradu i Novom Sadu, jer tu iz unutrašnjosti šalju najkomplikovanije i rizične trudnoće – trudnice s visokim pritiskom, sa zastojem u razvoju ploda... Pre desetak godina taj procenat je bio manji – 15 do 18, ali treba imati u vidu i da smo mi mala zemlja, s malim brojem porođaja, pa je opravdano preduzeti sve kako bi smrtnost novorođenčadi bila što manja", kaže za "Politiku" dr Aleksandar Jurišić, ginekolog iz GAK "Narodni front" i načelnik Odeljenja za preoperativnu ginekologiju.

Dr Jurišić, međutim, naglašava kako mnoge žene nisu svesne da je carski rez izuzetno ozbiljna operacija, koja može da bude praćena brojnim komplikacijama – od ozbiljnih krvarenja do dugotrajnih infekcija. Lekari po zakonu statistike i velikih brojeva, jednom u dva meseca, dakle pet, šest puta godišnje, budu svedoci i najtežih komplikacija kada posle carskog reza porodiljama mora da bude izvađena cela materica. Recimo, zato što nije bilo drugog načina da se teška infekcija pobedi i zaustavi njeno širenje u stomaku. Naravno, oporavak posle ove intervencije je duži i naporniji nego posle prirodnog, spontanog porođaja.

Nema potrebe da ijedna žena unapred insistira na carskom rezu i plaća za ovu intervenciju, smatra dr Jurišić, jer je to pre svega pitanje dobre procene lekara, odnosno odmeravanja onoga što je najbolje za dva bića – i za majku i za novorođenče. Sa ženama koje se odlučuju za prvi porođaj u sve kasnijim godinama, ili kod rizičnih trudnoća gde su žene primorane da preleže i po osam meseci u krevetu, ili u slučaju kad se težina bebe procenjuje na pet i više kilograma, iskusni akušeri će, ako postoji rizik po novorođenče, uvek odlučiti da porođaj završe operativno, odnosno brzo, objašnjava dr Jurišić.

Dr Paja Momčilov iz Ginekološko-akušerske klinike KCS u Višegradskoj koji sebe naziva klasičnim akušerom, smatra da je procenat porođaja koji se završavaju carskim rezom ipak neopravdano visok.

"Svetska zdravstvena organizacija smatra da broj porođaja završenih carskim rezom ne sme preći 15 odsto. To je idealan procenat, jer sa većim, tvrdi se u izveštajima SZO, ne dobijate ni zdraviju decu, ni manju smrtnost na porođaju. Međutim, sa 22 procenta porođaja završenih carskim rezom mi sledimo svetski trend povećanja korišćenja ove procedure. I u svetu se vodi velika rasprava da li ovu proceduru treba odobravati samo na zahtev porodilje. S druge strane, žene su često nedovoljno obaveštene, pa pogrešno misle da je ovaj način porođaja bezbedniji. Ova intervencija, u stvari, predstavlja rizičnija način završavanja porođaja. Međutim, i u svetu, kao i kod nas, zbog sve češćih sudskih procesa i optužbi za lekarski nehat u slučajevima koji se tragično završe, doktori koji žele da izbegnu loš ishod, sudsko gonjenje i eventualna velika obeštećenja koja bi klinika morala da plati, lakše se odlučuju za carski rez", kaže za "Politiku" dr Momčilov.

(MONDO)