- Prihvatanje
Neosporno je da su jaslice i vrtići, čija je svrha da obezbede negu dece dok su im roditelji odsutni, odgovorni za njihov fizički, mentalni, moralni, kulturni i socijalni razvoj tokom predškolskog perioda, što se odražava i na kasniji razvoj. A jedan od najvažnijih elemenata dobre nege je nutritivni kvalitet dečje ishrane i razvoj nutritivnih navika.
Polazak u vrtić je za mnoge mališane značajno iskustvo jer prvi put počinju da jedu van kuće. Roditelji su tada uglavnom zabrinuti da li njihovo dete dobro jede u novom okruženju.
Pojedini se oduševe kad čuju da njihovo, inače izbirljivo dete, dobro jede. Drugi su iznenađeni kad shvate da njihovo, inače prilagodljivo dete, ima problema sa novim okolnostima i novom hranom.
Priprema za vrtićNova iskustva su sastavni deo odrastanja. A polazak u vrtić je često praćen strahom od promene. Ako je dete u uzrastu da može da razume, većinu strahova ćete da smirite ukoliko ga odvedete u vrtić pre zvaničnog polaska. Pokažite mu šta će da bude različito u novoj situaciji. Osim toga, deci je potrebno da znaju da će nakon boravka u vrtiću da se vrate kući, u porodicu koja ih mnogo voli. I još nešto,
dete će da se oseća dobro što ide u vrtić samo ako se i vi osećate dobro zbog takve svoje odluke.
Kada su u vrtiću, deca se ponekad ponašaju drugačije nego kada su kod kuće. Mnoga uživaju u društvu svojih vršnjaka. Međutim, dešava se da nakon perioda prihvatanja, dođe period otpora i lošeg apetita. To veoma zabrinjava roditelje. Ali je u pitanju samo prirodno kolebanje apetita koje nije samo fiziološko, već i socijalno: dete želi da zna šta će da se desi ako odbija hranu, i gde je granica njegove lične kontrole i uticaja. Posle tog perioda, nastaviće normalno da jede.
Model ishrane* Doručak je sačinjen od mleka, voća, povrća, hleba i žitarica.
* Ručak uključuje mleko, meso ili zamenu za meso, voće i povrće, hleb ili zamenu za hleb (makarone, pirinač).
* Užine obezbeđuju najmanje dve od četiri komponente: mleko, voće, povrće, hleb.
* Plan ishrane prati piramidu ishrane i zadovoljava dnevne potrebe dece određenog uzrasta.
* Voće i povrće obezbeđuju da dete dobije dovoljnu količinu neophodnih vitamina, posebno vitamina C i A.
Pošto deca imaju mali kapacitet želuca, moraju redovno da jedu kako bi dobila dovoljno energije. Vremenski razmak između obroka i užine ne sme da bude duži od tri sata.
Ručavanje u vrtiću je radosna društvena situacijaZajedničko ručavanje je prilika za razgovor među vršnjacima u kontrolisanoj sredini. Deca pričaju o svemu što im padne na pamet, čak će i ona koja su stidljiva da lakše učestvuju u razgovoru. Na taj način se pomaže detetu da prihvati odgovarajuće ponašanje za stolom. Naročito je važno da ono uživa u raznovrsnoj hrani, pa je značajno šta se i kako servira i u kakvom okruženju. Atmosfera za vreme obroka mora da bude relaksirana, bez požurivanja. To je vreme socijalne komunikacije, a najviše se vodi razgovor o hrani. Ovakvo okruženje će učiniti da se uspostave zdrave nutritivne navike i ponašanja za čitav život.
Prednosti ishrane u vrtićuU slučaju kada vrtić obezbeđuje obroke i užine, ima mnogo prednosti. Između ostalog, to vas oslobađa brige oko planiranja obroka i njihove pripreme. Korisno je i što se dete izlaže novoj hrani i drugačijoj atmosferi za vreme obroka, a ova varijanta je veoma dobra za decu koja slabo jedu. Obroci sa decom iz vrtića će da pomognu vašem mališanu da prihvati razne vrste hrane. Čak će i probirljivo dete dobro da reaguje kad vidi drugu decu da jedu raznovrsnu hranu. Tada se obično adaptira na to da ne može da očekuje zamenu za hranu koja je ispred njega. Porodične navike u ishrani mnogo utiču na malo dete, a kada je malo starije, uticaj druge dece je presudan.
Inače, hrana u vrtićima je odgovarajuća po količini i raznovrsnosti. Kvalitetna je, ne sadrži suviše soli i šećera, pripremljena je u sigurnim sanitarnim uslovima.
Jasni principi u vrtićuPrednost vrtića je u tome što nude formalno strukturisano okruženje, odnosno imaju jasne principe:
- obezbeđuju ishranu koja je odgovarajuća za određeni uzrast
- obroci se služe u određeno vreme
- obroci su dovoljno "fleksibilni" da mogu da se prilagode individualnim potrebama
- hrana je raznovrsna, kvalitetna, ponuđena u kratkim intervalima
- deca dobijaju užine između obroka
- hrana je tako servirana da nudi raznovrsnost boje i teksture
- hrana se čuva i priprema na higijenski način
- deca imaju dobru edukaciju - razvijaju zdrave nutritivne navike
- ostvaruje se socijalni kontakt
- zajednički obroci predstavljaju uživanje za mališane
- deca se informišu o tome šta je zdrava ishrana
Iskustvo sa hranom je ključno kako bi deca mogla da prepoznaju i prihvate raznovrsnu hranu. Čak su i veoma mala deca spremna da uče o hrani, ishrani i zdravlju. Učenje kako da odaberu raznovrsnu, kvalitetnu hranu i uživaju u njoj, obezbeđuje osnovu za dugoročan mudar nutritivni izbor.
Saveti
* Ako ste odlučili da dete upišete u vrtić, najbolje je da to uradite kad nauči da samostalno jede i pije.(Iz mog iskustva nije obavezno jer ce sve lako savladati u drustvu svojih drugara)
* Privikavanje na hranu u vrtiću traje oko mesec dana. Ako dete danima odbija da jede, treba isključiti mogućnost eventualne infekcije, pa ga zbog toga odvedite na pregled. Ponekad je u pitanju samo otpor prema odlasku u vrtić.
* Ukoliko dete uporno odbija hranu u vrtiću, pri polasku svratite zajedno u samoposlugu i kupite mu užinu koju će da ponese sa sobom. Mnoga deca, da bi se navikla na novu sredinu, vole da odnesu nešto što ih podseća na porodicu, kako bi se osećala sigurnije kada su bez roditelja.(Naravno u dogovoru sa vaspitacicom)
* Ako dete dobro ruča u vrtiću, neka obrok kod kuće bude lagan, pogotovo ako je dete umorno, ili je kasno.
* Ukoliko je dete odbilo da pojede ručak u vrtiću, ponudite mu pri povratku laku užinu, a večera neka bude obilnija.
* Kad pripremate večeru, neka dete bude uključeno u spremanje,
a svaki sastojak prokomentarišite.
* Uvek večerajte za stolom.
Ishrana bez roditeljskog nadgledanja
Deca provedu dosta vremena u vrtiću, što znači da većinu obroka konzumiraju bez roditeljskog nadgledanja. Ona koja su u vrtiću četiri sata - zadovoljavaju trećinu nutritivnih dnevnih potreba, a ako tamo provedu osam sati - dve trećine.
Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista
Ishrana u vrticu
Priprema za vrtic ili skolu
Polazak u vrtić ili školu jedan je od prelomnih događaja u životu, kad završava jedno i počinje drugo razdoblje
Prvi put u vrtiću
Polazak u jaslice i vrtić vrlo je važna promjena za dete i mi odrasli moramo mu pomoći da što bezbolnije prebrodi odvajanje od roditelja i privikne se na novu sredinu i osobe. Ovih nekoliko korisnih saveta i uputa namenjeno je roditeljima čija deca prvi put kreću u jaslice ili vrtić. Želja nam je pomoći roditeljima i deci u prevladavanju prvih koraka kako bismo zajednički doprineli što veselijem i sretnijem boravku dece u vrtiću.
Vrtić je predškolska ustanova u kojoj borave deca od navršene prve godine života do polaska u školu. Deca su prema dobi smeštena u grupe u kojima rade vaspitaci. Program rada prilagođen je uzrastu dece i njihovim razvojnim mogućnostima, a njegovo sprovodjenje pod stalnim je nadzorom stručnih saradnika vrtića (pedagog, psiholog, logoped). O celokupnoj organizaciji i radu vrtića, kao i o poboljšanju uslova za što kvalitetniji rad, brine se direktor. Na poslovima zdravstvene zaštite, prehrane i higijensko-sanitarnih uslova u kojima deca borave radi viša medicinska sestra. Zadatak stručnog tima vrtića, u kojem po potrebi ucestvuju određeni stručni radnici, je stalno unapređenje celokupnog procesa rada i stvaranja podsticajne i kreativne sredine koja pozitivno utiče na razvoj svakog deteta, istovremeno vodeći računa o njegovim psihofizičkim potrebama i mogućnostima. U vrtiću su zaposleni i ostali radnici, kao što su sekretar, računovodstveni radnici, ekonomisti, spremačice, kuvarice i cuvari.
Za ili protiv - Vrlo često, ako je posredi jako osetljivo dete, stručnjaci će predložiti da ostane još neko vreme kod kuće i, ako je ikako moguće, savet bi trebalo svakako prihvatiti. Naime, boravak deteta u kolektivu donosi veću mogućnost obolevanja, naprimer od kapljičnih infekcija ili dečjih i ostalih zaraznih bolesti, o čemu je roditelj sigurno razgovarao s pedijatrom koji brine o zdravlju njegovog deteta.
Stvaranjem najboljih mogućih uslova za detetov boravak u kolektivu, predškolska ustanova, kao deo urbane sredine, sve više postaje dopuna porodicnom vaspitanju. Uticaji koji na bilo koji način mogu ugroziti zdravlje su brojni i sveprisutni, ali sigurno je da stvaranjem što boljih životnih uslova i preventivnim aktivnostima možemo smanjiti učestalost pojave bolesti te pojačati otpornost dečjeg organizma. Vrtić, kao dečja predškolska ustanova, svoj rad u potpunosti zasniva na zadovoljavanju detetovih potreba s ciljem poticanja i unaprjeđivanja psihofizičkog i emocionalnog razvoja.
Kako pripremiti dete - U samom početku važno je ne pokušavati menjati detetove navike. Ne treba ga, naprimer, pod svaku cenu, zato što kreće u vrtić, odvikavati od pelena. Ako dete ima flasicu, cuclu varalicu ili neki njemu drag predmet ili igračku koju stalno nosi sa sobom, nema razloga da to ne donese u vrtić. Važno je da se s detetom razgovara i stvara pozitivno mišljenje o vrtiću, igri, igračkama koje ga tamo čekaju, kao i prijateljima koje će upoznati. Naravno, razgovor treba prilagoditi uzrastu. Odlazak u šetnju u blizinu vrtića ili dolazak u dvorište vrtića može pozitivno uticati na clokupnu pripremu.
Prethodni zdravstveni pregled - Neugodniji deo za vaše dete, ali važan za njegov boravak u kolektivu, je zdravstveni pregled. Važno je upozoriti pedijatra na moguće specifične potrebe deteta i dogovoriti što bi bilo najbolje uraditi. Pre svega mislimo na različite alergijske reakcije (na antibiotike, hranu, ugrize, ubode), febrilne konvulzije (šta preduzeti ako se pojave), učestale infekcije i sl. Svi ti podaci od velike su važnosti, jer na taj način bolje upoznajemo vaše dete i njegove potrebe, kako bismo u svakom trenutku mogli pravvremeno, stručno i brzo reagovati. Važno je napomenuti i određene navike deteta kako bi bilo moguće s roditeljima uskladiti metode, načine i postupke delovanja na dobrobit deteta i njegovog sigurnog boravka u jaslicama i vrtiću. O svim detetovim navikama (s kojim se i dolazi u vrtić) treba razgovarati s jednim od stručnih radnika vrtića.
Nepoznata sredina - To je razdoblje u kojem se dete prvi put odvaja od roditelja, susreće nepoznate ljude u nepoznatoj sredini. Drugim rečima, puno je razloga za nesigurnost. Mi odrasli, vaspitaci i roditelji, moramo nastojati da prvi kontakti u vrtiću budu ispunjeni pažnjom, toplinom i međusobnim uvažavanjem, jer to kod deteta podstice osećaj sigurnosti. Svaki vaspitac školuje se za to zahtevno razdoblje dečjeg prilagodjavanja. U tome im pomaže i aktivno ucestvuje celi stručni tim, ali valja istaknuti i važnost aktivne saradnje roditelja. U toku prilagodjavanja roditelj bi trebao odvojiti deo vremena u kojem će se u potpunosti posvetiti svom malom polazniku u jaslice ili vrtić. Kako bi se što lakše, brže i bezbolnije prilagodilo na nove uslove, u početnom razdoblju prilagodjavanja dete bi trebalo u vrtiću boraviti kraće (do sat vremena), a kasnije se, u skladu sa njegovim reakcijama, vreme postupno produzava. Kraći boravak u grupi, boravak roditelja u grupi i zajednička igra i druženje imaju za cilj što uspešnije prilagodjavanje. O svim ostalim aspektima prilagodjavanja, kao i mogućim teškoćama, roditelj uvek može razgovarati s psihologom ili pedagogom vrtića.
Opremanje deteta - Za boravak u jaslicama/vrtiću trebalo bi odabrati dovoljno veliku i prostranu odjeću, od prirodnih materijala (flanel, pamuk). Važno je da je ima dovoljno zbog potrebe češćeg presvlacenja u toku odvikavanja od pelena ili igre. Dete se u toj odeći treba osećati ugodno i slobodno. Odeću s raznim zatvaračima, dugmadi ili vezicama, uske majice i pantalone treba ostaviti za neku drugu priliku, a za vrtić odabrati onu koju će dete moći lako skinuti i obuci (važno za izlazak u šetnju, korištenje toaleta, poslepodnevnog odmora). Dete treba oblaciti prema realnoj temperaturi i vremenskim uslovima, a ne prema kalendaru. Slojevito oblacenje (nekoliko tanjih majica umesto jedne debele) takođe je poželjno, jer tako omogućujemo detetu da skine suvišnu ili obuce dodatnu odeću.
Posebnu paznju treba obratiti obući. U neprilagođenoj obući detetovo stopalo izloženo je nepotrebnim opterećenjima, koja kasnije mogu dovesti do nepoželjnih posledica (npr. deformacije stopala). Obuću treba prilagoditi rastu noge tako da istvremeno bude praktična za izuvanje i obuvanje (papuče i patikice na čičak ili sa rajsfeslusom). Prihvaćanjem tih nekoliko saveta roditelj će pomoći svom detetu u svladavanju određenih zahteva koji će se pred njega postaviti, ali i učiniti prvi korak u sprječavanju nepoželjnih situacija i bolesti.
Programski zadaci vrtića - Osnovni zadatak svih vaspitno-obrazovnih radnika vrtića je nega, zaštita i vaspitno-obrazovni proces prilagođen potrebama dece, s uvažavanjem njegovih individualnih i posebnih potreba.
Nega i briga o telesnom rastu i razvoju - Predškolska ustanova posebnu paznju posvećuje zdravstvenoj zaštiti dece. Kroz odgovarajuće sadržaje iz zdravstvenog vaspitanja, već u najranijem uzrastu nastoji se uticati na razvijanje pozitivnih stavova prema zdravlju, prehrani, higijeni i svim činiocima koji posredno ili neposredno mogu uticati na detetov telesni razvoj. Praćenjem razvoja dece i primjenom dostupnih preventivnih mera (kontrola vakcinacije, antropološka merenja i dr.) mogu se na vreme uočiti određeni poremećaji i već u vrtiću učiniti prvi koraci u njihovom saniranju. Velika paznja posvećuje se i izboru namirnica kao i pripremi i energetskoj vrednosti obroka. Primerenim sadržajima vezanim uz prehranu nastoje se razvijati pozitivne navike kod dece. Tu je posebno važna saradnja sa roditeljima, jer u zavinosti od njihovog stava i razmišljanja umnogome zavisi uspješnost našeg delovanja.
Vaspitno-obrazovni rad - Vaspitno-obrazovni rad sprovodi se u skladu sa programskim usmerenjem odgoja i obrazovanja predškolske dece. Sve aktivnosti i sadržaji prilagođavaju se detetovim potrebama i razvojnim mogućnostima, tj. pedagoško-metodički su osmišljeni. To je bez sumnje posebno zahtevan i odgovoran zadatak vrtića te se kontinuirano unaprjeđuje i usavršava.
Od posebne je važnosti stalna saradnja s roditeljima, koja se sprovodi na nekoliko načina: roditeljski sastanci o određenom specifičnom problemu ili potrebi (planarni roditeljski sastanci za roditelje novoprimljene dece, za roditelje dece koja kreću u školu, za roditelje dece koja idu na letovanje ili zimovanje), zatim roditeljski sastanci koje planiraju i sprovode vaspitno-zdravstveni radnici po vaspitnim grupama, individualne konsultacije vaspitno-zdravstvenih radnika i roditelja, informacije i poruke preko oglasnih tabli, ankete i sl.
Bit će nam drago ako vam ovaj kratki pregled o vrtiću pomogne u boljem sagledavanju njegovog načina rada. Sa željom da usklađivanjem zajedničke saradnje podsticajno delujemo na celokupni detetov razvoj, samo možemo reći: „Dobro došli!”.
Psihološki aspekt pripreme za školu
Polazak u školu jedan je od prelomnih događaja u životu, kad završava jedno i počinje drugo razdoblje. Deca prema školi obično imaju pozitivan stav i očekivanja, i u tome ih svakako treba podržavati. Da bi takav stav zadržala i nakon prvih iskustava, važno je da se u školu upisuju dovoljno zrela i da raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za uspešno nošenje sa školskim obavezama.
Deca koja polaze neki oblik predškolskog vaspitanja (vrtić, igraonicu, malu školu), na sasvim prirodan način nauče mnoge važne veštine bitne za uspešan početak školovanja: u stanju su biti odvojeni od roditelja određeno vreme, znaju uspostaviti relativno uspešne i stabilne odnose s vršnjacima, izboriti se za sebe u uslovima grupe, komunicirati s drugim ljudima u koje stiču poverenje, znaju se postaviti na odgovarajući način u različitim socijalnim situacijama i sl. Sve su to vrlo značajne veštine potrebne za uspešno snalaženje u složenim socijalnim odnosima.
Osim navedenih sposobnosti, koje bismo mogli svrstati u socijalne veštine, bitne su i određene uže sposobnosti iz područja spoznajnog razvoja na koje se onda nadovezuju veštine i znanja koja deca kasnije uče u školi. To se pre svega odnosi na sposobnosti koje su u osnovi početnog pisanja i čitanja, a što je svakako najvažniji obrazovni segment na početku školovanja.
Grafomotoričke sposobnosti odgovorne su za "tehnički" aspekt pisanja, a perceptivne omogućavaju tačno uočavanje i interpretaciju uticaja iz okoline. Grafomotoričke sposobnosti uvežbavaju se aktivnostima koje zahtijevaju fine pokrete ruku, poput crtanja, slikanja, modeliranja i sl. Korisne su aktivnosti kod kojih se vežba držanje olovke, kontrola pritiska olovke, povlačenje crta različita oblika, dužine i smera, precrtavanje različitih likova, ucrtavanje, opcrtavanje i sl.
Iako vrlo važne, grafomotoričke sposobnosti nisu dovoljne za uspješno svladavanje pisanja. Da bi dete uspješno pisalo reči, mora razumjeti da se reči sastoje od glasova, tj. usvojiti još jednu važnu veštinu: sposobnost glasovne analize i sinteze. Glasovna analiza odnosi se na sposobnost rastavljanja reči na glasove od kojih se sastoji, a sinteza na sposobnost prepoznavanja reči na temelju sekvencijskog nizanja glasova koji je sačinjavaju. Ta sposobnost uvežbava se postupno i kroz igru: npr. od deteta se traži da navede kojim slovom (glasom) počinje neka reč, da navede što više reči koje počinju istim glasom, koje u sebi sadrže neki glas, koje završavaju nekim glasom, pa sve do toga da navede sve glasove koji sačinjavaju određenu reč ili da prepozna reč po pojedinim glasovima. U početku su to kratke reči, a kasnije sve duže. Ponekad je dobro umesto rastavljanja reči na glasove uvežbavati rastavljanje reči na slogove, što je deci ritmički bliže i jasnije (npr. ži-ra-fa), pa tek poslije preći na rastavljanje reči na pojedine glasove. Neka deca imaju s tim više problema, i kod njih je potrebno više vežbe, a ponekad treba zatražiti i stručnu pomoć.
Dobro je decu zainteresovati i za slova. Korisno je, iako nije nužno, da do polaska u školu dete zna barem donekle pisati i čitati velika stampana slova. Naravno, neka deca, koja su posebno zainteresovana, u tome će do početka nastave biti već prilično vešta.
Osnovne matematičke pojmove i operacije dobro je kroz igru uvežbati do stupnja da dete može uspešno baratati osnovnim pojmovima količine, procesom uspoređivanja, izjednačavanja, prebrojavanja elemenata, te da razume logiku osnovnih računskih operacija (sabiranja i oduzimanja).
Različitim aktivnostima i kroz igru može se delovati i na razvoj brojnih drugih sposobnosti koje su važne za kasnije uspešno snalaženje u školi. To se pre svega odnosi na različite perceptivne sposobnosti, poput tačnog uočavanja i prepoznavanja likova različitog stepena složenosti, uočavanja detalja, sličnosti i razlika među likovima, prepoznavanja i imenovanja boja, oblika, položaja u prostoru i sl.
Svaka komunikacija s detetom, od razgovora pa do pričanja priča, u sebi sadrži mogućnost produbljivanja njegovih verbalnih veština. Korisno je podsticati ga na namerno pamćenje određenih verbalnih sadržaja, poput brojalica ili pjesmica, tražiti od deteta da prepriča neki događaj ili priču, da pronalazi bitno i sl. Igrama koje su detetu zanimljive moguće je podsticati koncentraciju i istrajnost u određenoj aktivnosti.
Pre polaska u školu dete treba da savlada i određena praktična znanja, vještine i navikame koje mu pomažu u svakodnevnom životu (samostalnost u brizi za sebe, snalaženje u okolini, veštine u ophođenju s drugima i sl.). Važno je i da bude prema svojim mogućnostima na odgovarajući način informisano o stvarnosti, što podrazumijeva određeni fond znanja o različitim pojavama u okolini, prirodnim procesima, ljudima, živim bićima, stvarima, ljudskim delima i sl.
Posebno je važno poučiti ga snalaženju u saobracaju. Stepen osamostaljivanja u saobracaju treba uskladiti s detetovim mogućnostima, ali i s objektivnim stanjem i mogućim opasnostima.
Za dete je svakako korisno da upozna što više zanimljivosti uz svoje okoline, te da zajedno sa svojim najbližima aktivno ucestvuje u svom životu. U uslovima stimulativne okoline i odgovarajućem socijalnom okruženju deca, kao znatiželjna i aktivna bića, kroz aktivnosti i igru spontano usvajaju i uvežbavaju mnoge važne sposobnosti i veštine.
Namerno i ciljano uvežbavanje pojedinih vještina i sposobnosti, kad je to potrebno, treba sprovoditi u skladu s detetovim razvojnim mogućnostima, potrebama i željama, i svakako na način koji mu je zanimljiv i zabavan.
Svetska nedelja dojenja - Beograd
(Roditelj.org)
Tradicionalna manifestacija
NEDELJA 3. AVGUST
TAŠMAJDANSKI PARK
od 18h do 20h
Drage majke, buduće majke, roditelji i budući roditelji, pozivamo vas da dođete i budete deo jedinstvene manifestacije u našoj zemlji.
Udruženje RODITELJ se već treću godinu za redom priključuje obeležavanju Svetske nedelje dojenja koja se u internacionalnom terminu (1. – 7. avgusta) obeležava u više od 120 zemalja koje na ovaj način pružaju podršku majkama i budućim majkama.
I ove godine pokušaćemo da na jednom mestu okupimo što više majki koje doje i organizujemo najlepši zajednički „ručak” za bebe – majčino mleko!
Manifestacija je ove godine dobila zvaničnu podršku Ministarstva zdravlja.
Promoterka događaja je voditeljka i glumica Jelena Helc.
Generalni sponzor manifestacije je
ZLATIBOR VODA
voda koja diše
Akcijom želimo da afirmišemo dojenje kao najprirodniji i najzdraviji izvor hrane za novorođenče, da na vreme, još u trudnoći, informišemo buduće roditelje o dojenju, prednostima, tehnikama, naročito o načinu rešavanja eventualnih poteškoća. Takođe da majkama koje doje pružimo punu podršku u tome.
Sam događaj je prevashodno pozitivna promocija dojenja, i podrška majkama i budućim majkama, ali i javni apel na društvo da se dojenje na javnom mestu kao čin ishrane deteta prihvati kao najlepši prizor, tj. izađe iz tabu okvira u našoj zemlji.
Na samoj manifestaciji svi zainteresovani će moći da dobiju stručne savete, razmenjuju iskustva i sa drugim majkama i dobiju informativni materijal. Očekujemo da, kao i prethodnih godina ugostimo više od 100 majki sa bebama, još oko stotinjak roditelja i budućih roditelja koji podržavaju dojenje, i dvadesetak stručnjaka koji se zalažu za promociju prirodne ishrane.
I ove godine očekujemo podršku i mnogih javnih institucija: Domova zdravlja, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut", "Halo-bebe", ali i drugih institucija i organizacija koje su spremne da podrže i promovišu dojenje.
Svetska alijansa za zaštitu, promociju i podršku dojenja (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) ove godine ukazuje na značaj pružanja podrške majkama temom: Podrška majkama: do zlatne medalje! - povlačeći paralelu sa ovogodišnjim Olimpijskim igrama, a bavi se temom podrške dojenju koja je kod mnogih majki od presudnog značaja za početak i dužinu trajanja dojenja.
Od ove godine, naša zemlja se, sa ovom akcijom, pored 168 (trenutno) organizacija širom sveta, nalazi u kalendaru obeležavanja Svetske nedelje dojenja, na globalnom sajtu Svetske alijanse za promociju dojenja (WABA): http://www.worldbreastfeedingweek.org/worldwide.htm
Naučite dete organizovanosti
 Jedna od najboljih stvari koju deca mogu naučiti od svojih roditelja jeste da budu organizovana. Organizacija će ih naučiti da prvo rešavaju važne stvari, ući će u rutinu te će naučiti kako dobro iskoristiti svoje vreme. Za početak možete se okupiti, sesti kao porodica i zajednički otkriti šta izaziva najviše stresa u vašem domu. Najčešće se takve stvari mogu rešiti sa malo komunikacije i planom akcije. Time ćete smanjiti stresne situacije u kući. Vaše dete ne treba svaku sferu svog života imati detaljno isplanirano, no planiranjem nekih stvari kao što su pisanje domaćeg zadatka, bavljenje sportom i pomaganje po kući, vašem detetu možete mnogo olakšati. Jedan način kako da pomognete svom detetu da nauči biti organizovano jeste da mu pokažete kojim se stvarima treba prvo pozabaviti. To će ga naučiti da ceni svoje vreme i da rad dolazi pre igre. Osmislite rutinu i držite se nje. Naučite svoje dete da napravi svoju dnevnu rutinu time da mu odredite što mora uraditi kada se ujutro probudi. Primjer: Vrlo je važno kada se jednom uspostave dnevne aktivnosti, da ih se pridržavate i vi i vaše dete. Nakon nekog vremena, vaše će dete shvatiti prednosti ove rutine. Kako bi podstakli detetovu dnevnu rutinu, razgovarajte s njim o uspehu i pozitivnim stvarima kojima je rutina pridonela. Pohvalite ga i nagradite za dobro obavljen posao. To će ga podstaknuti da i dalje to čini. Ostanite angažovani i uključeni u detetovu dnevnu rutinu. Razgovarajte s njim o tome. Obratite paznju na one stvari koje napreduju i pridonose boljem funkcioniranju cele porodice, ali pazite da niko, naravno ni vaše dete, ne bude preopterećeno. |
Naucite decu da dele
Kada dete počne da ide u vrtić ili da na neki drugi način češće stupa u kontakt sa svojim vršnjacima, nije nikakva retkost da pokaže izvesnu dozu sebičluka kada se radi o deljenju svojih igračaka sa drugima. Ovo je naročito česta pojava ako dete ni kod kuće nikada nije ni sa kim delilo igračke - jedinče je ili ima brata ili sestru koji su toliko stariji da se ne zanimaju za istu vrstu igračaka. Šta uraditi u takvoj situaciji? Kako dete naučiti velikodušnosti?Ono što neki roditelji pokušavaju jeste da dete prisile da podeli igračke sa drugima - da mu jednostavno uzmu igračku i daju je drugom detetu. Ovo je loša ideja, jer se tako kod deteta izaziva osjećaj straha i nesigurnosti - zašto mu mama i tata uzimaju igračku? Dete će se samo bojati da će mu igračka biti oteta, pa će još manje željeti da je sa nekim deli.
Još jedan pokušaj roditelja jeste da dete nazovu škrticom, ali i to ima slab efekat. Dete to najčešće ne shvati kao pokudu - samo prihvati da je ono cicija i tako se i ponaša.
Ono što sva deca vole jesu pohvale. Zato je dobra ideja pohvaliti ga kad samo podeli svoju igračku sa drugim detetom (a to će se prije ili kasnije sigurno desiti). Isto tako, korisno je skrenuti mu pažnju na to koliko uživa kada se igra sa tuđom igračkom i navesti ga na razmišljanje o tome da je najlepše kada svi dele igračke, jer tada ima najviše različitih igračaka - i to za svakog.
Kada se ide u goste kod ljudi koji i sami imaju dete, vršnjaka vašeg mališana, dobro je ne poneti omiljenu igračku vašeg deteta, kao ni neku drugu igračku čiji bi gubitak ili oštećenje (a to se uvek može desiti) ražalostili ili naljutili vaše dete. Isto tako, nije dobro ni predlagati detetu da svoju omiljenu igračku deli sa nekim. Dobro je da dete ima bar neku igračku koja će biti "samo njegova" i koju nikada i ni sa kim neće deliti, izuzev ako samo to ne poželi.