Dakle bolesnu bebu bi trebalo dojiti?

Da, morate da nastavite da dojite bolesnu bebu (ako je beba suvise slaba i ne moze da sisa trebalo bi joj dati izmlazano majcino mleko), jer se majcino mleko aktivno bori protiv bolesti, Majcino mleko sadrzi veliki broj supstanci za borbu protiv bolesti. Na primer, ako se bakterije koje prouzrokuju proliv nalaze u vasoj okolini, vase telo proizvodi antitela u vasem mleku protiv tih bakterija da bi zastitilo bebu. Majcino mleko se lako vari tako da je smanjen rizik da ce beba povratiti posle hranjenja.
Koliko sam ja primetila, a i druge majke to vec dobro znaju, da sve bebe kada se ne osecaju dobro odbijaju instinktivno svu hranu, a jedino sto zele je mamino mleko. Ukoliko im je vec uvedena dohrana (kasice i sl.) vratice se na cvrstu hranu cim im bude bolje.

Kada je bebama potrebno nesto vise od majcinog mleka?

Kada beba napuni 6 meseci treba postepeno uvoditi cvrstu hranu , ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem do druge godine. Neke mame doje decu i duze od toga ali po mom skromnom misljenju sve posle druge godine je malo previse. Do tog uzrasta dete je vec dovoljno fizicki sazrelo da prihvata maltene svu hranu koju cela porodica konzumira. Sto se tice psiholoske strane i to bi trebalo da je vec prevazidjeno jer postoje i drugi vidovi pokazivanja ljubavi tako da nije potrebno da se dete "voli" kroz dojenje.
Kada vasa beba pocne da jede cvrstu hranu onda mozete da joj date i ohladenu prokuvanu vodu. U majcinom mleku ima dovoljno tecnosti ukoliko vam cista voda nije dostupna. Vase dete i dalje ne treba da pije zasladene napitke ili cajeve. Ove tecnosti ne sadrze nikakve hranljive materije i unistavaju zube. Caj smanjuje apsorbovanje gvozda i moze da dovede do anemije. Produzeno dojenje do druge godine zivota i kasnije moze da obezbedi trecinu energetskih i proteinskih potreba detetu, a takodje je i dobar izvor vrlo vaznih vitamina A i C i stiti od infekcija. Bolesna deca su u stanju da sisaju cak i kada odbijaju drugu hranu. Ovako dobijaju sve potrebne hranljive materije, ubrzava se njihov oporavak, a pruza im se i uteha.

Da li su bebama potrebni caj i voda?

Majcino mleko, ukljucujuci i prvo mleko kolostrum je savrseno izbalansirana hrana i pice za bebu. Nijedna druga hrana ili tecnost nije potrebna detetu u prvih 6 meseci zivota. Ako se odojcetu do navrsenog sestog meseca zivota daju obicna voda, glukoza, dekstroza, zasecerena voda, cajevi, sokovi, mleko ili neka druga tecnost (ukljucujuci i vestacko mleko), ona samo smanjuje kolicinu majcinog mleka koje beba unosi. Smanjuje je na taj nacin sto beba manje stimulise majcine grudi tako da se proizvodnja mleka smanji. Sve ovo je nepotrebno, sem u nekim retkim slucajevima, i moze samo naneti stetu iritirajuci creva deteta ili izazivajuci razne bakterijske infekcije ili alergije. Ako se neka od ovih tecnosti da odmah posle porodaja to moze da izazove odlaganje prvog dojenja i smanjenje stvaranja majcinog mleka. Dojenje je idealan nacin ishrane, a sve druge tecnosti samo ometaju ovaj proces. Majcino mleko sadrzi odgovarajucu kolicinu vode koja je potrebna bebi, cak i u najtoplijim i najsuvljim klimama. Tecnost iz majcinog mleka beba bolje apsorbuje od bilo koje druge tecnosti.

Ako je dojenje toliko znacajno, zbog cega je mail broj strucnjaka koji javno govore o prednostima dojenja?

Svest o vaznosti dojenja se brzo razvija. Veliko je nerazumevanje, cak i medu najobrazovanijim zdravstvenim radnicima, o potrebi i nacinu pomoci majkama da doje. To nije greska tih ljudi; praksa koja je postojala u zdravstvu je nesvesno unistavala dojenje godinama. U vreme kada sam se ja rodila (1972.) jos uvek je bilo sasvim uobicajno da se deca hrane adaptiranim mlekom.

Sada se praksa menja. U svim delovima sveta, i u bogatim i u siromasnim, prosvetljeni zdravstveni radnici se zalazu za reformu bolnicke prakse. Pored zdravstevnih radnika ima i dosta majki koje su probale da doje svoju decu i zeleda podele to svoje iskustvo sa drugim mamama.

Postupci koji omogucavaju pravilno dojenje:

Prvi podoj pola sata nakon rodenja;
Blizak telesni kontakt izmedu majke i deteta;
Pravilan polozaj za dojenje koji omogucuje blizak kontakt deteta sa dojkom;
Dojenje na zahtev deteta - kada god dete zafrazi;
Omogucavanje detetu da spontano prestane sa sisanjem kada ono misli da je dosta;
Dojenje na zahtev deteta i danju i nocu bez davanja flasica i cucli ili neke druge hrane ili tecnosti;
Jacanje samopouzdanja majke putem pruzanja neznosti, razumevanja i ohrabrivanja;
Odrzavanje kontakata sa ljudima koji pruzaju emocionalnu podrsku majkama da doje;
Izbegavanje flasica, cucti i stitnika za bradavice;
Izbegavanje upotrebe krema za bradavice;
Izbegavanje cestog koriscenja sapuna za pranje dojki, osim prilikom normalnog dnevnog kupanja.