Da li su bebama potrebni caj i voda?

Majcino mleko, ukljucujuci i prvo mleko kolostrum je savrseno izbalansirana hrana i pice za bebu. Nijedna druga hrana ili tecnost nije potrebna detetu u prvih 6 meseci zivota. Ako se odojcetu do navrsenog sestog meseca zivota daju obicna voda, glukoza, dekstroza, zasecerena voda, cajevi, sokovi, mleko ili neka druga tecnost (ukljucujuci i vestacko mleko), ona samo smanjuje kolicinu majcinog mleka koje beba unosi. Smanjuje je na taj nacin sto beba manje stimulise majcine grudi tako da se proizvodnja mleka smanji. Sve ovo je nepotrebno, sem u nekim retkim slucajevima, i moze samo naneti stetu iritirajuci creva deteta ili izazivajuci razne bakterijske infekcije ili alergije. Ako se neka od ovih tecnosti da odmah posle porodaja to moze da izazove odlaganje prvog dojenja i smanjenje stvaranja majcinog mleka. Dojenje je idealan nacin ishrane, a sve druge tecnosti samo ometaju ovaj proces. Majcino mleko sadrzi odgovarajucu kolicinu vode koja je potrebna bebi, cak i u najtoplijim i najsuvljim klimama. Tecnost iz majcinog mleka beba bolje apsorbuje od bilo koje druge tecnosti.

Ako je dojenje toliko znacajno, zbog cega je mail broj strucnjaka koji javno govore o prednostima dojenja?

Svest o vaznosti dojenja se brzo razvija. Veliko je nerazumevanje, cak i medu najobrazovanijim zdravstvenim radnicima, o potrebi i nacinu pomoci majkama da doje. To nije greska tih ljudi; praksa koja je postojala u zdravstvu je nesvesno unistavala dojenje godinama. U vreme kada sam se ja rodila (1972.) jos uvek je bilo sasvim uobicajno da se deca hrane adaptiranim mlekom.

Sada se praksa menja. U svim delovima sveta, i u bogatim i u siromasnim, prosvetljeni zdravstveni radnici se zalazu za reformu bolnicke prakse. Pored zdravstevnih radnika ima i dosta majki koje su probale da doje svoju decu i zeleda podele to svoje iskustvo sa drugim mamama.

Postupci koji omogucavaju pravilno dojenje:

Prvi podoj pola sata nakon rodenja;
Blizak telesni kontakt izmedu majke i deteta;
Pravilan polozaj za dojenje koji omogucuje blizak kontakt deteta sa dojkom;
Dojenje na zahtev deteta - kada god dete zafrazi;
Omogucavanje detetu da spontano prestane sa sisanjem kada ono misli da je dosta;
Dojenje na zahtev deteta i danju i nocu bez davanja flasica i cucli ili neke druge hrane ili tecnosti;
Jacanje samopouzdanja majke putem pruzanja neznosti, razumevanja i ohrabrivanja;
Odrzavanje kontakata sa ljudima koji pruzaju emocionalnu podrsku majkama da doje;
Izbegavanje flasica, cucti i stitnika za bradavice;
Izbegavanje upotrebe krema za bradavice;
Izbegavanje cestog koriscenja sapuna za pranje dojki, osim prilikom normalnog dnevnog kupanja.

Postupci koji mogu da ugroze dojenje:

Ovo je samo jedan deo postupaka koji mogu da dovedu do ugrozavanja dojenja:

Razdvajanje majke i bebe tokom boravka u porodilistu i kasnije;
Zakasneli prvi podoj;
Smanjivanje ucestalosti podoja;
Pranje bradavica pre i posle podoja;
Ishrana po utvrdenom rasporedu;
Odvajanje bebe od dojke pre nego sto se zasiti;
Davanje nekih drugih tecnosti pre prvog podoja;
Davanje dodatnih obroka ili vestackog mleka;
Davanje obicne vode, zasladene vode ili cajeva izmedu obroka;
Pogresni saveti koji dovode da majka posumnja u svoju sposobnost da uspesno doji;
Davanje besplatnih uzoraka vestackog mleka za bebe porodilistima ili majkama;
Izolacija majke od onih koji poducavaju dojenje;
Upotreba stitnika za bradavice, cucli, flasica;
Upotreba lekova u toku porodaja koji mogu da uspavaju dete.

Da da li svaka zena moze da doji?

Velika vecina zena moze da doji, ali na zalost postoje mnogi ustaljeni obicaji koji ugrozavaju dojenje. Dvadeseti vek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao sto je dojenje izgubi u velikoj meri. Pogresne ideje su dospele cak i u medicinske udzbenike. Medju te metode su svakako najpoznatije:

razdvajanje majke i bebe posle porodaja,
ishrana po utvrdenoj semi,
davanje na flasicu vestackog mleka, cajeva ili neke druge tecnosti,

Sve ovo je bila ustaljena praksa koja je neminovno dovela do poremecaja dojenja i smanjenja zaliha majcinog mleka. Sto se tice toga ko nemoze da doji evo jednog clanka u kom je to opisano...

Kontraindikacije za dojenje

(preuzeto sa sajta http://www.pedijatrija.org/default.asp?ru=148)

Iako je dojenje optimalan način prehrane dojenčadi, postoji nekoliko kontraindikacija kojih se je potrebno pridržavati u interesu djeteta. Dojenje je kontraindicirano u djece oboljele od klasične galaktozemije (nedostatak galaktoza-1-fosfat uridil transferaze), majke koje su oboljele od aktivne neliječene tuberkuloze ili su HTVL (Human T-cell Lymphotropic Virus) 1 ili 2 virus pozitivne, te majke koje dobivaju radioaktivne izotope bilo u dijagnostičke ili terapijske svrhe ili su izložene djelovanju radioaktivnih materijala (onoliko dugo koliko se nalazi radioaktivnost u mlijeku), majke koje se liječe antimetabolitima ili kemoterapeuticima ili malobrojnim ostalim lijekovima dok se ne izluče iz mlijeka, majke ovisnice o drogama («ulične droge»), te majke koje imaju herpes simpleks lezije na dojkama (dojenče se može hraniti iz druge dojke ako na njoj nema lezija). Majkama koje boluju od zaraznih bolesti treba dati odgovarajuće pravilne informacije o mjerama protiv infekcije.
U SAD se majkama inficiranim virusom humane imunodeficijencije (HIV) savjetuje da ne doje svoju djecu. U zemljama u razvoju u kojim postoji povećana opasnost od zaraze drugim zaraznim bolestima te zbog nutritivnih nedostataka zbog kojih postoji povećana opasnost od dojenačke smrtnosti, rizik obolijevanja povezan s umjetnom prehranom može biti veći od rizika obolijevanja od HIV-a. U jednom istraživanju u Africi koje je objavljeno u obliku dvaju radova, nađeno je da isključivo dojenje tijekom prvih 3 do 6 mjeseci po porodu majki inficiranih HIV-om, nije povećalo rizik prijenosa HIV-a na dijete, dok je dojenčad koja je hranjena dvovrsnom prehranom (dojenje uz ostalu hranu ili mlijeka) imala veću učestalost HIV infekcija u usporedbi s djecom koja su bila hranjena isključivo dojenačkim pripravkom. Žene u SAD koje su HIV pozitivne ne smiju dojiti svoje dojenče. Potrebna su dodatna istraživanja prije promjena sadašnjih preporuka.

Ili ovako ukratko:

(sa sajta http://www.biofarm.hr/)

KONTRAINDIKACIJE ZA DOJENJE
Dojenje je kontraindikovano:
•kod djece koja boluju od nekih rijetkih naslednih bolesti (galaktozemija, aminoacidopatije)
•kod majke oboljele od aktivne tuberkuloze
•kod majke koje se leče izotopima, antimetabolitima
•HIV (virus humane imunodeficijencije) infekcija u majke /ova se ne odnosi se na zemlje u
razvoju/
•majke ovisne o drogama