Kako nastaje majcino mleko

Da bi bolje razumele princip dojenja prenosim vam ovaj jako koristan clanak:

napisala: Karmen Mlinar, savetnica za dojenje pri La Leche League International

Literatura:
- Breastfeeding Answer Book, La Leche League International, 2003
- The Womanly Art of Breastfeeding, La Leche League International, 1997
- LEAVEN, Vol. 37 No. 3, June-July 2001, p. 54-55, Linda J. Smith, BSE, FACCE, IBCLC , Dayton, Ohio, USA
- Dojenje in materinstvo iz srca, Ksenija Šoster Olmer, 1999

Rečnik izraza

AREOLA - bradavični krug oko bradavice
ALVEOLA - mlečna ćelija
REFLEKS OTPUŠTANJA - kada dete svojim sisanjem aktivira hormon oksitocin, on zgrči mišićna vlakna u mlečnim ćelijama (alveolama) i prouzrokuje "ceđenje" gušćeg, tzv. zadnjeg mleka
KOLOSTRUM - prvo majčino mleko po porođaju, gusto, žućkaste boje i u jako malim količinama
LAKTACIJA - nastanak i izlučivanje mleka u toku dojenja
MLEČNI GROZDOVI - mlečne ćelije se udružuju u mlečne grozdove
MLEČNI KANAL - veza između mlečnih ćelija i vrha bradavice
OKSITOCIN – hormon koji se izlučuje u toku porođaja (grčenje materice) i u toku dojenja
ADAPTIRANO MLEKO - mlečna formula tj. mleko u prahu, napravljeno na osnovi kravljeg mleka, prilagođeno hranjenju beba
PROLAKTIN - hormon, koji uređuje delovanje mlečnih žlezda
PREDNJE MLEKO - mleko koje se nakupilo u mlečnim ćelijama i kanalima, ređe je i može da uteši zeđ
ZADNJE MLEKO - gušće mleko koje ima više masnoća i može da zasiti

"Nisam imala više dovoljno mleka" je najčešći uzrok, koji čujemo u grupi za podršku dojenju, kao objašnjenje za prebrzo okončavanje dojenja ili početak dodavanja adaptiranog mleka na flašicu. Ponekad je taj uzrok vrlo istinit, ali ponekad, nažalost, samo majčino razmišljanje tj. nedovoljna i nepravilna informisanost.

Ideja o "nedostatku mleka" dolazi i proizilazi najčešće od strane proizvođača dečije hrane i industrije kravljeg mleka koje imaju snažan finansijski interes. Uprkos usvajanju međunarodnog kodeksa ( http://www.who.int/nut/documents/code_english.PDF ) o oglašavanju mlečnih zamena dečije hrane, još uvek čujemo i čitamo u reklamama sledeće: "ako mama nema dovoljno mleka…" Ili u posebnim, specijalizovanim časopisima ili brošurama za roditelje, koje izdaju proizvođači mlečnih formula, gde mame pišu u rubrikama Pisma čitalaca: "kada mi je nestalo mleka počela sam da koristim vašu formulu, koja je super, fantastična,… i konačno je naša tromesečna beba prespavala celu noć" i slično.

Pre 1940. su naučnici verovali da mleko nastaje izričito u vreme refleksa otpuštanja, kada mleko nadolazi iz dojki i zato teče brže. Peterson je 1944. godine dokazao da je nastanak majčinog mleka neprekidan, neprestan proces, a refleks otpuštanja je potpuno drugačiji i odvojen proces.

Veoma često je mišljenje majki da ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za svoje dete, iako većina može da proizvede čak i više nego dovoljno mleka. Kod mnogih majki je prvih dana i nedelja dojenja prisutna čak prevelika količina mleka. Kod nekih beba, koje ne rastu dovoljno brzo ili čak gube na težini, nije razlog nedostatak već previše mleka koje dete ne dobije.


Najčešći razlog što beba ne dobija svo mleko koje želi je da je obično nepravilno stavljena na grudi i ne sisa efektivno ili da su podoji prekratki i/ili suviše retki (npr. na 3-4 sata ili više). Vrlo je važno da se majci prvih dana pokaže kako se beba pravilno stavlja na dojku i da ona nauči da doji po bebinoj želji (čak i ako je to na svaki sat ili čak češće).

Vrlo retke su mame (1 - 3% žena), koje zaista ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potpuno dojenje ili ne mogu da doje iz fizioloških razloga. To je zbog:
1. operacije dojki
2. ostatka posteljice u materici
3. Sheehanov sindrom, oštećenje hipofize
4. neprimerene hormonske kontracepcije
5. nerazvijenih mlečnih ćelija ili žlezda
6. hirurških operacija kada su prerezani mlečni kanali
7. druge, vrlo retke situacije.

Ako ne postoji nijedan od gore navedenih razloga, dva su osnovna i najčešća razloga za nedovoljnu količinu mleka :
1. beba se ne doji dovoljno dugo i dovoljno često, razmaci između podoja su predugi, beba sisa druge predmete za utehu (cucle, flašice)
2. beba ne dobija mleko iz dojki efektivno: zbog nepravilnog položaja na grudima ili je nepravilno prisisana na bradavicu, beba nije dovoljno blizu dojke (sisa samo bradavicu, umesto da bude bukvalno zarivena u dojku), zbog posebnih teškoća sa sisanjem (zarastao jezik, teškoće pri gutanju) ili su mamine dojke nabrekle zbog previše mleka (posebno za neke mame prvih dana posle porođaja) i beba ne može pravilno da zgrabi dojku.

Bebe se normalno doje 8 do 12x na dan dok se laktacija i mlečna zaliha stvarno dobro ne uspostave. Većina beba se u proseku doji oko 140 minuta u toku celog dana, u proseku od 10 do 30 minuta po jednom podoju.

Veličinu dojke uslovljava količina masnog tkiva i zato veličina nema baš nikakvog uticaja na količinu mleka koje nastaje u toku proizvodnje mleka. Često žene s jako velikim grudima imaju veće probleme pri dojenju nego žene koje imaju manje grudi.

Prvo majčino mleko se zove kolostrum, gusto je, tamno žute boje i ima ga u jako malim količinama, ali je zato vrlo kalorično i izuzetno važno za novorođenče. Uz dovoljno često stavljanje bebe na grudi kolostrum zadovoljava sve njene potrebe prvih 2 – 4 dana, dok ne počne da nastaje zrelo mleko. Često u prvim danima posle porođaja osećamo da nemamo (dovoljno) mleka jer neke bebe imaju potrebu da se češće doje. Uzrok za to moze biti nepravilno stavljanje i nepravilno sisanje tako da beba ne dobija mleko lako i previše se umara. Probavni sistem beba se postepeno navikava na veće količine mleka koje nastaje u maminim grudima. Posle nekoliko dana (2 – 5 dana posle porođaja) mleko postaje ređe i više ga je (osećaj napetih grudi i curenje mleka).

Nekim majkama mleko nikada ne curi, što ne znači da ga nemaju dovoljno. Ako vam neko predloži da prvih dana posle porođaja pumpom istisnete mleko da se uverite koliku količinu proizvodite savet slobodno prečujte jer istisnuto mleko nije siguran pokazatelj – beba uvek posisa više nego što može da se ispumpa. Količina ispumpanog mleka zavisi od više faktora: kvaliteta pumpe, pravilne upotrebe, vremena koje je proteklo od zadnjeg podoja, stresa koji doživljava novopečena mama,… Pored toga pumpa ne može tako dobro da isprazni grudi kao što to može da uradi beba koja pravilno sisa. Majka nikada ne može napumpati toliko mleka koliko ga beba može dobiti sisanjem.

Isto tako, besmisleno je određivati vreme koliko dugo beba treba da sisa. Najpre moramo da razlikujemo pojmove "biti na grudima" i "dojiti se". Beba se dobro i pravilno doji ako je pravilno stavljena i ako aktivno sisa. Pored toga, mišljenje da beba dobije 90% mleka iz prve dojke za prvih 5 - 10 minuta ne važi za sve. Bebe su vrlo različite i različito sisaju, pored toga je isticanje mleka kod majki različito. Neke bebe se najedu za 5 - 10 minuta na jednoj dojki, drugima je za to potreban ceo sat i moraju da se podoje na obe dojke. Prilagodite se bebi i dojite je kada i koliko dugo ona želi.

Takođe, vrlo često je sasvim pogrešno ubeđenje dojilja da kada grudi nisu više nabrekle ili pune, da im mleka nedostaje. Od druge nedelje pa sve negde do trećeg meseca starosti bebe uspostavlja se ravnoteža između ponude i potražnje (između nastanka mleka i bebinih zahteva za dojenje). Mama i beba se naviknu jedno na drugo i dojenje postane rutina. Tada mame primete da su njihove grudi postale mekše, otpuštanje mleka nije više tako intenzivno i prvo pomisle na to da je mleko počelo da nestaje. Neke mame nažalost baš iz tog razloga prestaju da doje jer su ubeđene da nemaju više mleka i počinju da koriste prilagođeno, adaptirano mleko. Kada se grudi prilagode ponudi i potražnji one omekšaju i postanu "pune" samo ako npr. beba prespava svoj sat za hranjenje ili preskoči neki obrok. Grudi, naime, nisu rezervoar za mleko (zato velike grudi nemaju više mleka nego male) već mleko u njima nastaje neprestano, čak i onda dok beba sisa.

Dojke
Vaše grudi su se promenile u trudnoći zbog vaše genetike, starosti i činjenice da li ste dojile ili ne. Samo dojenje ne utiče bitno na promenu dojki. U trudnoći se dojke povećaju, posle porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu , ali se to ne može izbeći čak i ako ne dojimo. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe.

Razvoj dojki
Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razviju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo dojenje, majke koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe. Dojke se zatim menjaju ceo život.

Dojka je sastavljena:
- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)
- vezivno tkivo koje podupire dojku
- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka
- limfe koja odstranjujeje otpatke
- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.
- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda

Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.

Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.

Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.

Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).

Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.

Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.

Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).

Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.

Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.

Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.

Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.

UTICAJ HORMONA

ESTROGEN
Povišen nivo estrogena u trudnoći dovodi do rasta sistema mlečnih žlezda i kanala. Odmah posle porođaja nivo estrogena padne i ostane jako nizak u prvim mesecima dojenja.

PROGESTERON
Povišenje progesterona u toku trudnoće dovodi do rasta mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Zajedno sa estrogenom nivo progesterona posle porođaja jako padne i time nastupi početak laktacije.

LAKTOGEN IZ LJUDSKE PLACENTE
Laktogen je hormon koji izlučuje placenta (posteljica u materici) u velikim količinama u toku trudnoće. Izlučivanje tog hormona počinje na početku drugog meseca i bitno je za rast i razvoj dojki, bradavica i povećanje i potamnjenje areole pre porođaja.

PROLAKTIN
U toku trudnoće se nivo prolaktina takođe poveća. Zajedno s drugim hormonima učestvuje pri ubrzanju rasta mlečnih ćelija (Rilemma 1994). Stepen količine prolaktina u krvi povećava se sisanjem bebe i najviši je otprilike 45 minuta posle dojenja. Posle tri sata on se vraća na nivo u krvi koji je postojao pre dojenja.Kada beba sisa mlečne ćelije (alveole) počinju da proizvode mleko i tada se oslobadja hormon prolaktin. Ispitivanja su pokazala da je nivo prolaktina u krvi najviši u toku veće proizvodnje mleka i da su najveće vrednosti prolaktina v vremenu između 2. i 6. noću, posle čestog dojenja, kada je, obično, mleko iz dojke najbolje izdojeno. I obrnuto – nivo prolaktina u krvi je najniži, kada je dojka još uvek puna mleka.

Prolaktin zovemo i ªmaterinski´ hormon. Zajedno s oksitocinom on prouzrokuje veoma snažna osećanja i potrebu majke da je s bebom i da ugađa svakoj njenoj potrebi.

OKSITOCIN
Oksitocin grči glatke mišiće materice u toku porođaja, posle porođaja i u toku orgazma. Posle porođaja oksitocin grči glatke mišiće povezanih mrežnih ćelija oko alveola (mlečnih ćelija) i time istiska novonastalo mleko u sistem mlečnih kanala. Oksitocin je veoma važan za refleks otpuštanja.

KAKO DAKLE NASTAJE MAJČINO MLEKO?

Mleko nastaje u mlečnim žlezdama. Iz mlečnih žlezda ono se izlučuje u mlečne kanale. Kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.

Za nastanak mleka su potrebna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Na početku podoja se oslobodi prvo tzv. prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima i mlečnim grozdovima. Kada se oslobađa hormon oksitocin, dolazi do tzv. refleksa otpuštanja, koji prouzrokuje da se mleko istisne direktno iz mlečnih ćelija ili alveola. U njima mleko nastaje neprestano – direktno iz krvi! Ili jednostavnije: dojke nisu rezervoari za mleko u koje bi mleko moralo da nadođe. Mleko, koje osećamo u dojkama je prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima. Kada dođe do refleksa otpuštanja počinje da se oslobađa zadnje mleko, koje nastaje neprestano. Upravo zbog toga saveti tipa: "između podoja mora da prođe najmanje tri sata da se mleko u dojkama nakupi" nemaju smisla.

Naucna ispitivanja (Peter Hartmann, Australia, 1990) među dojiljama su dokazala da je brzina punjenja mlečnih ćelija zavisna od ispražnjenosti dojke. Ta pojava se stručno naziva "autocrine" ili "lokalni nadzor". Ako se mlečna ćelija (alveola) ne isprazni potpuno, novonastalo mleko se pomeša s preostalim mlekom u ćeliji. Kada je mlečni kanal pun, oslobađaju se materije (enzimi, masne kiseline i drugi elementi) koje ćelijama šalju signal koji usporava stvaranje mleka. Što je dojka praznija, brže će se napuniti.

Kod majki kod kojih je je laktacija već dobro uspostavljena, u proseku nastaje 11 do 58 ml mleka na sat po jednoj dojci. Ispražnjene dojke stvaraju mleko brže nego pune. Ako se mleko iz dojki prazni redovno i neprestano - stvaranje mleka je potpuno.

Hartmannova ispitivanja su pokazala, da mlečne zalihe veoma zavise od potreba bebe. One veoma retko potroše baš svo mleko, koje im je ponuđeno. Prosečno, u toku jednog dana, bebe isprazne samo 74% razpoloživog mleka. Dečije sisanje na taj način stalno kontroliše stvaranje mleka u kraćim vremenskim intervalima (24 sata).

Tu pojavu nazivamo " koncept 80:20" gde 80% predstavlja običnu bebinu potrošnju svakoga dana a 20% mleka je ostatak mleka koje ostane u dojkama. Ako beba isprazni vise od 80%, zaliha mleka se POVEĆAVA da bi se održala razmera. Ako je ispražnjeno manje od 80% mleka, proizvodnja se SMANJI. Taj koncept je vrlo pojednostavljeno objašnjenje jako složenog procesa. Bitno je činjenica da se zaliha mleka ne može smanjiti iznenada ("preko noći"), već je taj proces jako spor i postepen.

Ispitivanja su takođe dokazala da količina i vrsta ishrane kao i količina unesene tečnosti vrlo malo utiču na proces proizvodnje mleka. Ako mati doji pravilno i često, ona i proizvodi dovoljno mleka. Ako nema čestog pražnjenja mleka, ni hrana ni piće ne mogu da pomognu.

Zaključak:

Prilagodite se svojoj bebi i posmatrajte je. Ako stvarno imate osećaj da nemate dovoljno mleka, bebu stavljajte da sisa pravilno i često. Za povećanje zaliha mleka možete da koristite i različite tehnike istiskanja mleka (ručno ili s pumpom). Najbolji recept za uvećanje zaliha mleka je često i pravilno dojenje. Ako beba slabo ili premalo sisa, mleko u dojkama ostaje, mlečna zaliha se smanjuje i beba je gladna. Zapamtite: ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE!

A kako će mama najbolje i najjednostavnije znati da beba dobija dovoljno mleka?
- treba da broji mokre pelene (najmanje pet)
- treba da broji pokakane pelene (prvih nedelja najmanje dve , posle šeste nedelje može i na nekoliko dana, ali onda jaaaakooo mnoooogoo)
- beba dobija na težini prva tri meseca NAJMANJE 450 g na mesec. Znači, najmanje 110g-115g nedeljno. Pridobijena težina se računa od NAJNIŽE težine, ne od porođajne. Od trećeg do šestog meseca najmanje 80g nedeljno i od šestog meseca pa nadalje najmanje 50g nedeljno.
- beba se često i pravilno doji
- ona treba da izgleda zdravo, ima zategnutu kožu, zdravu boju, raste u dužinu i povećava joj se obim glavice
- beba je živahna i aktivna.

Razlozi za prekid dojenja

Problemi kod majke

Bolest

Ako ste teški srčani ili bubrežni bolesnik ili ste pak izuzetno anemični – onda ne bi trebalo da dojite bebu. Vašem telu potrebne su rezerve masti da bi proizvelo mleko tako da i ako ste ekstremno mršavi dojenje ne dolazi u obzir.

Ozbiljne infekcije

Ukoliko ste oboleli od AIDS-a odnosno ako ste zaraženi HIV virusom dojenje ne dolazi u obzir. Tuberkolozne pacijentkinje takođe ne mogu da doje. Ukoliko beba odmah po rođenju nije primila vakcinu protiv hepatitisa B i dobila gama-globulin, žena sa ovom infekcijom takođe neće moći da doji.

Lekovi

Medikamenti prodiru do mleka i mogu da budu štetnu po bebu. Tako da žene koje redovno piju lekove zbog bolesti štitne žlezde, kancera, ili pak one koje uzimaju antihipertizivne lekove, litijum, sedative i lekove za umirenje – ne bi trebalo da doje.

Narkotici

Zavisnice o narkotike takođe ne bi trebalo da doje svoju decu. Dakle korišćenje droga, duvana, alkohola kao i umirujućih sredstava u većoj meri negativno utiče na bebe preko majčinog mleka.

Oštećena dojka

Neodgovarajuće žlezdano tkivo u dojci ili neko oštećenje nerva oko bradavice što može da bude posledica povrede ili operacije. Takođe ženama kojima je odstranjen karcinom iz dojke ne bi trebalo da doje iz te dojke makar četiri godine nakon operacije.

Problemi kod bebe

Poremećaj metabolizma

Beba neće sisati ako ima poremećaj metabolizma kao što je PKU (fetilketonurija) odnosno netoleranciju laktoze koja čini da beba ne može da svari majčino mleko.

Deformiteti

Ako beba ima rascepljenu usnu ili nepce (zečija usna) ona neće moći da sisa mleko direktno iz dojke zbog deformiteta. U takvim slučajevima majka treba da izmlazava mleko i hrani bebu na kašičicu.

www.superbeba.com

Drage mame poceo ja sa radom moj novi sajt.Ovog puta radi se o licno mom sajtu tj zakupljenom domenu. Polako cu se prebaciti na novu adresu jer mi vodjenje vise sajtova (blogovi koje sam do sada ima + novi) nece biti lako. Nadam se da cemo se druziti i na njemu. Svi tekstovi koji se nalaze na blogu ce i dalje biti tu jer mislim da u njima ima dosta toga da se cita, a novi ce se pojavljivati na novom. Ko god zeli i dalje moze da mi postavlja pitanja u vezi dojenja na moju staru adresu tea774@hotmail.com ona je i dalje aktivna.

Dobrodosli na:
www.superbeba.com

Andzelina blizance doji istovremeno

(Blic)

Pre samo nekoliko dana objavljene su prve fotografije blizanaca Andželine Žoli i Breda Pita, a u intervjuu koji su dali magazinu „Hello“ tokom slikanja, Andželina je otkrila lepu stvar - da obe bebe doji istovremeno.

Iako većina holivudskih glumica nema običaj da doji svoje bebe već se brže-bolje bacaju na skidanje suvišnih kilograma, lepa Andželina zna da je majčino mleko najbolje za Noksa Leona i Vivijen Maršelin. Upitana kako joj uspeva da obe bebe hrani istovremeno, glumica je odgovorila: „Obe bebe imaju isti raspored. Jedu na svaka tri sata, a meni sve bolje polazi za rukom da ih oboje držim i hranim istovremeno, što je sjajno. Starija deca obično dođu kad ih nahranim, da ih pridrže i pomažu oko njihovog presvlačenja i kupanja“.
Dok se poznati glumački par navikava oko podele obaveza zbog dve bebe, u nekim tabloidima su se pojavile glasine da su Anđini i Bredovi blizanci začeti veštačkom oplodnjom, što je par odlučno demantovao.
- I mi smo bili veoma iznenađeni kada smo na ultrazvuku videli dve bebe. Međutim, u mojoj porodici to nije tako neobično, jer su moji baba i deda, kao i sestra imali blizance - objasnio je Bred.

Postujte prve tinejdzerske ljubavi

(Blic)

Kad se tinejdžeri prvi put zaljube, oni se susreću sa nečim do tada za njih nepoznatim. Zapljusne ih bujica intenzivnih osećaja koji su čas u usponu, a čas u padu.
Ova osećanja ih uglavnom zabavljaju, pa ih tinejdžeri intenzivno istražuju, a posebno ih zanima svet prvog mladića ili devojke. Ove rane i najintenzivnije veze obično brzo sagore. A upravo ovi prvi ljubavni koraci su uvek najteži i ponekad vrlo bolni. Jer uz telo koje se menja i razvija (a još ga i ne shvataju u potpunosti), tinejdžeri imaju vrlo osetljivu dušu koju je lako povrediti.

Kritike
Roditelji često ne shvataju ozbiljno te prve ljubavi, a ni bol i patnju kroz koju tinejdžer prolazi. To im može biti smešno, mogu im držati bukvice, mogu reći deci da su premlada kako bi to osećala, neodobravati vezu s voljenom osobom, pa čak im i braniti da se viđaju. Sve ovo je pogrešno! Ne možete sprečiti tinejdžera da se zaljubi, posebno sada kad mu je to sve tako novo. Mudri roditelji daju podršku svom detetu i pomažu mu da taj period prođe što bezbolnije i sa što manje komplikacija. Morate mu pokazati da neuzvraćena ljubav nije kraj sveta i da nije sam, već da zna da su oko njega ljudi koji ga vole bez obzira na sve.

Kratke ljubavi
Zaljubljeni tinejdžer se uvek povlači u sebe. Voljenu osobu doživljava kao projekciju svih želja, a ne kao zasebnu ličnost. Stoga se tinejdžeri često, u potrazi za idealnom ljubavi, zaljubljuju u pevače ili glumce. Potpuno su predani tim svojim prvim ljubavnim izabranicima i doživljavaju ih kao idole, proganjajući ih telefonskim pozivima, zaljubljenim pogledima, nastojeći da im se približe. Neretko jako pate, ali to im pomaže da bolje upoznaju sebe i da se pripreme za pravu vezu.

Pouke iz ljubavi
Bez obzira na kratkotrajnost, iskustvo strastvene ljubavi može brzo postati najbitnija stvar u životu tinejdžera. Zaljubljeni tinejdžeri provode sate pričajući. Ova intimnost ih podučava o identitetu, zbližavanjem s nekim drugim. Intimnost takođe uključuje otvorenost, deljenje i poverenje, pa doprinosi razvoju zrelosti. Uz otkrivanje novih emocija, većina tinejdžera po prvi put kod tih ljubavi oseti fizičku želju. To je prvi korak prema drugom stepenu ravoja - seksualnosti. Tinejdžeri koji imaju skladne porodične odnose lakše će se nositi sa svime što donosi ljubav.

Mobilni posle dvanaeste

Kada svom mališanu možete da kupite telefon

Još nema ni 10 godina a već traži da mu kupite mobilni telefon. Kako da znate da li treba da udovoljite njegovom zahtevu? I kako da mu objasnite da će morati još malo da se strpi?

Između osam i 11 godina...
... možete da kažete „ne“. Vaše dete ima samo devet godina, ali traži mobilni telefon uz obrazloženje da ga stariji brat, koji ima 12 godina, već ima. Pošto deca nisu istog uzrasta, njihove aktivnosti, nivo razvoja i potrebe su različiti. Sasvim je normalno da mlađe dete žuri da odraste. Ono zato želi da ima ista ovlašćenja kao stariji brat ili sestra i da poseduje predmete koji su njima već dostupni. To, međutim, ne znači da roditelji treba da mu ispune želju. Naprotiv! Ako odbiju, učiniće mu uslugu: omogućiće mu da proživi sve etape svog detinjstva, ne preskočivši nijednu od njih. Ali kako da obrazložite svoju odluku? Jednostavno mu objasnite da će i on dobiti mobilni telefon kad bude stariji.

Između 11 i 13 godina...
... zašto da ne, ali pod određenim uslovima! Prelazak u više razrede osnovne škole predstavlja ulazak u jedan novi svet. Zašto to onda ne biste obeležili kupovinom mobilnog? To je utoliko korisnije ako dete sada ima nove obaveze, recimo ako ide u školu gradskim prevozom, ostaje samo kod kuće... U tom uzrastu vi ste mu i dalje i te kako potrebni. Ali, najbolje bi bilo da odaberete neki od modela sa sigurnosnim mehanizmom koji organičava pristup inetrnetu i određenim brojevima telefona. Nemojte, međutim, misliti da morate detetu da kupite mobilni ako je napunilo 11 godina. Vi najbolje znate da li je dovoljno zrelo i da ga neće izgubiti prvom prilikom. Ako niste ubeđeni da treba da dobije mobilni, objasnite mu da će ga dobiti onda kad postane odgovornije.

Počev od 13. godine...
... možda je vreme da pristanete. Ali pitajte ga prvo zašto toliko želi da dobije telefon. Zato što ga svi imaju? Ako ima dobre odnose sa prijateljima, činjenica da nema mobilni sigurno ih neće pokvariti. Uostalom, to što neko ne podleže pritisku većine može da bude velika prednost! Ali tačno je da će osećati da je drugačije od druge dece, a celokupan društveni život adolescenata danas se vrti oko mobilnog: on im omogućava da budu u toku s onim što se dešava, da se dogovaraju o izlascima, razgovaraju sa drugovima i drugaricama, a da ostali ukućani ne mogu da čuju o čemu pričaju... Kad je reč o odnosu prema mobilnom telefonu, adolescente i odrasle deli gotovo nepremostiv generacijski jaz, ali većina dece i roditelja smatra da je to, na kraju krajeva, ipak korisna sprava. Ukoliko ste odlučili da mu je kupite, jasno definišite pravila kojih će morati da se pridržava. I nipošto ne podležite pritisku da to bude najnoviji hit na tržištu. Tako ćete mu pomoći da izgradi pravi sistem vrednosti.

Maloj deci ne treba telefon Korišćenje mobilnih telefona tokom trudnoće može da ima posledica na dete, tvrdi se u najnovijem istraživanju koje su zajednički sproveli UCLA i danski Aarhus Denmark. Ono je pokazalo da postoji povećan rizik od poremećaja u ponašanju ukoliko su majke kao trudnice razgovarale telefonom nekoliko puta dnevno. Tako rođena deca imaju psiholoških i socijalnih problema, uključujući hiperaktivnost, antisocijalno, pa čak i nasilničko ponašanje. Istraživači su intervjuisali 13.159 danske dece koja su rođena krajem devedesetih godina prošlog veka. Oko polovina njihovih majki je imala mobilne telefone i koristila ih često, dok druga polovina nije uopšte koristila mobilne telefone. Svega dva do tri poziva povećavaju šanse da dete pati od gore navedenih problema za čak 54 odsto. Ovaj procenat raste na čak 80 odsto ukoliko deca i sama koriste mobilni telefon tokom svog odrastanja. Ipak, istraživači priznaju da emisije mobilnih uređaja nisu merene, te da se ne može reći da su one isključivi krivac za pomenute probleme.

Ipak opsani
Potencijalno negativan uticaj mobilnog na zdravlje, samo neki ljudi shvataju ozbiljno. Francuski naučnici preporučuju da se deci do 12 godina, zabrani korišćenje mobilnog telefona, osim ako nije reč o hitnim pozivima.
Što je telefon dalje od uha, zracenje je manje. Pa ukoliko deca već koriste telefon najbolje bi bilo da imaju onaj sa slušalicama. Takođe, nije dobro ni da ga nose u džepu, već je najsigurnije mesto u torbi. Takođe, ako već koriste mobilni najbolje bi bilo da razgovore zamene sms porukama.
U svakom momemtu, roditelji treba da znaju da radiotalasi i elektromagnetna polja utiču na nervni sistem, posebno kada govorimo o deci.

Zivot pod staklenim zvonom sputava decu

(B92)

Roditelji koji preterano štite decu i sputavaju njihov avanturistički duh rizikuju da od njih naprave ljude koji nisu u stanju da izađu na kraj sa izazovima savremenog života.

Osvrćući se na rezultate jedne nove studije, list “Dejli telegraf” navodi da polovini britanske dece nije dozvoljeno da se penju na drveće, dok 17 odsto roditelja zabranjuje deci da se igraju "šuge", s obrazloženjem da je igra suviše opasna.

Roditelji veruju da su današnja deca izložena većim rizicima. Međutim, studija koju je naručila organizacija "Igraj se, Englesko", pokazuje da je istina potpuno suprotna u oba slučaja.

"Dejli telegraf" to ilustruje, između ostalog, podatkom da tri puta više dece završi u bolnici zbog pada iz kreveta nego sa drveta.

Saveti za tate

Dete menja život, podjednako mamama i tatama. Nisu više oni najvažniji, sad se cao život reorganizuje radi novog malog člana. Kako bi sve funkcionisalo, važno je da znate da se postavite i preživite prvih nekoliko meseci, kada je sve još novo i vama nepoznato. Nova uloga nije laka ni mamama ni tatama. Evo nekoliko saveta za novopečene očeve koji bi trebalo da im pomognu u toj novoj ulozi: Neka vam vreme provedeno s porodicom bude prioritet – Nakon nekoliko godina, kad pogledate unazad, neće vam biti žao što niste radili prekovremeno, nego što niste više vremena provodili s decom. Čak i ako ste gledali dete dok spava, dobro ste potrošili vreme. Kada vam bude teško, uvek se možete setiti te slike, koja će vas umiriti. Igrajte se s decom – Nema ništa lepše od dečjeg osmeha. Poigrajte se s mališanom i izgradite čvrstu vezu. Iskoristite vreme dok su bebe male da prošetate zajedno – Dok su deca mala, lakše je s njima izaći u šetnju nego kada počnu da trčkaraju okolo. Prošetajte s bebicom, to će prijati i njoj i vama. Budite vrlo strpljivi i razgovarajte s partnerkom – Porođaj može biti vrlo traumatičan, kao i ludovanje hormona nakon detetovog rođenja. Stoga imajte razumevanja za dragu. Ako vam sve to teško pada, prisetite se kako treba da budete još malo strpljivi jer će sve doći na svoje. Nastojte da se ne opteretite previše – Kada imate dete, broj obaveza u kući povećava se i sve traje duže nego obično, pa nećete stizati da obavite baš sve ako sebi natovarite i druge obaveze. Savetujte se sa stručnjakom – Ako imate neko medicinsko pitanje, pozovite pedijatra, ali nemojte paničiti. Bebe su svesnije situacije nego što vi mislite. Pričajte s drugim očevima o svojim iskustvima – Razgovor pomaže, a drugi će vas očevi s najbolje razumeti, jer su i sami u istoj situaciji. Pripazite na sebe – Pazite kako vozite, šta jedete i koje rizike preuzimate. Detetu ćete trebati još dugo, zato morate biti dugo zdravi i snažni. Vaša sreća i zdravlje najbolji su poklon za dete. Slušajte instinkte i intuiciju – Poslušajte savete drugih, čitajte knjige o roditeljstvu, ali imajte na umu da ste vi autoritet za dete. Niko ga ne poznaje bolje od partnerke i vas. Ponekad će biti trenutaka u kojima će vam biti veoma teško i kada ćete se sa setom prisećati onih dana kada ste mogli raditi šta god ste hteli. Izađite, duboko udahnite i setite se da vas kod kuće ipak čeka najveće blago. Sigurno ćete se srećni vratiti novim, slatkim brigama.

TV Avala - Nedelja dojenja 2008

Nezamenljivo majcino mleko

(PRESS)

Pored toga što obezbeđuje idealnu hranu za pravilan rast i razvoj bebe, dojenje štiti žene od karcinoma dojki, jajnika i osteoporoze

s

Svaka žena može da ima dovoljno mleka ako nauči tehniku dojenja... Beba treba da ima pun obrok ne kraći od 15 ili 20 minuta

Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta i promoviše važnost i pozitivne učinke dojenja. Ovogodišnja tema inspirisana je Olimpijskim igrama i cilj joj je pružanje podrške majkama da ispune zlatne standarde u ishrani bebe. Đurđa Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", podseća koju su to zlatni standardi.

Ishrana dojilje Dojiljama se preporučuje uobičajena hrana koju jede i ostatak porodice. - Ništa ne treba jesti previše, potrebno je pet obroka i vode onoliko koliko je žena žedna. Ono što je važno jeste da žena ujutro pre nego što podoji bebu ili obavi druge poslove obilno doručkuje, a ne tek negde oko podneva kao što naše žene obično rade. Pušenje se ne preporučuje jer beba kroz mleko dobija sve otrove, a cigarete menjaju i ukus mleka. Ukoliko majka baš ne može da se odrekne cigareta, onda bi bilo poželjno da puši barem posle podoja. Alkohol i kafa su takođe nepoželjani, ali jedna do dve šolje kafe dnevno su dozvoljene - objašnjava Đurđa Kisin.

- Majčino mleko je idealna hrana i temelj za pravilan razvoj deteta. U prvih šest meseci u ishrani bebe trebalo bi da bude isključivo majčino mleko, a tek posle tog perioda nastavak dojenja u kombinaciji s drugom hranom prikladnom za bebin uzrast, do dve godine starosti i duže - kaže Kisin.

Kako ona kaže, žene bi svakako trebalo da se opredele da doje zato što su dojene bebe zdravije, lepše i pametnije.

- Zdravije su zato što majčino mleko sadrži faktore rasta, a bebe su zaštićene od mnogih bolesti, posebno u prvoj godini života. Bebe koje doje u tako visokom procentu ređe imaju prolive, akutne upale disajnih organa i srednjeg uha. Zaštićene su od gojaznosti, kao i od rane šećerne bolesti, imunije na alergije, upale bronhija i astmu. Takođe, u kasnijem dobu dojene bebe ređe imaju visok krvni pritisak i srčane probleme. Kod beba koje se hrane majčinim mlekom bolje se razvijaju mozak, creva, pluća i bubrezi, koji su nezreli u prvoj godini života. Faktori i hormoni rasta koji se nalaze samo u majčinom mleku pospešuju rast i razvoj. Dojene bebe su i pametnije jer obično imaju veći koeficijent inteligencije, a takođe je dokazano i da su stabilnije ličnosti. Smatramo da su bebe koje doje lepše jer im se pravilnije razvijaju lice i vilica i nemaju cirkularni karijes, tipačan za bebe koje se hrane veštačkom hranom. Takođe, nemaju ni deformitete vilice u odnosu na bebe koje se hrane na flašicu - objašnjava Kisin.

Ne odričite se dojenja Prema rečima Đurđe Kisin, procenat žena koje doje od 1994, kad je „Batut" počeo sa promovisanjem i podrškom dojiljma, porastao je. Na nacionalnom nivou on je tada bio samo 5,8 odsto, dok je danas 26 odsto. - Dojenje utiče i na zdravlje majke jer su žene koje doje u visokom procentu zaštićene od karcinoma dojke i jajnika, od osteoporoze, a pre i povrate težinu koju su imale pre trudnoće. Dojenje, osim što je dobrobit za porodicu, kao i društvo ono je i svojevrsna ekološka zaštita jer se štedi energija koja je potrebna za proizvodnju, transport i pripremu drugih oblika hrane. Od 4.300 sisara, samo su žene zanemarile taj dar prirode - kaže Kisin.

Ona napominje da sve majke mogu uspešno da doje, samo su im potrebne pomoć i podrška, kako za vreme trudnoće, tako i posle porođaja, a posebno u prvih meseca dana bebinog života.

- Retko koja majka ne može da doji i tada je potrebno da se posavetuje sa stručnjacima kako bi beba dobila najbolju moguću ishranu. Žene se najčešće plaše da li će imati dovoljno mleka. Svaka žena može da ima dovoljno mleka ako nauči tehniku dojenja, a bebe imaju pune obroke koji ne traju kraće od 15 ili 20 minuta. Beba bi trebalo da jede i ono prvo slatko mleko koje majke obično opisuju kao providnu vodenkastu tečnost, koje je veoma kvalitetno mleko. Beba treba da dobije i ono takozvano poslednje mleko, koje sadrži neophodne masti i belančevine. Majke veoma brinu i da li dete dobija dovoljno na težini. Bebe koje piju isključivo majčino mleko u proseku dobijaju od 500 grama do kilogram mesečno, iako je i tih pola kilograma dovoljno. S druge strane, bebe koje se hrane zamenama dobijaju više na težini, ali to nije kvalitet nego kvantitet - kaže Kisin, i dodaje da bi bebu trebalo podojiti na svaki njen zahtev, jer ona nije sat pa da se navije na svaka tri sata.

A. ERAKOVIĆ

Ne ostavljajte dete u kolima

(Kurir)

Za dete je jako opasno da čak i samo 30 minuta bude zaključano u automobilu. Svake godine širom sveta beleže se desetine slučajeva u kojima su deca baš na taj način umrla od toplotnog udara.
Istraživanja pokazuju da je, kad spoljna temperatura pređe 30 stepeni, temperatura u automobilu daleko viša, nekada čak i za 15 do 20 stepeni, s tim da najbrže raste u prvih 15 do 30 minuta. Deci nije pomoglo ni to što su prozori ostali otvoreni tri do četiri centimetra, kao ni to što je pre gašenja motora u automobilu bio uključen klima-uređaj. Zato, kud god da krenete, ni slučajno ne ostavljajte dete samo u automobilu.

Dojenje smanjuje smrtnost medju bebama

(B92)

Bebe koje majke doje svojim mlekom imaju tri puta veće šanse da prežive od ostalih, objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) povodom obeležavanja Svetske sedmice dojenja.

To znači da bi dnevno moglo da se od smrti spasi 3.500 novorođenčadi ukoliko bi sve bebe u svetu bile dojene majčinim mlekom tokom prvih meseci života, prenela su francuska elektronska glasila.

SZO je objavila i da dojenje beba majčinim mlekom, koje je samo dovoljno za bebu dok ne napuni šest meseci, poboljšava njihov odbrambeni sistem i čak bi moglo da smanji opasnost od prenošenja virusa HIV (side) s majke na dete.

Svetska sedmica dojenja majčinim mlekom, koja se obeležava od 1. do 7. avgusta, je prilika za SZO, UNICEF i lokalna udruženja da promovišu dojenje majčinim mlekom kao značajan način borbe protiv smrtnosti među decom.

SZO ističe da i nakon prvih šest meseci tokom kojih je samo dojenje dovoljan način ishrane beba, ono treba da se nastavi, u kombinaciji s drugim namirnicama i napicima i do druge godine života, pa čak i duže ukoliko kvalitet majčinog mleka to dozvoljava.

Majčino mleko prirodno najviše odgovara potrebama novorođenčeta tako da nema zamenu.

Ono obezbeđuje za dete hranljive sastojke, antitela, hormone, sastojke koji podstiču imunitet i druge antioksidanse koji su mu potrebni.

Majčino mleko smanjuje i pojavu dijareje, ali i oboljenja vezanih za uho grlo i nos, kao i respiratorni sistem, a bogato je i vitaminom A koji štiti oči i smanjuje opasnost od infekcija.

SZO je nezadovoljna time što se samo 35 odsto novorođenčadi u svetu tokom prva četiri meseca života doji toliko hranljivim majčinim mlekom.

U Africi, na primer, manje od četvrtine dece doje njihove majke, što je slab procenat u odnosu na preporuke SZO, čak i ako postoji tendencija rasta.

Počela Svetska nedelja dojenja

(24sata)
Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja afirmiše dojenje kao najprirodniji i najzdraviji izvor hrane za novorođenče...

U Tašmajdanskom parku juče je organizovan „najlepši zajednički ručak za bebe - majčino mleko” koji je okupio brojne mame i tate sa mališanima. Nekoliko mama na javnom mestu podojilo je svoje bebe i time je zvanično počela Svetska nedelja dojenja koja će trajati do 7. avgusta.

MLEKO - Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja afirmiše dojenje kao najprirodniji i najzdraviji izvor hrane za novorođenče.
- Akcija se već treći put organizuje kod nas sa ciljem da se podigne nivo svesti o tome koliko je zdravo dojiti dete. Majčino mleko ne može da bude loše i zbog toga apelujemo i na zdravstvo da poveća edukaciju njihovih zaposlenih kako bi i oni mogli da edukuju trudnice – kaže za „24 sata“ Bojana Selaković iz Udruženja „Roditelj“ koje je organizator akcije.
Prema njenim rečima, poslednjih godina situacija se poboljšala i sve više žena doji svoju decu, ali i statistika pokazuje da smo u zaostatku u odnosu na zemlje u regionu.
- U odnosu na pre tri godine kada smo prvi put organizovali ovu akciju, broj žena koje doje povećao, ali je ta brojka i dalje niska. Bitno je pružiti podršku dojiljama, i to prvo treba da uradi suprug, a zatim uža porodica, zdravstvo, poslodavac i radno okruženje koje mora da prihvati majku koja radi a doji dete i, na kraju, tu je država sa svojim propisima – dodaje Selaković.
Mame koje su juče na javnom mestu podojile decu odlučne su kada je dojenje u pitanju.
- Od samog početka sam znala da ću dojiti dete i smatram da je to nešto što prosto mora tako da bude – priča za naš list mama Tanja Lazor i dodaje da mnoge mame nisu informisane o tome koliko je važno dojiti dete i da se baš zbog toga odlučuju za veštačko mleko.
- Trebalo bi mnogo više da se priča o tome koliko je dojenje zdravo i ono što bih preporučila budućim mamama jeste da samo pitaju i traže pomoć i podršku – kaže Tanja Lazor.
Udruženje “Roditelj“ jučerašnjom akcijom apelovalo je na okolinu da je dojenje dece normalna stvar i uputilo poziv svim budućim mamama da se o dojenju informišu na vreme.

Svetska nedelja dojenja - Dojenje na javnom mestu retkost

Izvor: B92, Tanjug

Beograd -- Dojenje na javnom mestu u Srbiji je izuzetno retko jer se obnaživanje majke smatra nepristojnim, kažu stručnjaci. Iako je u svuda u razvijenim zemljama sasvim uobičajeno videti ženu kako doji bebu na javnom mestu, u Srbiji je to retkost. U tome ih ponekad obeshrabruju i negativne reakcije okoline, a često se obnaživanje majke koja doji povezuje sa seksualnošću i smatra se neprimerenim, kažu povodom Svetske nedelje dojenja u udruženju "Roditelj". U Srbiji se obeležava Svetska nedelja dojenja u cilju afirmacije dojenja kao najprirodnijeg i najzdravijeg izvora hrane za bebe. Od malog procenta majki koje uopšte doje svoje bebe u Srbiji - reč je o svega 26 odsto - u proseku još manje njih to čini na javnom mestu, a u tome ih obeshrabruje tradicionalistički Balkan jer se žene retko odlučuju da doje pred drugima. Za dojenje na javnom mestu u Srbiji se vezuju brojne predrasude. Neki ljudi ovaj čin doživljavaju kao prelazak granice javnog ukusa, kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj". Ona je na taj način i sama hranila svoje dete. "S jedne strane, majke se ustručavaju zato što se plaše negativnih reakcija. S druge strane, ljudi se zgražavaju, nekome je to gadno, prljavo, povezuju sa seksualnošču da se majka obnažuje", kaže ona. "To je podrška šireg društva da ne budu takve reakcije, da može da se živi u jednom takvom gradu gde može da se podoji svoje dete bilo kada", kaže ona. Iako je 60-ih godina prošlog veka i u Srbiji, kao i na Zapadu, bilo napušteno mišljenje da je dojenje najbolja ishrana za odojčad, poslednjih 15 godina stručnjaci upućuju na povratak prirodi i dojenju kao najzdravijem načinu ishrane beba. "Kulturne obrazovane žene Zapada, koje su u svetu i pokrenule program podrške dojenju, su shvatile da su svojoj deci uskratile najbolju hranu u životu i doje u visokom procentu, preko 60 posto, na javnom mestu u Finskoj, Švedskoj... U Norveškoj čak postoje restorani, kafići, saloni gde piše 'Ovde ima prednost žena koja doji'", objašnjava doktorka Đurđa Kisin. Dojenje najbolje za novorođenčad Udruženje "Roditelj" priredilo je u nedelju u beogradskom parku Tašmajdan manifestaciju na kojoj su, sa okupljenim dojiljama, organizovali "najlepši zajednički ručak za bebe - majčino mleko". Uprkos stavovima stručnjaka da je majčino mleko najbolja hrana za novorođenčad, procenat majki u Srbiji koje doje svoje bebe veoma je nizak. Podaci iz prethodnih godina pokazuju da manje od 20 odsto žena doji svoju decu, kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj". "Ovaj Unicefov podatak je iz 2002. godine i odnosi se isključivo na dojenje dece do šest meseci, što je preporuka Unicefa, ali što se broj meseci povećava, procenat žena koje doje svoju decu opada", kazala je ona. Svetska asocijacija za promociju dojenja ukazuje na značaj ranog prvog podoja, najkasnije sat vremena od rođenja. To je, uz dojenje u prvih šest meseci, od velike važnosti za imunitet i život beba. Uspešnost dojenja, osim dobrog početka, zavisi i od upornosti i podrške najbližih, kao i pravovremene edukacije, koja nije uvek dostupna svim majkama, kaže Dragana Soćanin. "Nema svaka majka Internet da može da se edukuje. Nema ni svaki pedijatar vremena, niti svaka patronažna sestra, kada dođe u prvih par dana da obiđe bebu, a tada je podrška najvažnija. To je i naša ovogodišnja tema", rekla je ona. Svetska nedelja dojenja svake godine obeležava se u više od 120 zemalja. U Srbiji je započela druženjem stručnjaka, dojilja i budućih roditelja u Tašmajdanskom parku u Beogradu, kako bi se upoznali sa teškoćama prilikom dojenja, ali i neizmernim prednostima. Osim hranljive vrednosti majčinog mleka, koja doprinosi da se organizam pravilno formira i da dete bude otporno na bolesti, sam čin dojenja ima veoma važnu ulogu za psihičko zdravlje bebe. Postoje i preporuke lekara da se beba doji devet meseci, jer je taj period potreban za pravilno formiranje organizma. Uspešnost dojenja, osim dobrog početka, zavisi i od upornosti i podrške najbližih, kao i pravovremene edukacije. Poslednjih 15 godina u Srbiji postoji nacionalni program podrške dojenju, a pri domovima zdravlja i porodilištima otvorena su savetovališta i škole za trudnice. SZO: Tri puta zdravije bebe Bebe koje majke doje svojim mlekom imaju tri puta veće šanse da prežive od ostalih, objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) povodom obeležavanja Svetske sedmice dojenja. To znači da bi dnevno moglo da se od smrti spasi 3.500 novorođenčadi ukoliko bi sve bebe u svetu bile dojene majčinim mlekom tokom prvih meseci života, prenela su francuska elektronska glasila. SZO je objavio i da dojenje beba majčinim mlekom, koje je samo dovoljno za bebu dok ne napuni šest meseci, poboljšava njihov odbrambeni sistem i čak bi moglo da smanji opasnost od prenošenja virusa HIV s majke na dete. SZO ističe da i nakon prvih šest meseci, tokom kojih je samo dojenje dovoljan način ishrane beba, ono treba da se nastavi, u kombinaciji s drugim namirnicama i napicima i do druge godine života, pa čak i duže, ukoliko kvalitet majčinog mleka to dozvoljava. Majčino mleko, prirodno, najviše odgovara potrebama novorođenčeta, tako da nema zamenu. Ono obezbeđuje za dete hranljive sastojke, antitela, hormone, sastojke koji podstiču imunitet i druge antioksidanse koji su mu potrebni. Majčino mleko smanjuje i pojavu dijareja, ali i oboljenja vezanih za uho, grlo i nos, kao i respiratorni sistem, a bogato je i vitaminom, A koji štiti oči i smanjuje opasnost od infekcija. SZO je nezadovoljan time što se samo 35 odsto novorođenčadi u svetu tokom prva četiri meseca života doji toliko hranljivim majčinim mlekom. U Africi, na primer, manje od četvrtine dece doje njihove majke, što je slab procenat u odnosu na preporuke SZO, čak i ako postoji tendencija rasta.

Ishrana u vrticu

Rano detinjstvo je izuzetno značajan period za fizički, mentalni i socijalni razvoj mališana. U okviru toga, nutritivne navike su neophodne za normalan razvoj, dobro zdravlje i prevenciju bolesti. Inače, ovo je i vreme koje je presudno za uspostavljanje dugoročnih navika i stavova prema hrani.

1. Prihvatanje

   Neosporno je da su jaslice i vrtići, čija je svrha da obezbede negu dece dok su im roditelji odsutni, odgovorni za njihov fizički, mentalni, moralni, kulturni i socijalni razvoj tokom predškolskog perioda, što se odražava i na kasniji razvoj. A jedan od najvažnijih elemenata dobre nege je nutritivni kvalitet dečje ishrane i razvoj nutritivnih navika.

   Polazak u vrtić je za mnoge mališane značajno iskustvo jer prvi put počinju da jedu van kuće. Roditelji su tada uglavnom zabrinuti da li njihovo dete dobro jede u novom okruženju.

   Pojedini se oduševe kad čuju da njihovo, inače izbirljivo dete, dobro jede. Drugi su iznenađeni kad shvate da njihovo, inače prilagodljivo dete, ima problema sa novim okolnostima i novom hranom.

   Priprema za vrtić

   Nova iskustva su sastavni deo odrastanja. A polazak u vrtić je često praćen strahom od promene. Ako je dete u uzrastu da može da razume, većinu strahova ćete da smirite ukoliko ga odvedete u vrtić pre zvaničnog polaska. Pokažite mu šta će da bude različito u novoj situaciji. Osim toga, deci je potrebno da znaju da će nakon boravka u vrtiću da se vrate kući, u porodicu koja ih mnogo voli. I još nešto,

   dete će da se oseća dobro što ide u vrtić samo ako se i vi osećate dobro zbog takve svoje odluke.

   Kada su u vrtiću, deca se ponekad ponašaju drugačije nego kada su kod kuće. Mnoga uživaju u društvu svojih vršnjaka. Međutim, dešava se da nakon perioda prihvatanja, dođe period otpora i lošeg apetita. To veoma zabrinjava roditelje. Ali je u pitanju samo prirodno kolebanje apetita koje nije samo fiziološko, već i socijalno: dete želi da zna šta će da se desi ako odbija hranu, i gde je granica njegove lične kontrole i uticaja. Posle tog perioda, nastaviće normalno da jede.

   Model ishrane

   * Doručak je sačinjen od mleka, voća, povrća, hleba i žitarica.

   * Ručak uključuje mleko, meso ili zamenu za meso, voće i povrće, hleb ili zamenu za hleb (makarone, pirinač).

   * Užine obezbeđuju najmanje dve od četiri komponente: mleko, voće, povrće, hleb.

   * Plan ishrane prati piramidu ishrane i zadovoljava dnevne potrebe dece određenog uzrasta.

   * Voće i povrće obezbeđuju da dete dobije dovoljnu količinu neophodnih vitamina, posebno vitamina C i A.

   Pošto deca imaju mali kapacitet želuca, moraju redovno da jedu kako bi dobila dovoljno energije. Vremenski razmak između obroka i užine ne sme da bude duži od tri sata.

   Ručavanje u vrtiću je radosna društvena situacija

   Zajedničko ručavanje je prilika za razgovor među vršnjacima u kontrolisanoj sredini. Deca pričaju o svemu što im padne na pamet, čak će i ona koja su stidljiva da lakše učestvuju u razgovoru. Na taj način se pomaže detetu da prihvati odgovarajuće ponašanje za stolom. Naročito je važno da ono uživa u raznovrsnoj hrani, pa je značajno šta se i kako servira i u kakvom okruženju. Atmosfera za vreme obroka mora da bude relaksirana, bez požurivanja. To je vreme socijalne komunikacije, a najviše se vodi razgovor o hrani. Ovakvo okruženje će učiniti da se uspostave zdrave nutritivne navike i ponašanja za čitav život.

   Prednosti ishrane u vrtiću

   U slučaju kada vrtić obezbeđuje obroke i užine, ima mnogo prednosti. Između ostalog, to vas oslobađa brige oko planiranja obroka i njihove pripreme. Korisno je i što se dete izlaže novoj hrani i drugačijoj atmosferi za vreme obroka, a ova varijanta je veoma dobra za decu koja slabo jedu. Obroci sa decom iz vrtića će da pomognu vašem mališanu da prihvati razne vrste hrane. Čak će i probirljivo dete dobro da reaguje kad vidi drugu decu da jedu raznovrsnu hranu. Tada se obično adaptira na to da ne može da očekuje zamenu za hranu koja je ispred njega. Porodične navike u ishrani mnogo utiču na malo dete, a kada je malo starije, uticaj druge dece je presudan.

   Inače, hrana u vrtićima je odgovarajuća po količini i raznovrsnosti. Kvalitetna je, ne sadrži suviše soli i šećera, pripremljena je u sigurnim sanitarnim uslovima.

   Jasni principi u vrtiću

   Prednost vrtića je u tome što nude formalno strukturisano okruženje, odnosno imaju jasne principe:

   - obezbeđuju ishranu koja je odgovarajuća za određeni uzrast

   - obroci se služe u određeno vreme

   - obroci su dovoljno "fleksibilni" da mogu da se prilagode individualnim potrebama

   - hrana je raznovrsna, kvalitetna, ponuđena u kratkim intervalima

   - deca dobijaju užine između obroka

   - hrana je tako servirana da nudi raznovrsnost boje i teksture

   - hrana se čuva i priprema na higijenski način

   - deca imaju dobru edukaciju - razvijaju zdrave nutritivne navike

   - ostvaruje se socijalni kontakt

   - zajednički obroci predstavljaju uživanje za mališane

   - deca se informišu o tome šta je zdrava ishrana

   Iskustvo sa hranom je ključno kako bi deca mogla da prepoznaju i prihvate raznovrsnu hranu. Čak su i veoma mala deca spremna da uče o hrani, ishrani i zdravlju. Učenje kako da odaberu raznovrsnu, kvalitetnu hranu i uživaju u njoj, obezbeđuje osnovu za dugoročan mudar nutritivni izbor.
   

   Saveti

   * Ako ste odlučili da dete upišete u vrtić, najbolje je da to uradite kad nauči da samostalno jede i pije.(Iz mog iskustva nije obavezno jer ce sve lako savladati u drustvu svojih drugara)
   

   * Privikavanje na hranu u vrtiću traje oko mesec dana. Ako dete danima odbija da jede, treba isključiti mogućnost eventualne infekcije, pa ga zbog toga odvedite na pregled. Ponekad je u pitanju samo otpor prema odlasku u vrtić.

   * Ukoliko dete uporno odbija hranu u vrtiću, pri polasku svratite zajedno u samoposlugu i kupite mu užinu koju će da ponese sa sobom. Mnoga deca, da bi se navikla na novu sredinu, vole da odnesu nešto što ih podseća na porodicu, kako bi se osećala sigurnije kada su bez roditelja.(Naravno u dogovoru sa vaspitacicom)
   

   * Ako dete dobro ruča u vrtiću, neka obrok kod kuće bude lagan, pogotovo ako je dete umorno, ili je kasno.

   * Ukoliko je dete odbilo da pojede ručak u vrtiću, ponudite mu pri povratku laku užinu, a večera neka bude obilnija.

   * Kad pripremate večeru, neka dete bude uključeno u spremanje,

   a svaki sastojak prokomentarišite.

   * Uvek večerajte za stolom.
   

   Ishrana bez roditeljskog nadgledanja

   Deca provedu dosta vremena u vrtiću, što znači da većinu obroka konzumiraju bez roditeljskog nadgledanja. Ona koja su u vrtiću četiri sata - zadovoljavaju trećinu nutritivnih dnevnih potreba, a ako tamo provedu osam sati - dve trećine.

   
   

   Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Priprema za vrtic ili skolu

Avgust je. Uskoro ce jedan broj dece prvi put doci u kontakt sa vrticem. Evo jednog interesantnog strucnog clanka na ovu temu. Nadam se da cu uskoro naci vremena da iskucam jedan tekst sa prakticnim uputstvima za mame i tate koji prvi put ostavljaju dete nekome na civanje.

Polazak u vrtić ili školu jedan je od prelomnih događaja u životu, kad završava jedno i počinje drugo razdoblje

Prvi put u vrtiću

Polazak u jaslice i vrtić vrlo je važna promjena za dete i mi odrasli moramo mu pomoći da što bezbolnije prebrodi odvajanje od roditelja i privikne se na novu sredinu i osobe. Ovih nekoliko korisnih saveta i uputa namenjeno je roditeljima čija deca prvi put kreću u jaslice ili vrtić. Želja nam je pomoći roditeljima i deci u prevladavanju prvih koraka kako bismo zajednički doprineli što veselijem i sretnijem boravku dece u vrtiću.
Vrtić je predškolska ustanova u kojoj borave deca od navršene prve godine života do polaska u školu. Deca su prema dobi smeštena u grupe u kojima rade vaspitaci. Program rada prilagođen je uzrastu dece i njihovim razvojnim mogućnostima, a njegovo sprovodjenje pod stalnim je nadzorom stručnih saradnika vrtića (pedagog, psiholog, logoped). O celokupnoj organizaciji i radu vrtića, kao i o poboljšanju uslova za što kvalitetniji rad, brine se direktor. Na poslovima zdravstvene zaštite, prehrane i higijensko-sanitarnih uslova u kojima deca borave radi viša medicinska sestra. Zadatak stručnog tima vrtića, u kojem po potrebi ucestvuju određeni stručni radnici, je stalno unapređenje celokupnog procesa rada i stvaranja podsticajne i kreativne sredine koja pozitivno utiče na razvoj svakog deteta, istovremeno vodeći računa o njegovim psihofizičkim potrebama i mogućnostima. U vrtiću su zaposleni i ostali radnici, kao što su sekretar, računovodstveni radnici, ekonomisti, spremačice, kuvarice i cuvari.

Za ili protiv - Vrlo često, ako je posredi jako osetljivo dete, stručnjaci će predložiti da ostane još neko vreme kod kuće i, ako je ikako moguće, savet bi trebalo svakako prihvatiti. Naime, boravak deteta u kolektivu donosi veću mogućnost obolevanja, naprimer od kapljičnih infekcija ili dečjih i ostalih zaraznih bolesti, o čemu je roditelj sigurno razgovarao s pedijatrom koji brine o zdravlju njegovog deteta.
Stvaranjem najboljih mogućih uslova za detetov boravak u kolektivu, predškolska ustanova, kao deo urbane sredine, sve više postaje dopuna porodicnom vaspitanju. Uticaji koji na bilo koji način mogu ugroziti zdravlje su brojni i sveprisutni, ali sigurno je da stvaranjem što boljih životnih uslova i preventivnim aktivnostima možemo smanjiti učestalost pojave bolesti te pojačati otpornost dečjeg organizma. Vrtić, kao dečja predškolska ustanova, svoj rad u potpunosti zasniva na zadovoljavanju detetovih potreba s ciljem poticanja i unaprjeđivanja psihofizičkog i emocionalnog razvoja.

Kako pripremiti dete - U samom početku važno je ne pokušavati menjati detetove navike. Ne treba ga, naprimer, pod svaku cenu, zato što kreće u vrtić, odvikavati od pelena. Ako dete ima flasicu, cuclu varalicu ili neki njemu drag predmet ili igračku koju stalno nosi sa sobom, nema razloga da to ne donese u vrtić. Važno je da se s detetom razgovara i stvara pozitivno mišljenje o vrtiću, igri, igračkama koje ga tamo čekaju, kao i prijateljima koje će upoznati. Naravno, razgovor treba prilagoditi uzrastu. Odlazak u šetnju u blizinu vrtića ili dolazak u dvorište vrtića može pozitivno uticati na clokupnu pripremu.

Prethodni zdravstveni pregled - Neugodniji deo za vaše dete, ali važan za njegov boravak u kolektivu, je zdravstveni pregled. Važno je upozoriti pedijatra na moguće specifične potrebe deteta i dogovoriti što bi bilo najbolje uraditi. Pre svega mislimo na različite alergijske reakcije (na antibiotike, hranu, ugrize, ubode), febrilne konvulzije (šta preduzeti ako se pojave), učestale infekcije i sl. Svi ti podaci od velike su važnosti, jer na taj način bolje upoznajemo vaše dete i njegove potrebe, kako bismo u svakom trenutku mogli pravvremeno, stručno i brzo reagovati. Važno je napomenuti i određene navike deteta kako bi bilo moguće s roditeljima uskladiti metode, načine i postupke delovanja na dobrobit deteta i njegovog sigurnog boravka u jaslicama i vrtiću. O svim detetovim navikama (s kojim se i dolazi u vrtić) treba razgovarati s jednim od stručnih radnika vrtića.

Nepoznata sredina - To je razdoblje u kojem se dete prvi put odvaja od roditelja, susreće nepoznate ljude u nepoznatoj sredini. Drugim rečima, puno je razloga za nesigurnost. Mi odrasli, vaspitaci i roditelji, moramo nastojati da prvi kontakti u vrtiću budu ispunjeni pažnjom, toplinom i međusobnim uvažavanjem, jer to kod deteta podstice osećaj sigurnosti. Svaki vaspitac školuje se za to zahtevno razdoblje dečjeg prilagodjavanja. U tome im pomaže i aktivno ucestvuje celi stručni tim, ali valja istaknuti i važnost aktivne saradnje roditelja. U toku prilagodjavanja roditelj bi trebao odvojiti deo vremena u kojem će se u potpunosti posvetiti svom malom polazniku u jaslice ili vrtić. Kako bi se što lakše, brže i bezbolnije prilagodilo na nove uslove, u početnom razdoblju prilagodjavanja dete bi trebalo u vrtiću boraviti kraće (do sat vremena), a kasnije se, u skladu sa njegovim reakcijama, vreme postupno produzava. Kraći boravak u grupi, boravak roditelja u grupi i zajednička igra i druženje imaju za cilj što uspešnije prilagodjavanje. O svim ostalim aspektima prilagodjavanja, kao i mogućim teškoćama, roditelj uvek može razgovarati s psihologom ili pedagogom vrtića.

Opremanje deteta - Za boravak u jaslicama/vrtiću trebalo bi odabrati dovoljno veliku i prostranu odjeću, od prirodnih materijala (flanel, pamuk). Važno je da je ima dovoljno zbog potrebe češćeg presvlacenja u toku odvikavanja od pelena ili igre. Dete se u toj odeći treba osećati ugodno i slobodno. Odeću s raznim zatvaračima, dugmadi ili vezicama, uske majice i pantalone treba ostaviti za neku drugu priliku, a za vrtić odabrati onu koju će dete moći lako skinuti i obuci (važno za izlazak u šetnju, korištenje toaleta, poslepodnevnog odmora). Dete treba oblaciti prema realnoj temperaturi i vremenskim uslovima, a ne prema kalendaru. Slojevito oblacenje (nekoliko tanjih majica umesto jedne debele) takođe je poželjno, jer tako omogućujemo detetu da skine suvišnu ili obuce dodatnu odeću.
Posebnu paznju treba obratiti obući. U neprilagođenoj obući detetovo stopalo izloženo je nepotrebnim opterećenjima, koja kasnije mogu dovesti do nepoželjnih posledica (npr. deformacije stopala). Obuću treba prilagoditi rastu noge tako da istvremeno bude praktična za izuvanje i obuvanje (papuče i patikice na čičak ili sa rajsfeslusom). Prihvaćanjem tih nekoliko saveta roditelj će pomoći svom detetu u svladavanju određenih zahteva koji će se pred njega postaviti, ali i učiniti prvi korak u sprječavanju nepoželjnih situacija i bolesti.

Programski zadaci vrtića - Osnovni zadatak svih vaspitno-obrazovnih radnika vrtića je nega, zaštita i vaspitno-obrazovni proces prilagođen potrebama dece, s uvažavanjem njegovih individualnih i posebnih potreba.

Nega i briga o telesnom rastu i razvoju - Predškolska ustanova posebnu paznju posvećuje zdravstvenoj zaštiti dece. Kroz odgovarajuće sadržaje iz zdravstvenog vaspitanja, već u najranijem uzrastu nastoji se uticati na razvijanje pozitivnih stavova prema zdravlju, prehrani, higijeni i svim činiocima koji posredno ili neposredno mogu uticati na detetov telesni razvoj. Praćenjem razvoja dece i primjenom dostupnih preventivnih mera (kontrola vakcinacije, antropološka merenja i dr.) mogu se na vreme uočiti određeni poremećaji i već u vrtiću učiniti prvi koraci u njihovom saniranju. Velika paznja posvećuje se i izboru namirnica kao i pripremi i energetskoj vrednosti obroka. Primerenim sadržajima vezanim uz prehranu nastoje se razvijati pozitivne navike kod dece. Tu je posebno važna saradnja sa roditeljima, jer u zavinosti od njihovog stava i razmišljanja umnogome zavisi uspješnost našeg delovanja.

Vaspitno-obrazovni rad - Vaspitno-obrazovni rad sprovodi se u skladu sa programskim usmerenjem odgoja i obrazovanja predškolske dece. Sve aktivnosti i sadržaji prilagođavaju se detetovim potrebama i razvojnim mogućnostima, tj. pedagoško-metodički su osmišljeni. To je bez sumnje posebno zahtevan i odgovoran zadatak vrtića te se kontinuirano unaprjeđuje i usavršava.
Od posebne je važnosti stalna saradnja s roditeljima, koja se sprovodi na nekoliko načina: roditeljski sastanci o određenom specifičnom problemu ili potrebi (planarni roditeljski sastanci za roditelje novoprimljene dece, za roditelje dece koja kreću u školu, za roditelje dece koja idu na letovanje ili zimovanje), zatim roditeljski sastanci koje planiraju i sprovode vaspitno-zdravstveni radnici po vaspitnim grupama, individualne konsultacije vaspitno-zdravstvenih radnika i roditelja, informacije i poruke preko oglasnih tabli, ankete i sl.

Bit će nam drago ako vam ovaj kratki pregled o vrtiću pomogne u boljem sagledavanju njegovog načina rada. Sa željom da usklađivanjem zajedničke saradnje podsticajno delujemo na celokupni detetov razvoj, samo možemo reći: „Dobro došli!”.

Psihološki aspekt pripreme za školu

Polazak u školu jedan je od prelomnih događaja u životu, kad završava jedno i počinje drugo razdoblje. Deca prema školi obično imaju pozitivan stav i očekivanja, i u tome ih svakako treba podržavati. Da bi takav stav zadržala i nakon prvih iskustava, važno je da se u školu upisuju dovoljno zrela i da raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za uspešno nošenje sa školskim obavezama.
Deca koja polaze neki oblik predškolskog vaspitanja (vrtić, igraonicu, malu školu), na sasvim prirodan način nauče mnoge važne veštine bitne za uspešan početak školovanja: u stanju su biti odvojeni od roditelja određeno vreme, znaju uspostaviti relativno uspešne i stabilne odnose s vršnjacima, izboriti se za sebe u uslovima grupe, komunicirati s drugim ljudima u koje stiču poverenje, znaju se postaviti na odgovarajući način u različitim socijalnim situacijama i sl. Sve su to vrlo značajne veštine potrebne za uspešno snalaženje u složenim socijalnim odnosima.

Osim navedenih sposobnosti, koje bismo mogli svrstati u socijalne veštine, bitne su i određene uže sposobnosti iz područja spoznajnog razvoja na koje se onda nadovezuju veštine i znanja koja deca kasnije uče u školi. To se pre svega odnosi na sposobnosti koje su u osnovi početnog pisanja i čitanja, a što je svakako najvažniji obrazovni segment na početku školovanja.

Grafomotoričke sposobnosti odgovorne su za "tehnički" aspekt pisanja, a perceptivne omogućavaju tačno uočavanje i interpretaciju uticaja iz okoline. Grafomotoričke sposobnosti uvežbavaju se aktivnostima koje zahtijevaju fine pokrete ruku, poput crtanja, slikanja, modeliranja i sl. Korisne su aktivnosti kod kojih se vežba držanje olovke, kontrola pritiska olovke, povlačenje crta različita oblika, dužine i smera, precrtavanje različitih likova, ucrtavanje, opcrtavanje i sl.

Iako vrlo važne, grafomotoričke sposobnosti nisu dovoljne za uspješno svladavanje pisanja. Da bi dete uspješno pisalo reči, mora razumjeti da se reči sastoje od glasova, tj. usvojiti još jednu važnu veštinu: sposobnost glasovne analize i sinteze. Glasovna analiza odnosi se na sposobnost rastavljanja reči na glasove od kojih se sastoji, a sinteza na sposobnost prepoznavanja reči na temelju sekvencijskog nizanja glasova koji je sačinjavaju. Ta sposobnost uvežbava se postupno i kroz igru: npr. od deteta se traži da navede kojim slovom (glasom) počinje neka reč, da navede što više reči koje počinju istim glasom, koje u sebi sadrže neki glas, koje završavaju nekim glasom, pa sve do toga da navede sve glasove koji sačinjavaju određenu reč ili da prepozna reč po pojedinim glasovima. U početku su to kratke reči, a kasnije sve duže. Ponekad je dobro umesto rastavljanja reči na glasove uvežbavati rastavljanje reči na slogove, što je deci ritmički bliže i jasnije (npr. ži-ra-fa), pa tek poslije preći na rastavljanje reči na pojedine glasove. Neka deca imaju s tim više problema, i kod njih je potrebno više vežbe, a ponekad treba zatražiti i stručnu pomoć.
Dobro je decu zainteresovati i za slova. Korisno je, iako nije nužno, da do polaska u školu dete zna barem donekle pisati i čitati velika stampana slova. Naravno, neka deca, koja su posebno zainteresovana, u tome će do početka nastave biti već prilično vešta.

Osnovne matematičke pojmove i operacije dobro je kroz igru uvežbati do stupnja da dete može uspešno baratati osnovnim pojmovima količine, procesom uspoređivanja, izjednačavanja, prebrojavanja elemenata, te da razume logiku osnovnih računskih operacija (sabiranja i oduzimanja).

Različitim aktivnostima i kroz igru može se delovati i na razvoj brojnih drugih sposobnosti koje su važne za kasnije uspešno snalaženje u školi. To se pre svega odnosi na različite perceptivne sposobnosti, poput tačnog uočavanja i prepoznavanja likova različitog stepena složenosti, uočavanja detalja, sličnosti i razlika među likovima, prepoznavanja i imenovanja boja, oblika, položaja u prostoru i sl.

Svaka komunikacija s detetom, od razgovora pa do pričanja priča, u sebi sadrži mogućnost produbljivanja njegovih verbalnih veština. Korisno je podsticati ga na namerno pamćenje određenih verbalnih sadržaja, poput brojalica ili pjesmica, tražiti od deteta da prepriča neki događaj ili priču, da pronalazi bitno i sl. Igrama koje su detetu zanimljive moguće je podsticati koncentraciju i istrajnost u određenoj aktivnosti.

Pre polaska u školu dete treba da savlada i određena praktična znanja, vještine i navikame koje mu pomažu u svakodnevnom životu (samostalnost u brizi za sebe, snalaženje u okolini, veštine u ophođenju s drugima i sl.). Važno je i da bude prema svojim mogućnostima na odgovarajući način informisano o stvarnosti, što podrazumijeva određeni fond znanja o različitim pojavama u okolini, prirodnim procesima, ljudima, živim bićima, stvarima, ljudskim delima i sl.

Posebno je važno poučiti ga snalaženju u saobracaju. Stepen osamostaljivanja u saobracaju treba uskladiti s detetovim mogućnostima, ali i s objektivnim stanjem i mogućim opasnostima.

Za dete je svakako korisno da upozna što više zanimljivosti uz svoje okoline, te da zajedno sa svojim najbližima aktivno ucestvuje u svom životu. U uslovima stimulativne okoline i odgovarajućem socijalnom okruženju deca, kao znatiželjna i aktivna bića, kroz aktivnosti i igru spontano usvajaju i uvežbavaju mnoge važne sposobnosti i veštine.
Namerno i ciljano uvežbavanje pojedinih vještina i sposobnosti, kad je to potrebno, treba sprovoditi u skladu s detetovim razvojnim mogućnostima, potrebama i željama, i svakako na način koji mu je zanimljiv i zabavan.

Svetska nedelja dojenja - Beograd

(Roditelj.org)

Tradicionalna manifestacija

NEDELJA 3. AVGUST
TAŠMAJDANSKI PARK
od 18h do 20h

Drage majke, buduće majke, roditelji i budući roditelji, pozivamo vas da dođete i budete deo jedinstvene manifestacije u našoj zemlji.

Udruženje RODITELJ se već treću godinu za redom priključuje obeležavanju Svetske nedelje dojenja koja se u internacionalnom terminu (1. – 7. avgusta) obeležava u više od 120 zemalja koje na ovaj način pružaju podršku majkama i budućim majkama.
I ove godine pokušaćemo da na jednom mestu okupimo što više majki koje doje i organizujemo najlepši zajednički „ručak” za bebe – majčino mleko!
Manifestacija je ove godine dobila zvaničnu podršku Ministarstva zdravlja.
Promoterka događaja je voditeljka i glumica Jelena Helc.

Generalni sponzor manifestacije je

ZLATIBOR VODA

voda koja diše

Akcijom želimo da afirmišemo dojenje kao najprirodniji i najzdraviji izvor hrane za novorođenče, da na vreme, još u trudnoći, informišemo buduće roditelje o dojenju, prednostima, tehnikama, naročito o načinu rešavanja eventualnih poteškoća. Takođe da majkama koje doje pružimo punu podršku u tome.
Sam događaj je prevashodno pozitivna promocija dojenja, i podrška majkama i budućim majkama, ali i javni apel na društvo da se dojenje na javnom mestu kao čin ishrane deteta prihvati kao najlepši prizor, tj. izađe iz tabu okvira u našoj zemlji.
Na samoj manifestaciji svi zainteresovani će moći da dobiju stručne savete, razmenjuju iskustva i sa drugim majkama i dobiju informativni materijal. Očekujemo da, kao i prethodnih godina ugostimo više od 100 majki sa bebama, još oko stotinjak roditelja i budućih roditelja koji podržavaju dojenje, i dvadesetak stručnjaka koji se zalažu za promociju prirodne ishrane.
I ove godine očekujemo podršku i mnogih javnih institucija: Domova zdravlja, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Instituta za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut", "Halo-bebe", ali i drugih institucija i organizacija koje su spremne da podrže i promovišu dojenje.

Svetska alijansa za zaštitu, promociju i podršku dojenja (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) ove godine ukazuje na značaj pružanja podrške majkama temom: Podrška majkama: do zlatne medalje! - povlačeći paralelu sa ovogodišnjim Olimpijskim igrama, a bavi se temom podrške dojenju koja je kod mnogih majki od presudnog značaja za početak i dužinu trajanja dojenja.

Od ove godine, naša zemlja se, sa ovom akcijom, pored 168 (trenutno) organizacija širom sveta, nalazi u kalendaru obeležavanja Svetske nedelje dojenja, na globalnom sajtu Svetske alijanse za promociju dojenja (WABA): http://www.worldbreastfeedingweek.org/worldwide.htm

Naučite dete organizovanosti

Za svoje dete osmislite rutinu i držite se nje Jedna od najboljih stvari koju deca mogu naučiti od svojih roditelja jeste da budu organizovana. Organizacija će ih naučiti da prvo rešavaju važne stvari, ući će u rutinu te će naučiti kako dobro iskoristiti svoje vreme. Za početak možete se okupiti, sesti kao porodica i zajednički otkriti šta izaziva najviše stresa u vašem domu. Najčešće se takve stvari mogu rešiti sa malo komunikacije i planom akcije. Time ćete smanjiti stresne situacije u kući. Vaše dete ne treba svaku sferu svog života imati detaljno isplanirano, no planiranjem nekih stvari kao što su pisanje domaćeg zadatka, bavljenje sportom i pomaganje po kući, vašem detetu možete mnogo olakšati. Jedan način kako da pomognete svom detetu da nauči biti organizovano jeste da mu pokažete kojim se stvarima treba prvo pozabaviti. To će ga naučiti da ceni svoje vreme i da rad dolazi pre igre. Osmislite rutinu i držite se nje. Naučite svoje dete da napravi svoju dnevnu rutinu time da mu odredite što mora uraditi kada se ujutro probudi. Primjer: 1. Pospremiti svoj krevet 2. Oprati zube i umiti se 3. Obući se 4. Pojesti doručak Vrlo je važno kada se jednom uspostave dnevne aktivnosti, da ih se pridržavate i vi i vaše dete. Nakon nekog vremena, vaše će dete shvatiti prednosti ove rutine. Kako bi podstakli detetovu dnevnu rutinu, razgovarajte s njim o uspehu i pozitivnim stvarima kojima je rutina pridonela. Pohvalite ga i nagradite za dobro obavljen posao. To će ga podstaknuti da i dalje to čini. Ostanite angažovani i uključeni u detetovu dnevnu rutinu. Razgovarajte s njim o tome. Obratite paznju na one stvari koje napreduju i pridonose boljem funkcioniranju cele porodice, ali pazite da niko, naravno ni vaše dete, ne bude preopterećeno.

Naucite decu da dele

Kada dete počne da ide u vrtić ili da na neki drugi način češće stupa u kontakt sa svojim vršnjacima, nije nikakva retkost da pokaže izvesnu dozu sebičluka kada se radi o deljenju svojih igračaka sa drugima. Ovo je naročito česta pojava ako dete ni kod kuće nikada nije ni sa kim delilo igračke - jedinče je ili ima brata ili sestru koji su toliko stariji da se ne zanimaju za istu vrstu igračaka. Šta uraditi u takvoj situaciji? Kako dete naučiti velikodušnosti?
Ono što neki roditelji pokušavaju jeste da dete prisile da podeli igračke sa drugima - da mu jednostavno uzmu igračku i daju je drugom detetu. Ovo je loša ideja, jer se tako kod deteta izaziva osjećaj straha i nesigurnosti - zašto mu mama i tata uzimaju igračku? Dete će se samo bojati da će mu igračka biti oteta, pa će još manje željeti da je sa nekim deli.
Još jedan pokušaj roditelja jeste da dete nazovu škrticom, ali i to ima slab efekat. Dete to najčešće ne shvati kao pokudu - samo prihvati da je ono cicija i tako se i ponaša.
Ono što sva deca vole jesu pohvale. Zato je dobra ideja pohvaliti ga kad samo podeli svoju igračku sa drugim detetom (a to će se prije ili kasnije sigurno desiti). Isto tako, korisno je skrenuti mu pažnju na to koliko uživa kada se igra sa tuđom igračkom i navesti ga na razmišljanje o tome da je najlepše kada svi dele igračke, jer tada ima najviše različitih igračaka - i to za svakog.
Kada se ide u goste kod ljudi koji i sami imaju dete, vršnjaka vašeg mališana, dobro je ne poneti omiljenu igračku vašeg deteta, kao ni neku drugu igračku čiji bi gubitak ili oštećenje (a to se uvek može desiti) ražalostili ili naljutili vaše dete. Isto tako, nije dobro ni predlagati detetu da svoju omiljenu igračku deli sa nekim. Dobro je da dete ima bar neku igračku koja će biti "samo njegova" i koju nikada i ni sa kim neće deliti, izuzev ako samo to ne poželi.